U datim okolnostima, jedino Gospod Bog može da spasi euro. To, sledstveno, važi i za perspektivu Evropske unije.
Srbi su, po svom starom običaju, "mudro" odlučili da se opet vežu za - "konja koji pobedjuje", za EU.
Zbog izostanka preispitivanja ove odluka, na kraju će, do skora komunistička Srbija, da ostane poslednji bastion neoliberalnog kapitalizma.
Smer u kome ide neoliberalni kapiralizam ne uliva optimizam. U dogovoru sa čelnicima upravo EU, Kipar predlaže - konfiskuju novca sa privatnih računa.
Država je oteta i više nije prijatelj i zaštitnik svih svojih građana. To nema veze samo sa penzijama, zdravstvenim osiguranjem, pravima čoveka...
Vreme ističe munjevitom brzinom i neko bi morao da spasi Srbiju (njene građane, floru i faunu).
Ako za to nema snage u vlasti i društvu, o čemu više da se priča? Ostalo bi samo da svako spasava sebe i bližnje.
Spasa nema ako je čovek sam. Jedini način jeste da bude povezan sa sebi sličnima koji takođe gledaju da spasu sebe, i da se zbog zajedničkih interesa međusobno spasavaju. Kao vukovi, to je formula, bar za preživljavanje.
Sve drugo je držanje glave u pesku.
