Narodna banka Srbije objavljuje na svom sajtu podatke o novčanim agregatima. Na adresi http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/80/80_2/novcani_agregati_2010.pdf nalaze se sledeći podaci, o novčanoj masi M1, u milionima dinara, za period decembar 2009 – februar 2010. godine:
2009. 2010.
Dec. Jan. Feb.
Gotov novac u opticaju 95.519 89.216 89.898
Transferabilni depoziti 162.908 147.816 144.403
Druge finansijske organizacije 5.143 4.451 5.046
Lokalni nivo vlasti 8.837 8.529 9.947
Javna preduzeća 11.097 11.291 10.781
Druga preduzeća 92.695 80.204 74.190
Stanovništvo 39.459 37.409 38.403
Neprofitne i druge organizacije 5.677 5.932 6.036
Svega 258.427 237.032 234.301
Agregat M1 predstavlja takozvanu likvidnu dinarsku masu. Dinarsku masu čini „gotov novac u opticaju“, koji je opšte razumljiva kategorija, i "transferabilni depoziti", koje se ne zna šta taj pojam podrazumeva. Ovi tzv. "transferabilni depoziti" nisu realni depoziti. Radi se o knjiškom (bankarskom) novcu, koji je sastoji od prolaznih računa, pod kojima se podrazumevaju tekući računi (što se vidi iz nastavka tabele o nosiocima sredstava). Uprkos tome, prema statističkom metodu koji primenjuje Narodna banka Srbije, ovi računi prikazuju se kao posebna vrsta novca, jednaka sa gotovinom.
Emisija takvog novca je praktično falsifikovanje novca, zato što ovaj navodni „novac“ i emisiju takvog „novca“ u vidu kredita ne poznaje ni Ustav, ni zakoni, niti bilo koji propis iz oblasti finansija. U čl. 53. Zakona o NBS, stav 2 eksplicitno piše: „Narodna banka Srbije ima isključivo pravo izdavanja novčanica i kovanog novca u Republici Srbiji.“
Činjenica je da je, uprkos tome što nije pravno uređen kao takav „novac“ iz tzv. „transferabilnih depozita“ dominatno zastupljen u novčanoj masi, te sledstveno ima natpolovičan značaj u robno-novčanom prometu.
Bezgotovinski (knjiški ili bankarski) novac koji dominira u likvidnoj masi je sakriven od građana, i u sistem bez pravnog osnova uvedeno postojanje treće vrste novca, čijim emitovanjem se bavi neko izvan Narodne banke. Ovo je dodatno zamaskirano u čl. 4 Zakona o bankama, u kome su poslovi koje banka obavlja, prividno taksativno: „1) depozitne poslove (primanje i polaganje depozita); 2) kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita); 3) devizne, devizno-valutne i menjačke poslove; 4) poslove platnog prometa; 5) izdavanje platnih kartica; 6) poslove s hartijama od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti, poslovi kastodi banke i dr.); 7) brokersko-dilerske poslove; 8)izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao) 9) kupovinu, prodaju i naplatu potraživanja (faktoring, forfeting i dr.); 10) poslove zastupanja u osiguranju; 11) poslove za koje je ovlašćena zakonom“. Kreiranje kredita iz ničega, kao defakto izvor moći i bogatstva, nije navedeno, pa se iz Zakona ne može naslutiti mogućnost, koja se vidi iz sajtu NBD, da postoji bezgotovinski novac. Tumačenjem ove odredbe Zakona o bankama, stvara se privid da su prikupljeni depoziti osnov za davanje kredita, što nije istina, niti proističe iz zakona. U praksi, međutim, najčešći slučaj kreiranja novca je kada banka odobrava kredit nekom od svojih komintenata, i kreira pare iz ničega a plasira kao kredit preko tekućih računa koji predstavljaju posebnu vrstu (bezgotovinskog) novca, bez obzira što ni jedan zakon u Srbiji ovo ne poznaje.
Da je Narodna banka Srbije svesna nezakonitosti navedenog, ukazuje činjenica da se u svom prikazu poziva na tzv. bazelske standarde koje donosi BIS (Bank for International Settlement) sa sedištem u Švajcarskoj, umesto na važeće propise Srbije. Na ovaj način, deklarisana nezavisnost NBS od izvršne vlasti, prebačena je na zavisnost od privatne bankarske institucije iz Švajcarske, koja nije pod ingerencijom bilo koje vlade u svetu, i čak ima i svoju privatnu gardu.
