“Sve organizacije koje propagiraju i vrše nasilje biće sankcionisane. Prema sadašnjim podacima, radi se o tri organizacije. Sigurno se zna da su to pripadnici „Obraza“ i „1389“, a za treću se utvrđuje da li su njeni predstavnici učinili krivična dela” kazao je državni sekretar u ministarstvu pravde, Slobodan Homen za RTS. Republički tužilac Slobodan Radovanović govori o tome koju organizaciju treba zabraniti i da unapred daje sudove, iako on nije nadležan, već Ustavni sud.
Otačastveni pokret „Obraz“
Programski cilj najmasovnije, najstarije i najorganizovanije ultradesničarske organizacije u Srbiji je uspostavljanje pravoslavlja kao državne religije, a na vlasti bi trebalo da budu isključivo etnički Srbi. Bore se za jedinstven geopolitički i državotvorni prostor srpskog naroda, od Kupe do Vardara i od Dunava do Jadranskog mora. Zalažu se za uvođenje jednoumlja u srpsko društvo jer „ne veruju u pluralizam interesa već u jedinstven sistem vrednosti“. Bliski su zilotskoj struji SPC, posebno vladici banatskom Nikanoru.
Srpski narodni pokret „1389“
Nastao je početkom oktobra 2004. godine. Deklarisani ciljevi udruženja su očuvanje tradicije i afirmacija kulture, istorijskih, duhovnih i drugih vrednosti srpskog naroda. Pokret se suprotstavlja sektaštvu i unijaćenju, narkomaniji, pokretu homoseksualaca, kriminalu i korupciji. Naziv „ukazuje na požrtvovanost i hrabrost, na teške posledice srpske nesloge, podseća na državotvornu tradiciju, opominje na okupirano Kosovo i Metohiju i zahteva jedinstvo radi stvaranja snažne nacionalne države“. Znak pokreta čine dva kvadrata pod uglom od 45° koji zajedno daju osmokraku zvezdu. Unutar kvadrata se nalazi broj 1389. Jedan kvadrat predstavlja narod, drugi državu, a zajedno oličavaju nacionalnu državu. Osmokraka zvezda ukazuje na privrženost pravoslavlju. Od svog formiranja, redovno organizuju Vidovdanski marš na Gazimestan.
Državni sekretar nije pomenuo neonacističke grupe:
Krv i čast
Srpska divizija „Krv i čast“ deo je istoimene internacionalne nacističke organizacije nastale na principima nacionalsocijalizma Trećeg rajha. Pored fascinacije Adolfom Hitlerom, pripadnici „Krvi i časti“ odgovor za sva zla ovog sveta paranoično vide u delovanju takozvane Cionističke okupacione vlade.
Rasonalisti
Rasonalisti tvrde da su rasisti koji se bore za prava ugrožene bele „evroarijevske“ rase koja, kako tvde, čini šest odsto svetske populacije. Ime su dobili spajanjem pojmova rasa i nacionalizam. Cilj rasonalista je Srbija Srbima. Tvrde da nemaju ništa protiv katoličanstva, protestantizma, islama i judaizma. Rasonalisti se ponose time što nema finansijera u Srbiji, ali ne otkrivaju ko ih finansira spolja.
Stormfront
Sedište internacionalne rasističke organizacije „Stormfront“ je u Sjedinjenim Državama. Vlasnik „Stormfronta“ je Don Blek, bivši veliki čarobnjak „Kju-kluks-klana“ i član Američke nacističke partije sedamdesetih godina 20. veka. Pažnju na sebe su skrenuli stvaranjem takozvanog spiska Jevreja u Srbiji, koji je sastavljan tako što su učesnici foruma na osnovu imena i prezimena i „rasnih karakteristika“ određivali ko je u Srbiji Jevrejin.
Problem sa ovim neonacističkim grupama je što su im centrale u Britaniji i SAD, pa je teško zabraniti njihovo delovanje kad nisu registrovene.
Naši
U javnosti se za njih prvi put čulo krajem 2007. pošto nisu dozvolili održavanja tribine emisije „Peščanik“ na Televizije B92 u Aranđelovcu, gde im je i sedište.
Udruženje je osnovano početkom 2006. a kao glavni cilj se navodi „duhovni i ekonomski razvoj srpskih gradova i sela jer samo ekonomski jaki gradovi i sela sa duhovno snažnim ljudima čine duhovno i ekonomski jaku Srbiju“. Ova organizacija je poznata po lepljenju plakata sa likom potpredsednika SAD Džozefa Bajdena, na kojima je pisalo „Marš iz Srbije“ „Naši“ su na lokalnim izborima u Aranđelovcu osvojili oko 1.000 glasova.
Slobodan Homen je prvi Vladin funkcioner koji se usudio da javno kaže da je rat objavljen i navijačkoj mafiji: ”Rešeni smo da razgraničimo kriminal od navijanja, prave od lažnih navijača. Mislim na vođe navijačkih grupa, ali i one koji iz nekih pogrešnih ideala pristupaju toj grupi. Njihove vođe su te koji treba da budu predmet istrage policije i tužilaštva.”
Pojedine organizacije mogu da zabrane, ali one i dalje mogu ilegalno da postoje, pa će ih tada biti nemoguće kontrolisati. Teško je, međutim, naći zamerku stavu da se ne bi smelo tolerisati bilo kakvo organizovano nasilno delovanje, prikriveno iza formalne ili neformalne navijačke, društvene ili ideološke organizacione forme. Problem je u tome što, u političkom interesu, ovaj stav nije postavljen principijelno. Ukoliko će se legalizovati bespravno i nasilno oteto državno i javno zemljište, ukoliko će se oprostiti partijsko zapošljavanje i zloupotreba javnih sredstava, šta legitimiše takvu vlast da jedno nasilje toleriše, a drugo ne. Da li samo činjenica da mirni građani nisu spremni da se fizički obračunaju u zastupanju sopstvenih interesa. Da li će se juriti navijači, a ne i klubovi koji ih izdržavaju, daju prostorije i kupuju stanove? Da li će se juriti jednoumni ksenofobi, a ne i njihovi diskretni salonski ideolozi, koji večito osuđuju metod, ali ne i cilj? Da li će se ići u Evropu, a tolerisati nacizam? U Srbiji je uništen osnovni bastion stabilnosti, porodica sa uglednim domaćinom, kao stubom društva. Kakvu stabilnost mogu da uvedu oni koji plivaju na činjenici da im je sve dopušteno i da ni za šta ne odgovaraju. Oni će uvek juriti neke druge i za sopstvene neuspehe kriviće druge. "Ovih dana je puno se priča o nasilnicima i njihovim organizacijama. Država je dugo dopuštala njihova delovanja, čak su im ponekad te organizacije bile korisne", primetila je Biljana Kovačević-Vučo, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava. Na žalost, teško je osporiti umesnost ove primedbe.
Ukratko, država ne sme da zabrani organizaciju čiji statut i ciljevi nisu protivni Ustavu, ali su njene službe bezbednosti dužne da uhapse i spreče delovanje svih lica koja organizacije koriste za neustavne ciljeve. U tom smislu, nasilje koje se institucionalizuje kao metod, nije prekršaj, već je protivustavno uzimanje vlasti koja ne pripada pojedincu ili organizaciji. Na žalost srpska služba bezbednosti ustrojena je jedino na stvaranju unutrašnjeg neprijatelja i svaka pomisao na jasno artikulisanje protivustavne delatnosti joj je daleko od percepcije. Ali to je problem države, a ne ekstremista. Oni se protežu samo onoliko koliko im se dopušta.
