Samo potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ne znači da će građani ubrzo ostvariti viši standard, ali nesumnjivo je da je stvorilo realnu mogućnost za bolji kvalitet života.
Ono što je najviše erodiralo u Srbiji su moral i standardi ponašanja administracije i moćnika. Upravo to su segmenti u kojima je najneophodnija revitalizacija pojmova socijalne pravde, vladavine prava i pravne države. Samo u društvu u kome su ove kategorije uspostavljene kao zaštićene i prihvaćene, postoje uslovi za napredak i za stabilnu zajednicu u kojima se sukobi rešavaju institucionalno.
Protivljenje evro-integracionom putu Srbije, čak i da se ne radi o pristupu pred-pristupnim fondovima, znači zalaganje za opstanak elitističkog unutrašnjeg poretka, koji je počeo da poprima oblike kastinskog sistema. teško je razumeti da postoje ideje u Srbiji koje su zadovoljne činjenicom da je horizontalna entropija toliko nagrizla društvo da postoji pretnja razgradnje same zajednice. Nastavak takvog procesa, koji bi bio neminovan u izolaciji Srbije od sopstvenog okruženja, što bi rezultiralo i izolacijom i od etničkih pripadnika izvan Srbije, imao bi katastrofalne posledice po državu i po naciju.
Ono što je sada važno je ne podrazumevati napredak kao neminovan, već se posvetiti stabilizovanju društvenih institucija i oblikovanju pravne države koja će biti okvir razvoja srpskog društva. Najnovija iskustva, sa ulaganjem Fiata i Gasproma, uče nas da je najuspešnija ona zajednica koja uspeva da realizuje komplementarne interese sa drugima, a evropska integracija Srbije otvara široki spektar interesa upravo u najbližem okruženju.
среда, 30. април 2008.
уторак, 29. април 2008.
Perspektiva Srbije posle izbora 2008.
Srbija se našla uglavljena u zoni projektovanih kvazi partija, koje ne vode ideološku več direktnu interesnu borbu. Iz toga proizilazi i mogućnost da većinska volja naroda uvek bude relativizovana, pred i post izbornim, koalicijama. Rezultati ovog modela višepartizma ogledaju se prevashodno u neodgovornosti političkih nosilaca za nesprovođenje ili za rezultate sprovođenja proklamovanih politika. Novi izbori, po svemu sudeći, neće doneti ništa bitno novo u toj raspodeli političke moći, što će i dalje ostaviti nedirnutu snagu grupacije koja je u prilici da obezbeđuje finansije i uticaj političkim strankama kao fasadi. Realno je očekivati da bi čak i sastav Vlade mogao ostati isti kao i one koja se raspala, bez jasnog razloga u čemu je neslaganje dotadašnjih koalicionih partnera.
Problem Srbije sastoji se u tome da su dve administracije, od 2004. godine, imale znatno niže rezultate po svim parametrima koji su bili bitni za poziciju Srbije pa i za građane (od inflacije, spoljnog zaduženja, stepena konkurentnosti, privatizacije,percepcije korupcije...) da bi opstanak iste konstelacije, predvođene neideološkim, konzervativnim grupacijama (NS, DSS, G17 plus) uveo zemlju u samoizolaciju od svog prirodnog okruženja. Ideološki neprofilisano društvo, bez sindikalnih, poslodavačkih i nevladinih udruženja, ostavlja prostor retorici koja ne predstavlja realnost političke borbeu Srbiji, već samo poligon za opstanak uspostavljenih sfera uticaja.
Iz takve projekcije, proističe nemogućnost institucionalnog osvajanja vlasti, što ogromnu većinu stanovništva (izuzimajući oko 140.000 radnih mesta koja se dele među strankama i one bliske grupi od oko 400 ekstra bogatih)ostavlja izvan političke realnosti. Posledica nemogućnosti uticaja većine kroz institucije stvoriće realnu opasnost od prenošenja zahteva na neinstitucionalni teren, ali ne više kroz kanalisane zahteve urušenih oblika organizovanja, već kroz spontane, možda i neartikulisane, zahteve mase, u prirodnoj težnji da u društvu bude oblikovana kao većina ili manjina.
Sa minornim izuzecima teško je prepoznati političku organizaciju u Srbiji koja formuliše ideološki postulat savremenog kapitalističkog društva u državi Srbiji, iz ugla levice, desnice ili centra. Nema jasnog obećanja ukidanja partijskog zapošljavanja, kontrole budžeta i pravne države, te nije moguće anticipirati ni sprovođenje određenja ka evropskim integracijama, izuzev u floskulama i u saradnji sa protivnicima integracija. Normalno bi bilo da, ukoliko građani u velikoj većini očekuju sprovođenje integracionih procesa, političke stranke ostvaruju ili bar ne relativizuju taj cilj, odnosno ukoliko ga nema da se ne proklamuje takva državna politika. U okolnostima kakve vladaju u Srbiji nije isključeno ozbiljno opadanje standarda građana, koji ostaju moneta za potkusurivanje i stvaranje legaliteta mehanizmu i sistemu vlasti kome nedostaje suštinski legitimitet, zbog nasleđa i prenošenja jugoslovenskih mehanizama i sukoba u Srbiju.
Problem Srbije sastoji se u tome da su dve administracije, od 2004. godine, imale znatno niže rezultate po svim parametrima koji su bili bitni za poziciju Srbije pa i za građane (od inflacije, spoljnog zaduženja, stepena konkurentnosti, privatizacije,percepcije korupcije...) da bi opstanak iste konstelacije, predvođene neideološkim, konzervativnim grupacijama (NS, DSS, G17 plus) uveo zemlju u samoizolaciju od svog prirodnog okruženja. Ideološki neprofilisano društvo, bez sindikalnih, poslodavačkih i nevladinih udruženja, ostavlja prostor retorici koja ne predstavlja realnost političke borbeu Srbiji, već samo poligon za opstanak uspostavljenih sfera uticaja.
Iz takve projekcije, proističe nemogućnost institucionalnog osvajanja vlasti, što ogromnu većinu stanovništva (izuzimajući oko 140.000 radnih mesta koja se dele među strankama i one bliske grupi od oko 400 ekstra bogatih)ostavlja izvan političke realnosti. Posledica nemogućnosti uticaja većine kroz institucije stvoriće realnu opasnost od prenošenja zahteva na neinstitucionalni teren, ali ne više kroz kanalisane zahteve urušenih oblika organizovanja, već kroz spontane, možda i neartikulisane, zahteve mase, u prirodnoj težnji da u društvu bude oblikovana kao većina ili manjina.
Sa minornim izuzecima teško je prepoznati političku organizaciju u Srbiji koja formuliše ideološki postulat savremenog kapitalističkog društva u državi Srbiji, iz ugla levice, desnice ili centra. Nema jasnog obećanja ukidanja partijskog zapošljavanja, kontrole budžeta i pravne države, te nije moguće anticipirati ni sprovođenje određenja ka evropskim integracijama, izuzev u floskulama i u saradnji sa protivnicima integracija. Normalno bi bilo da, ukoliko građani u velikoj većini očekuju sprovođenje integracionih procesa, političke stranke ostvaruju ili bar ne relativizuju taj cilj, odnosno ukoliko ga nema da se ne proklamuje takva državna politika. U okolnostima kakve vladaju u Srbiji nije isključeno ozbiljno opadanje standarda građana, koji ostaju moneta za potkusurivanje i stvaranje legaliteta mehanizmu i sistemu vlasti kome nedostaje suštinski legitimitet, zbog nasleđa i prenošenja jugoslovenskih mehanizama i sukoba u Srbiju.
понедељак, 28. април 2008.
Брендирање Србије
Има ли Србија ишта што је брендира као традиционално цивилизовано друштво?
Мислимо да има:
1. Стефан Немања - савезник у крсташким ратовима, Иг де Пајен и његових девет витезова чак су кренули у Јерусалим из дворца Балшића, Лангедок
2. цар Душан - крунисан као цар Срба и Грка, практично је био наследник источног римског царства, сто година пре руског цара
3. Душанов законик - други акт, након Магна карте у Енглеској, који је ограничио апсолутну власт владара
4. Косовски бој - Србија је на Косову бранила хришћанску границу на истоку, пријемом Лазаревог сина Стефана Лазаревића у ред Змај огњеног вука прихваћено је да је његов отац штитио централно европско хришћанство
5. Сретењски устав - увео је грађанско друштво, без феудалних привилегија, и као такав трећи у свету, после америчког и француског
6. Први светски рат - Србија је освојила све симпатије савезника, 1915. у Енглеској су за Видовдан деца писала есеј о Косовском боју, у Форен офису је испред кабинета секретара велика слика митске богиње Британије како држи дете означено као Србија
7. Други светски рат - Србија баштини антифашистичку европску традицију, и за разлику од Словеније и Хрватске где су била седишта Коминтерне и КП, у Србији од 19. века постоји јака традиција социјал-демократије
8. прва ослобођена територија у Европи под Хитлером, била је у Србији.
9. почетак рударства у Европи био је пре више од 7000 година у Рудној глави у Србији, где су се вадили бакар и злато
10. Вук Караџић је у 19. веку сачинио једину фонетску азбуку на свету, крајем века исти покушај је неуспешно начињен у Енглеској
11. Србија је, кроз ССРН, била родоначелник артикулисања невладиног сектора, синдиката и друштвених организација у политичком животу, као Савета Европе
12. Србија има традицију радничког учешћа у управљању, кроз радничко самоуправљање, које је дегенерисано у политичком животу кроз једнопартијски систем власти, али које је дало резултате у привредном систему, а пре свега у грађевинарству, машинству и хемијској индустрији
13. Србија има традицију у доприносу систему колективне безбедности (и учешћа у мировним операцијама УН) кроз систем ванблоковске организације несврстаних земаља
Емисија "Утисак недеље" од 28.10.2007, са гостима историчаром Предрагом Марковићем и директором Београдске филхармоније Иваном Тасовцем, аргументовала је тезу да у Србији не смеш да имаш никакву представу о нечему да би те поставили да се стараш о томе. Поменута господа чланови су Савета за брендирање Србије, који је покренуо министар Предраг Бубало, тако што је госпођа Милка Форцан (кћи Јоце Милеуснића који је спољнотрговинског гиганта Југохемију уништио и испоручио Мирославу Мишковићу, и снаја Боре Форцана бившег начелника за финансијске послове Савезног СУП-а) позвала господина Тасовца (сопствено признање у поменутој емисији) и господина Марковића (заједно са господином Тасовцем, такође сопствено признање у емисији). Све то не би био проблем да је госпођа Форцан, која је иначе навикла од најранијих дана да јој сва врата буду отворена, па јој је и прво радно место било директорско у Делта банци, има било какве надлежности у формирању државног Савета (сем ако и министри и политичари - најамници нису дужни да испуњавају детиње жеље). Јавност је врло брзо препознала њен сукоб интереса, као и власника маркетиншких агенција, које би требало да спроводе идеје Савета, чији су чланови, а о трошку пореских обвезника.
Тема је овде, на основу којих препорука, осим што им је знала бројеве телефона госпођа Форцан одабрала господу Тасовца и Марковића. Да ли је то на основу њихових непресушних идеја? Тешко, јер за сат и по господа се нису сетила ничега више од: "да се збрине 5.000 незбринуте деце" или "само у Београду и Њујорку можете да наручите ручак у шест ујутру" (Тасовац) и "ми смо ту да препознамо... више да сакупимо идеје... а радиће професионалци" (Марковић). На основу тих идеја, очигледно нису бирани, али онда нам је помогао господин Тасовац, објаснивши да није ни потребно да човек нешто зна да би руководио, навевши свој пример, али је потребно да човек има вољу и енергију. Можемо само да закључимо да смо као држава и друштво овако успешни чим за вођење јавних послова није потребно никакво знање, већ само воља и енергија.
Можда звучи ружно, али они који се на оволико бестидан начин играју нашим парама и животима, јер је исти образац случај у свим државним органима, заслужују да се на исти начин и грађани поиграју са њима. У конкретном случају још више нас вређа што о нашој грбачи треба да се допунски прихрањују људи који чак ни не знају шта су и које вредности које Србију сврставају у ред цивилизованих народа.
Мислимо да има:
1. Стефан Немања - савезник у крсташким ратовима, Иг де Пајен и његових девет витезова чак су кренули у Јерусалим из дворца Балшића, Лангедок
2. цар Душан - крунисан као цар Срба и Грка, практично је био наследник источног римског царства, сто година пре руског цара
3. Душанов законик - други акт, након Магна карте у Енглеској, који је ограничио апсолутну власт владара
4. Косовски бој - Србија је на Косову бранила хришћанску границу на истоку, пријемом Лазаревог сина Стефана Лазаревића у ред Змај огњеног вука прихваћено је да је његов отац штитио централно европско хришћанство
5. Сретењски устав - увео је грађанско друштво, без феудалних привилегија, и као такав трећи у свету, после америчког и француског
6. Први светски рат - Србија је освојила све симпатије савезника, 1915. у Енглеској су за Видовдан деца писала есеј о Косовском боју, у Форен офису је испред кабинета секретара велика слика митске богиње Британије како држи дете означено као Србија
7. Други светски рат - Србија баштини антифашистичку европску традицију, и за разлику од Словеније и Хрватске где су била седишта Коминтерне и КП, у Србији од 19. века постоји јака традиција социјал-демократије
8. прва ослобођена територија у Европи под Хитлером, била је у Србији.
9. почетак рударства у Европи био је пре више од 7000 година у Рудној глави у Србији, где су се вадили бакар и злато
10. Вук Караџић је у 19. веку сачинио једину фонетску азбуку на свету, крајем века исти покушај је неуспешно начињен у Енглеској
11. Србија је, кроз ССРН, била родоначелник артикулисања невладиног сектора, синдиката и друштвених организација у политичком животу, као Савета Европе
12. Србија има традицију радничког учешћа у управљању, кроз радничко самоуправљање, које је дегенерисано у политичком животу кроз једнопартијски систем власти, али које је дало резултате у привредном систему, а пре свега у грађевинарству, машинству и хемијској индустрији
13. Србија има традицију у доприносу систему колективне безбедности (и учешћа у мировним операцијама УН) кроз систем ванблоковске организације несврстаних земаља
Емисија "Утисак недеље" од 28.10.2007, са гостима историчаром Предрагом Марковићем и директором Београдске филхармоније Иваном Тасовцем, аргументовала је тезу да у Србији не смеш да имаш никакву представу о нечему да би те поставили да се стараш о томе. Поменута господа чланови су Савета за брендирање Србије, који је покренуо министар Предраг Бубало, тако што је госпођа Милка Форцан (кћи Јоце Милеуснића који је спољнотрговинског гиганта Југохемију уништио и испоручио Мирославу Мишковићу, и снаја Боре Форцана бившег начелника за финансијске послове Савезног СУП-а) позвала господина Тасовца (сопствено признање у поменутој емисији) и господина Марковића (заједно са господином Тасовцем, такође сопствено признање у емисији). Све то не би био проблем да је госпођа Форцан, која је иначе навикла од најранијих дана да јој сва врата буду отворена, па јој је и прво радно место било директорско у Делта банци, има било какве надлежности у формирању државног Савета (сем ако и министри и политичари - најамници нису дужни да испуњавају детиње жеље). Јавност је врло брзо препознала њен сукоб интереса, као и власника маркетиншких агенција, које би требало да спроводе идеје Савета, чији су чланови, а о трошку пореских обвезника.
Тема је овде, на основу којих препорука, осим што им је знала бројеве телефона госпођа Форцан одабрала господу Тасовца и Марковића. Да ли је то на основу њихових непресушних идеја? Тешко, јер за сат и по господа се нису сетила ничега више од: "да се збрине 5.000 незбринуте деце" или "само у Београду и Њујорку можете да наручите ручак у шест ујутру" (Тасовац) и "ми смо ту да препознамо... више да сакупимо идеје... а радиће професионалци" (Марковић). На основу тих идеја, очигледно нису бирани, али онда нам је помогао господин Тасовац, објаснивши да није ни потребно да човек нешто зна да би руководио, навевши свој пример, али је потребно да човек има вољу и енергију. Можемо само да закључимо да смо као држава и друштво овако успешни чим за вођење јавних послова није потребно никакво знање, већ само воља и енергија.
Можда звучи ружно, али они који се на оволико бестидан начин играју нашим парама и животима, јер је исти образац случај у свим државним органима, заслужују да се на исти начин и грађани поиграју са њима. У конкретном случају још више нас вређа што о нашој грбачи треба да се допунски прихрањују људи који чак ни не знају шта су и које вредности које Србију сврставају у ред цивилизованих народа.
субота, 26. април 2008.
Koja je pozadina urbanističkog divljanja u Rakovici
Stanovnici Skojevskog naselja, a možda i širom Rakovice, dobili su pismo predsednika opštine Rakovica, Bojana Milića, sa pozivom na akciju nazvanu „Moj ulaz“, za koju je opštinska administracija Bojana Milića predvidela 40 miliona dinara. Suština akcije je da se stanari uključe u uređivanje prostora oko stambenih zgrada; da će predsednici skupština stanara dobiti od opštine Rakovica po 40.000 dinara („za izradu pečata i otvaranje računa...“ – pečat košta 2.000, a otvaranje računa je besplatno...); a da se na vrhove zgrada postave reflektori i vrlo jake kamere.
Problem čitave akcije je u tome da je uzurpacija javnih i zelenih površina (podizanjem bespravnih parking mesta, parkiranjem, uzurpacijom, bespravnom gradnjom itd.) dostigla u opštini Rakovica takve razmere (čak se seče i Manastirska šuma) da nije jasno za koga stanari treba da uređuju prilaze. Možda najeklatantniji primer je naselje Nova Skojevska.
Molim Vas da ne verujete na reč, več da ostvarite uvid i zabeležite koncentraciju divljaštva na malom prostoru:
- ul. Luke Vojvodića 55a - nosi kućni broj koji je od broja 55 udaljen oko 200 metara, a objekat je zidom ogradio i trotoar i zaklonio raskrsnicu
- ul. Luke Vojvodića 25 – sa suprotne strane je uzurpirao zelenu površinu i izgradio parking, a stazu za pešake otvorio za saobraćaj, uprkos odluci Sekretarijata za saobraćaj da se na ulazu na zelenu površinu postave zaštitni stubići
- ul. Kneza Višeslava 29a i 31a – nose kućne brojeve koji ne postoje u zoni od bar 1 kilometra, a napravljeni su na javnoj zelenoj površini, pri čemu je kafić napravljen uz uređeno dečije igralište (čak su okresivali drveće da bi postavili dečiji tobogan pored objekta)
- ul. Kneza Višeslava – svi objekti (a – m) vezani su za kućni broj zgrade u Novoj Skojevskoj udaljene oko 200 metara, kojoj je ulaz iz Luke Vojvodića, iz izgrađeni su (P+1) na površini uz javni parking na površini na kojoj je Gradsko zelenilo dva reda drveća, koja su u tom delu posečena. Iz objekata se uzurpira parking za obavljanje delatnosti i uskraćuje se parkiranje te se stanari parkiraju ispred zgrada gde parkiranje nije dozvoljeno, a takođe se uzurpira i trotoar na glavnoj ulici
- iznad naselja i preko igrališta prevučeni su strujni vodovi, kao u palanci
- fasade su narušene, uskraćuje se prostor za igru i šetnju... a opštinski organi, i lično predsednik opštine Milić, nikada ne reaguju na primedbe (kada su se 32 stanara zgrade u Luke Vojvodića 32 žalili na objekat „Taš 011“ (broj 55a) fiktivna vlasnica firme dobila je iz opštine spisak i lično je obilazila potpisnike
Ne želim da Vas opterećujem istorijatom uzurpacije u ovoj opštini od SPS, SPO, DSS, već samo da ukažem na kontinuitet pojave, koja je dovela do toga da je opština Rakovica, a posebno Skojevsko naselje, urbanistički uništena. Isti predsednik opštine tolerisao je seču šume u Lisičijem potoku, seču Manastirske šume, dve godine planirao budžetom a nije uredio jezero Pariguz, obećao pa nije uredio Dom kulture... ali zato stranke ne prima.
Za bliže informacije možete se obratiti i udruženju „Naša Rakovica“ (064/545-9109) koje je blagovremeno slala dopise svim nadležnim organima, ali je sve ostajalo na margini, kao da smo mi građani drugog reda.
Bezvlašće i uzurpacija neće okončati bez pomoći javnosti, tim pre što su sve pomenute partije (uključujući i SRS, čiji šef odborničke grupe stoji iza seče Manastirske šume) već postavljale kadrove koji su brzo padali u mrežu istih prepirača novca koji su radili i za vreme pokojnog Zorana Uskokovića Skoleta i onih koji su njega štitili. Bojan Milić se razlikuje samo po tome što se lično najviše obogatio (kupio kuću na Senjaku koju izdaje, poslovni prostor na Slaviji... i puno stanova) i što odbija da primi stranke.
Bili bi Vam veoma zahvalni na podršci u akciji za uspostavljanje urbanističkog reda i zaštiti stanara koji su izloženi teroru obesnih ljudi koji su u prilici da vrše uzurpaciju, koja je vidljiva golim okom kao bespravna a ipak uspeva.
Problem čitave akcije je u tome da je uzurpacija javnih i zelenih površina (podizanjem bespravnih parking mesta, parkiranjem, uzurpacijom, bespravnom gradnjom itd.) dostigla u opštini Rakovica takve razmere (čak se seče i Manastirska šuma) da nije jasno za koga stanari treba da uređuju prilaze. Možda najeklatantniji primer je naselje Nova Skojevska.
Molim Vas da ne verujete na reč, več da ostvarite uvid i zabeležite koncentraciju divljaštva na malom prostoru:
- ul. Luke Vojvodića 55a - nosi kućni broj koji je od broja 55 udaljen oko 200 metara, a objekat je zidom ogradio i trotoar i zaklonio raskrsnicu
- ul. Luke Vojvodića 25 – sa suprotne strane je uzurpirao zelenu površinu i izgradio parking, a stazu za pešake otvorio za saobraćaj, uprkos odluci Sekretarijata za saobraćaj da se na ulazu na zelenu površinu postave zaštitni stubići
- ul. Kneza Višeslava 29a i 31a – nose kućne brojeve koji ne postoje u zoni od bar 1 kilometra, a napravljeni su na javnoj zelenoj površini, pri čemu je kafić napravljen uz uređeno dečije igralište (čak su okresivali drveće da bi postavili dečiji tobogan pored objekta)
- ul. Kneza Višeslava – svi objekti (a – m) vezani su za kućni broj zgrade u Novoj Skojevskoj udaljene oko 200 metara, kojoj je ulaz iz Luke Vojvodića, iz izgrađeni su (P+1) na površini uz javni parking na površini na kojoj je Gradsko zelenilo dva reda drveća, koja su u tom delu posečena. Iz objekata se uzurpira parking za obavljanje delatnosti i uskraćuje se parkiranje te se stanari parkiraju ispred zgrada gde parkiranje nije dozvoljeno, a takođe se uzurpira i trotoar na glavnoj ulici
- iznad naselja i preko igrališta prevučeni su strujni vodovi, kao u palanci
- fasade su narušene, uskraćuje se prostor za igru i šetnju... a opštinski organi, i lično predsednik opštine Milić, nikada ne reaguju na primedbe (kada su se 32 stanara zgrade u Luke Vojvodića 32 žalili na objekat „Taš 011“ (broj 55a) fiktivna vlasnica firme dobila je iz opštine spisak i lično je obilazila potpisnike
Ne želim da Vas opterećujem istorijatom uzurpacije u ovoj opštini od SPS, SPO, DSS, već samo da ukažem na kontinuitet pojave, koja je dovela do toga da je opština Rakovica, a posebno Skojevsko naselje, urbanistički uništena. Isti predsednik opštine tolerisao je seču šume u Lisičijem potoku, seču Manastirske šume, dve godine planirao budžetom a nije uredio jezero Pariguz, obećao pa nije uredio Dom kulture... ali zato stranke ne prima.
Za bliže informacije možete se obratiti i udruženju „Naša Rakovica“ (064/545-9109) koje je blagovremeno slala dopise svim nadležnim organima, ali je sve ostajalo na margini, kao da smo mi građani drugog reda.
Bezvlašće i uzurpacija neće okončati bez pomoći javnosti, tim pre što su sve pomenute partije (uključujući i SRS, čiji šef odborničke grupe stoji iza seče Manastirske šume) već postavljale kadrove koji su brzo padali u mrežu istih prepirača novca koji su radili i za vreme pokojnog Zorana Uskokovića Skoleta i onih koji su njega štitili. Bojan Milić se razlikuje samo po tome što se lično najviše obogatio (kupio kuću na Senjaku koju izdaje, poslovni prostor na Slaviji... i puno stanova) i što odbija da primi stranke.
Bili bi Vam veoma zahvalni na podršci u akciji za uspostavljanje urbanističkog reda i zaštiti stanara koji su izloženi teroru obesnih ljudi koji su u prilici da vrše uzurpaciju, koja je vidljiva golim okom kao bespravna a ipak uspeva.
петак, 25. април 2008.
JUL još drži poluge sistema bezbednosti Srbije
Oslobađanje Radomira Markovića i saizvršilaca od odgovornosti za presnimavanje tajnih podataka o građanima Srbije RDB i njihovo iznošenje izvan kontrole srpske civilne tajne službe, uprkos utvrđenom delu, uz obrazloženje da "tužilaštvo nije dokazalo mogućnost nastupanja štetnih posledica", predstavlja vrhunac cinizma postupajućeg sudije Okružnog suda u Beogradu Mirjane Rašić, i dokaz o apsolutnoj nesposobnosti srpskog pravosuđa da osudi članove režima JUL-a čak i kada su dokazane radnje izvršenja.
U tom kontekstu, nije ni malo čudno da su šefovi srpske službe, čak i posle 5. oktobra 2000. godine postajali aktivisti JUL-a, Andreja Savić i Rade Bulatović. Iz nejasnih razloga političke stranke nemaju snage ni volje da se upuste u raskrinkavanje mreže koju je nad Srbijom isplela jedna nesrbijanska (jugoslovenska) organizacija koja je vršila vlast bez podrške u građanstvu.
Još je interesantnije da se isti ljudi, danas upakovani u okrilje, većinom, SRS i DSS pojavljuju kao "srpski nacionalisti", uprkos činjenici da je ta organizacija nastala na kritici raspada jugoslavije kao posledice nacionalizama, uključujući i srpski.
U tom kontekstu, nije ni malo čudno da su šefovi srpske službe, čak i posle 5. oktobra 2000. godine postajali aktivisti JUL-a, Andreja Savić i Rade Bulatović. Iz nejasnih razloga političke stranke nemaju snage ni volje da se upuste u raskrinkavanje mreže koju je nad Srbijom isplela jedna nesrbijanska (jugoslovenska) organizacija koja je vršila vlast bez podrške u građanstvu.
Još je interesantnije da se isti ljudi, danas upakovani u okrilje, većinom, SRS i DSS pojavljuju kao "srpski nacionalisti", uprkos činjenici da je ta organizacija nastala na kritici raspada jugoslavije kao posledice nacionalizama, uključujući i srpski.
Пријавите се на:
Постови (Atom)