Piše: Vladan Marković, bivši generalni direktor Beogradskih elektrana
Pre moje smene sa mesta generalnog direktora u septembru 2008. godine, oba kotla, voždovački i novobeogradski, bila su izgrađena, a kotao na toplani Voždovac postavljen i spreman za pogon. Nije pušten u rad kako je planirano, 1. oktobra 2008. godine, jer je Đilas to stopirao rekavši da kotlovi nisu potrebni Beogradu i da će biti prodati. Tri meseca je pokušavao da obrazujući tri nezavisne komisije dobije izveštaj kakav njemu odgovara (da kotlovi nisu potrebni) ne bi li dao otkaz generalnom direktoru, direktoru nabavke i pomoćniku direktora nabavke. Nije uspeo, ali zajedno sa predsednikom Skupštine Grada prisustvuje puštanju kotla u pogon i da taj događaj propraća rečima: "Mnogi su nas u toku izgradnje kritikovali, ali sada se vidi koji smo mi vizionari".
Građani Beograda moraju da znaju da su Boris Tadić i Dragan Đilas došli na vlast isisavši iz Beogradskih elektrana preko 100 miliona evra za kampanju.
Građani Beograda moraju da znaju i da su budžetska sredstva za grejanje Beograda 2008. godine, namenjena Beogradskim elektranama za kupovinu mazuta u iznosu od 36 miliona evra, potrošena za izbornu kampanju bez saglasnosti radnika preduzeća. Menadžment Elektrana je bio primoran da traži alternativu i, oslanjajući se na svoj potencijal i požrtvovano angažovanje radnika, preduzeća uspe da 2008. godine zaradi 25 miliona evra i da se tim novcem obezbedi nabavka 45.000 tona mazuta, uradi remont postrojenja i završe radovi na izgradnji kotlova. Zahvaljujući ovako obezbeđenom mazutu, Beograd je uspeo da prebrodi "gasnu krizu" 2009. godine. Zbog "zasluga" je top menadžment preduzeća "proteran". Pomenuti dvojac dobro zna da ovo što je radio nije u skladu sa evropskim načelima i da je u suprotnosti sa postojećim zakonom. Zato je doneo odluku da glavni svedok nestane.
Evo kako to izgleda kada ljudi iz vrha države žele da eliminišu svedoke:
- Prvo se određuje svakodnevno praćenje preko ljudi iz BIA i drugih koji rade za njih,
- Potom sledi psihičko iscrpljivanje protivnika... U ovom slučaju počinje krađom čamca iz marine i njegovim potapanjem u prisustvu svedoka. Posle toga, sledi krađa kućnog ljubimca, lovačkog psa, pa obijanje stana sa krađom. Isto to se radi sa stanovima uže familije. Na sva obraćanja policija ostaje nema. I na poziv da se pogleda snimak lopova koji je kamera zabeležila, šef krimpolicije daje kratak odgovor: "Snimak ne vredi mnogo, jer mi te ljude uglavnom ne poznajemo!? Štaviše, u slučaju obijanja stana na Dorćolu lopov je, zatečen u krađi, izvadio pištolj i uz pretnju pucanjem pobegao. Pri tom mu je spala maska pa je viđen, a i kamere su ga snimile;
- Podnošenje krivičnih prijava je ustaljena metoda: kriv si što je sindikat podelio svoj novac, kriv si što si stavio novac u Srpsku banku, koja je u vlasništvu tvoje države, kriv si što si ugovarao radove ispod tržišne cene, kriv si što si plaćao manje molerskih radova od stvarno izvedenih, kriv si što nisi dao da ti ukradu mazut, ugalj, so, za gas su i bez ugovora koliko su hteli.
Kliše je uvek isti: logistika, asistencija kontrolisanih policijskih službenika, kriminalci, peglanje pravljenjem uviđaja od strane istih službenika, u slučaju potrebe tu je i kadija itd. Kad se svedok dobro zamori, daje se nalog za likvidaciju. U ovom slučaju to je bio 2. oktobar 2010. godine.
Zadatak je poveren BIA, Crnogorcu čiju sliku čuvam kao ikonu, a ni ime mu ne znam. Kružio je oko mene pet dana. Šestog dana BIA šalje Miloša Danilovića iz Borče, sa dvojicom pomoćnika, u audiju BG 933-203. Ali, 8. oktobar 2010. godine nije njegov dan pa se stvar odlaže za 11. oktobar 2010. Tog dana, u 10 časova, predajem pismo policijskoj stanici Stari grad u kome opisujem pokušaj likvidacije. U 16 časova dobijam poziv od penzionisanog načelnika PS Novi Beograd da hitno dođem u hotel Slavija lux na sedmi sprat.
Sledi ultimatum koji dobijam od istog čoveka, u ime Saše Vukadinovića (direktora BIA). Svodi se na sledeće: Ako prihvatim 1) da prestanem da pišem, 2) da ne potražujem štetu koja mi je do sada pričinjena, 3. ako napustim JKP Beogradske elektrane (što je Đilas od mene tražio pre tri godine)... Ljudi sa ulice će biti odmah povučeni, a moj slučaj arhiviran do 27. oktobra 2010. godine.
Nisam imao izbora pa sam prihvatio ponuđeno. Ali, to je bila samo navlakuša da izađem iz kuće u koju sam se zatvorio 8. oktobra 2010. godine, s obzirom da su me ljudi čekali, tako da sam bio primoran da doslovno zakucam vrata i prozore na terasama sa dvorišne strane zgrade, jer mi je stan na prvom spratu. Neoprezno sam izašao da u donjogradskom parku prošetam psa oko 23 časa verujući u postignut dogovor. I tada poznati audi je doleteo sa 150 km/h, hajka je počela, ali, iako je ekipa BIA bila pojačana, zadatak nije izvršen.
Kormilar menja kurs i 13. oktobra 2010. godine šalje policijskog službenika da me likvidira. Međutim, ja se vraćam drugim putem. Šesnaestog oktobra penzionisani policijski kadar organizuje novu sačekušu.
Dvadesetog oktobra upućujem pismo predsedniku Tadiću i direktoru BIA Saši Vukadinoviću. Pitam: "Šta to radite, bre?", ali oni su gluvonemi.
Od 20. oktobra do 15. novembra 2010. godine moj verni pratilac u lovu je Vlada Topalović-Top iz Borče. Nekako u to vreme je uhapšen pa ga je nasledio Goran Nenadić iz novosadske žandarmerije. Sve do 1. februara 2011. godine trudio se da mi priđe.
Posle kratkog zatišja, 29. maja 2011. godine na scenu stupaju umetnici iz Koteža: Ćelavi, Stefan, Boka... Pa 22. juna 2011. stari provereni Miloševićev kadar - Lila sa svojom ekipom iz Koteža... Pa 14. jula 2011. ponovo Vlada Topalović-Top sa svojom ekipom... Pa 18. avgusta 2011. u Herceg-Novom kotorska ekipa iz golfa KO AG 960... Drugog septembra 2011. na redu je Toni iz Koteža, 4. septembra 2011. sačekuša u lovu - akteri Maglov, Kujundžić, Milivojević... Zatim 10. septembra 2011. sačekuša u marini Dorćol, a akteri su ekipa iz Mike Alasa u starom pasatu BG 571-137... Tri dana kasnije, 13. septembra 2011, sačekuša na levoj obali Dunava, učestvuje ekipa Bobana "bombaša" iz Borče... I sve tako, svaki dan do 7. oktobra 2011. godine, kada sam opet prinuđen da se sklonim u kuću kao relativno sigurno sklonište.
Kada sam tražio od zamenika komandira PS Palilula da privede ove ljude, s obzirom da su u trouglu Kotež-Borča-Ovča, odgovorio mi je da nema ljude, jer su angažovani na protestnom okupljanju poštenih ljudi isteranih sa svojih radnih mesta.
Sačekuša od 4. septembra 2011. je ustvari atentat organizovan od strane najviših policijskih službenika, uz logistiku mračnog krila BIA, a za izvršenje su angažovani kriminalci. Nedelja je, 4. septembar 2011, prvi dan lova na patke. Preko prisluškivanog mobilnog telefona pozivam brata da pođe sa mnom u lov. Dva lovca su tog jutra ipak krenula u lov na patke ne znajući da je golema "sila" krenula u lov - na njih. Tu "silu" predstavljali su: policija, kako ona javna tako i ona "tajna"; BIA, kako ona prava tako i ona paralelna, sa svom dostupnom tehnikom i voznim parkom, putničkim i terenskim. Naime, po novom zakonu o lovstvu, da biste izašli u lov morate da se prijavite "ovlašćenom licu", na određenom mestu, u određeno vreme. To je stara benzinska pumpa na Pančevačkom putu, vreme 5,30 časova, ali ovlašćenog lica (koje upisuje u dnevnu dozvolu za lov ko ide, brojeve lovnih karti koje važe samo uz ličnu kartu i brojeve oružja iz oružnog lista koje se unosi u lovište) - nema. Veoma čudno da prvog dana lova nema ni mog prijatelja iz Krnjače koji izdaje dozvole, ni lovočuvara, a ni upravnika lovišta. Ali tu je neadekvatna zamena: čovek koga ne poznajem, jer nije lovac. Radi, naime, u unutrašnjoj kontroli policije. Ime mu neću pominjati već samo inicijale - D. P. On se ljubazno ponudio da nas lovce popiše i da lovačkom društvu dostavi spisak. Prijavljujem se i krećem Pančevačkim putem. Pokušavam da, isključivši se kod baraka Trudbenika, priđem nasipu, kad ugledam umornog čoveka u autu. Očigledno je bio noćašnji. Odustajem i idem kod žute kuće, pet kilometara od pančevačkog mosta, gde većina lovaca uvek ide. Ostavljam kola ispred rampe gde i drugi i sa grupom lovaca krećem na nasip. Na mestu gde sam ostavio kola prošle godine, tačnije 13. oktobra 2010 (kada je poslat čovek u policijskoj uniformi da me likvidira; nije uspeo jer sam pomerio kola 500 m napred), sada pomeram auto na isto mesto. Na tom mestu auto je vidljiv, ali sam prevideo činjenicu da akciju vodi isti čovek kog sam prošle godine uspeo da prevarim. On je sada prevario mene, jer mi je 300 m ispred auta, na ivici šume, postavio zasedu (reno 4 i lada niva). Ubrzo sam odlučio da zanemarim lov i da se vratim kući. Kada sam krenuo 200 m napred uleteo sam u klasičnu sačekušu. Reno 4 je izleteo iz šume otkinuvši tablicu i preprečio mi put. Ljudi (Petar i Branko) iz lade nive bili su spremni da nas izrešetaju. Ljudi za uviđaj spremni, priča spremna, poubijali se ja i brat u lovu međusobno. Ali, "svevišnji" je prekinuo akciju jer nije dobijen blagoslov.
Prijatelj iz "javne službe" me je zbog svega iskritikovao: "Ja te čuvam, a ti ideš mečki na rupu". Ali ako ne ideš mečki na rupu nikad nećeš saznati gde i ko je u toj priči. Ovako, kad to znaš, dobiješ za rešenje ukrštenice: jedni statisti su bliski Radetu Bulatoviću, drugi Draganu Đilasu, a treći Vojinu Lazareviću. Oni dobro upućeni odmah znaju krajnje rešenje: Energetska hobotnica? Oni ovo će protumačiti kao priču iz "teorije zavere". Da bih pomogao ovima drugima da bar malo shvate neka čudna dešavanja u svom neposrednom okruženju, ovo je priča koja iskače iz klasičnog klišea u kome postoje dobri i loši momci. Ovde su svi momci loši, jer su u njoj bezmalo svi, tajkuni, stranke, političari, direktori EPS-a, NIS-a, EMS-a, policije javne i tajne, pravosuđa, profesori itd. Jedno je sigurno: ova energetska hobotnica bira ministra, članove saveta Regulatorne agencije, menadžmente EPS-a, NIS-a... Iz pozadine, ali vrlo efikasno!?
Predsedniku Republike Srbije g. Borisu Tadiću
Poštovani gospodine predsedniče, danas je subota 16. oktobar 2010. godine. Ja sedim u kući, gledam kroz prozor kako pada kiša i listam u glavi stranice svog životnog dnevnika. Ne smem da izađem iz kuće, jer je BIA za nedelju dana tri puta pokušala da me likvidira. Pokušaće opet. Pokušavam da nađem razlog zašto? Ne uspevam. Ceo život sam vredno radio za svoju firmu, svoj grad, svoju državu. Politički nisam aktivan, nisam član nijedne stranke. Pa zašto sam ja onda državni neprijatelj?
Odgovor mogu jedino da potražim u januaru 2008. godine. Šta je bilo tog januara? Tog januara ste u okviru svoje predizborne kampanje poručili da ćete ordenom nagraditi svakog menadžera koji zaposli 1000 radnika. Tada sam ispred DSS-a bio na mestu generalnog direktora JKP "Beogradske elektrane" i imao do detalja razrađen program za zapošljavanje baš 1000 ljudi na proizvodnji delitelja toplote u fabrici Teleoptik-žiroskopi. Imao sam i podršku tadašnjeg gradonačelnika. Napominjem da smo imali osvojenu proizvodnju delitelja, da je bilo urađeno probnih 1000 komada i da je trebalo da se krene sa serijskom proizvodnjom. Proizvodna cena bi bila 15 eura, a uvozna je bila 32 eura. Smrt prethodnog gradonačelnika zaustavila je ovaj projekat. Pokušao sam da razgovaram sa g. Alimpićem da se nastavi ovaj program ali on mi je odgovorio da je to pitanje za pravog gradonačelnika, a on je samo vršilac dužnosti.
U januaru 2008. zakazao sam sastanak sa Vama preko vaše sekretarice. Kada sam došao na sastanak rečeno mi je da ste sprečeni da me primite zbog dolaska nekog državnika i upućen sam na g. Dragana Đilasa (ne znam koju je funkciju obavljao tada). Do detalja sam izložio svoj program. On mi je odgovorio da trenutno nije u mogućnosti da pomogne, jer nema odgovarajuću nadležnost, ali da će u maju mesecu doći do izbora, da očekuje da će postati gradonačelnik i da ćemo nastaviti program. Sve je dobro predvideo osim da će program biti nastavljen. Naprotiv, kada je postao gradonačelnik, Dragan Đilas je preduzeo sve da bih ja bio smenjen i da bi moj rad bio degradiran, iako su "Beogradske elektrane" u "moje vreme" dobile pet međunarodnih priznanja, a ja lično tri zlatne menadžerske značke. Đilas je javno, na televiziji RTS, rekao da je protiv mene lično podneo krivične prijave, da policija sedam meseci ništa nije uradila i da treba da se nađem tamo gde mi je mesto (misleći na zatvor).
Ja u svom životu nisam imao neprijatelje. Da li da ovo shvatim kao slučajan red događaja ili da prihvatim da ipak imam jednog neprijatelja, toliko moćnog da može da odlučuje o životu i smrti bez suda.
Da li sam ja, gospodine predsedniče, pogrešio što sam Vam poverovao? Da li je ta greška i moja smrtna presuda? Ako jeste, ne zaboravite da ste mi dužni onu značku o kojoj ste pričali, da ste dali nalog da se uradi 860 značaka. Ja sam svoj deo posla uradio: uradio program, osvojio proizvodnju (RTS snimio prilog), postavio proizvodnu liniju, uradio probnih 1000 komada. Odradite sad Vi vaš deo posla!
20. oktobar 2010. Vladan Marković,Beograd
Vezano za pismo gospodina Vladana Markovića koje je u broju 244 objavio magazin “Tabloid”, neophodno je podsetiti da su Toplane, pored EPS, najveća partijska pljačkaška firma. Na čelno rukovodeće mesto u ovim sistemima ne dolazi se zbog rezultata rada i radnih sposobnosti, koje ne moraju biti prepreka, već uklapanjem u interesne sfere koje suštinski utiču na odnos snaga u političkom životu u Srbiji. Zato bi se trebalo podsetiti teksta “Direktor banke u kotlu mafije” koji je isti magazine Tabloid objavio u broju 144 od 27.12.2007. godine:
Vladan Marković, direktor "Beoelektrana", nekoliko godina pljačka ovo javno preduzeće. Tabloid je pobrojao, pozivajući se na dokumente, da je opljačkao nekoliko desetina miliona evra. Čelnici Skupštine grada Beograda žmure na oba oka. Predsednik Skupštine grada Beograda je bivši stjuard Milorad Perović, kum ministra policije Dragana Jočića, koji je partijski drug Vladana Markovića. Umesto da Markovića izvedu na sud, gradski funkcioneri su odlučili da zbog manjka para, koje su pokrali Marković i njegova družina, stanove greju tek ako je temperatura ispod 12 stepeni! Ako Marković nastavi da krade, možda nas više i neće grejati.
Nakon pisanja Tabloida u pretprošlom broju o povezanosti Agrobanke AD Beograd sa energetskim mešetarenjima (tekst “Krepao kotao isparili milioni” br. 142), u ovoj banci je zavladala panika. Generalni direktor Agrobanke Dušan Antonić je očajan. Vrednost akcija ove banke na berzi rapidno pada. Više nijedan akcionar banke nema poverenja u direktora, nakon što je dao rizične i štetne bankarske garancija od skoro pet miliona evra.
Garancija je data u korist MINEL kotlogradnje (koja posluje u okviru "Rudnap grupe") čiji je vlasnik Vojin Lazarević, i firme KIRKA SURI, vlasnika Slobodana Janjuševića.
Ove dve firme imaju ugovor sa Beogradskim elektranama vredan 780 miliona dinara, ili skoro deset miliona evra. "Minel kotlogradnja" i "Kirka suri" su, mimo tendera, neposrednom pogodbom dobile od "Beoelektrana" posao izrade dva kotla snage 140 i 116 megavata. Izgovor za neposrednu pogodbu bio je to da u Srbiji niko drugi ne poizvodi kotlove sem "Minel kotlogradnje". Istina je i da je ovo preduzeće poslednji kotao napravilo pre 25 godina, a u inostranstvu postoji veliki broj firmi koje se bave ovim poslom i čiji su kotlovi daleko jeftiniji od ugovorene cene.
Kako su "Beoelektrane" na budžetu grada Beograda, Skupština grada je prihvatila ovaj posao. Ugovor je potpisan 30. maja ove godine, a Grad je u julu uplatio avans od 50 procenata ili gotovo pet miliona evra firmama Vojina Lazarevića i Slobodana Janjuševića. Međutim, gradska vlast nije dala pare na poverenje, već je tražila i bankarsku garanciju. Tu je uskočila Agrobanka koja se obavezala da će gradu vratiti pet miliona evra, ako posao ne bude obavljen.
"Minel kotlogradnja" i "Kirka suri" nisu isporučile nijedan jedini kilogram opreme "Beogradskim elektranama". Pare koje su legle, odmah su isparile i potrošene nenamenski. Umesto obavljenog posla, dve firme su zatražile aneks ugovora kojim se vrednost ugovora povećava za 25 odsto. A dodatne pare mogu da traže ako su u toku radova imali neke nove nepredviđene troškove. Kako radovi nisu ni počeli, novih troškova nije ni moglo biti.
Zapravo, te pare su im potrebne za nabavku gotovih kotlova iz Rusije. U Rusiji, gde su hladne i duge zime, nalaze se dve najveće fabrike kotlova na svetu. Najveća je u "Zio Mar" u Podolsku i njihova godišnja proizvodnja je vredna dve milijarde evra. Sledeća po veličini je fabrika u Sankt Peterburgu. U ovim fabrikama se kotao može nabaviti za dva miliona evra. Upućeni kažu da je upravo zato generalni direktor "Beoelektrana" Vladan Marković išao nedavno u Rusiju, za Sankt Peterburg, da bi ugovorio kupovinu kotla.
Kotlovi koji realno vrede maksimalno šest do sedam miliona, koštaće na kraju i čitavih 20 miliona evra!
Uprava za energetiku Skupštine grada, angažovala je revizorsko-nadzornu kuću SGS iz Beograda kojoj je platila 2,5 miliona dinara, da se utvrdi na šta je potrošen novac koji je namenski dat za kotlove. SGS je ovih dana započeo posao. Kad bude ustanovljeno da ništa nije urađeno, Agrobanka će morati da iskešira pet miliona evra budžetu grada Beograda!
Direktor Agrobanke je upao u strašnu depresiju i nikoga ne prima u svoj "ofis" već dve nedelje. Ne zna šta da radi, s obzirom na to da je kao kontrauslugu za bankarsku garanciju od Vojina Lazarevića dobio ekskluzivni stan u centru grada, u VIP zgradi iza Beogradske poslovne škole. Zgrada ima i bazen u dvorištu. Stan je, kažu, veličine stotinak kvadrata, a kvadrat je ovde 3.000 evra. Rado bi sada i vratio taj stan, ali ni to ne bi pomoglo.
Akcionari su besni, akcije Agrobanke padaju i ceo sistem se ljulja. Direktor Antonić se setio sada da bi mogao da ponudi banku na prodaju Rusima koje je ranije odbio. Ali, izgleda da je kasno. Vreme je za akciju. Akciju hapšenja prave mafije se belim okovratnikom. Energetska mafija je najveća i najjača. Da li Jočić može i sme da udari na nju?
Mnogi rukovodioci i zaposleni u "Beoelektranama" odbijaju da saučestvuju u teškim kriminalnim radnjama generalnog direktora Vladana Markovića i njegovih pomoćnika Ružice Belanović i Milije Bulatovića.
Vladan Marković se neprestano poziva da je postavljen u ime BIA. Međutim, funkcija BIA je da brine o bezbednosti države Srbije i njenih građana, a ne da upravlja javnim preduzećima, a još manje da učestvuje u njihovom pljačkanju. Ipak, Marković se sa svojim saradnicima ponaša (na)silnički i neposlušnima deli suspenzije i otkaze šakom i kapom. To su na svojoj koži osetili Nikola Tesla, član Upravnog odbora JKP "Beoelektrane", Petar Mladenović, sekretar Samostalnog sindikata u kompaniji, i Zdravko Mitrović, bivši pomoćnik direktora za nabavku, kao i mnogi drugi.
Diplomiranog ekonomistu Zdravka Mitrovića i diplomiranog pravnika Svetlanu Krajinčević su hteli da ubiju, tako što su odlučili da ih premeste u ozračene i radioaktivne prostorije, u koje nije preporučljivo ulaziti bez žutog kombinezona. Kada su njih dvoje odbili da rade i borave u tim prostorijama, zaradili su suspenzije.
Institut za nuklearne nauke "Vinča" i Laboratorija za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine "Zaštita" podneli su 9. avgusta ove godine "Beogradskim elektranama" Izveštaj o merenjima jačine jonizujućeg zračenja u prostorijama nekadašnje vojne zgrade "Teleoptik Žiroskop" u ulici Filipa Višnjića 31. Ove dve institucije su utvrdile da nije bezbedno raditi u kancelarijama koje su bile određene Zdravkoviću i Krajinčevićevoj.
"Na drugom spratu zgrade JKP 'Beogradske elektrane' planiraju da koriste prostorije za sito štampu i kancelariju (desno od sobe za sito štampu)... Ventilacioni kanali iz Radiohemijske laboratorije su povezani sa ventilacionim kanalima iz prostorija koju JKP 'Beogradske elektrane' nameravaju da koriste kao sobu za sito štampu. Ventilacione kanale iz prostorije označene kao soba za sito štampu treba ukloniti angažovanjem specijalne službe Laboratorije 'Zaštita', potom zatvoriti izlazni otvor ventilacije iz sobe sito štampe ka prostoriji Radiohemijske laboratorije i ponovo sprovesti merenja jačine ekvivalentne doze i proveru kontaminacije radnih površina u toj prostoriji", kaže se u izveštaju i izvodi sledeći zaključak:
"...Sobu za sito štampu useljavati i koristiti je kao poslovni prostor tek nakon uklanjanja ventilacionih kanala, zatvaranja izlaznog otvora ventilacije ka prostoriji Radiohemijske laboratorije i merenja nivoa zračenja i provere kontaminacije radnih površina u toj prostoriji."
Kada Zdravko Mitrović nije pristao da ga ubiju, osim suspenzije, prema njemu se primenjuju i druge mere šikaniranja. Svakodnevno mu pišu privatne krivične prijave po osnovu kojih ga privode na informativne razgovore u policiju. Prete mu, prisluškuju ga, maltretiraju porodicu... To su klasični metodi hobotnice za ubeđivanje neposlušnih kadrova i ljudi koji puno znaju o njihovim mahinacijama i kriminalnim rabotama. Inspektori iz policijske uprave za grad Beograd se krste - o čuda! - šta ih je snašlo, ali moraju bespogovorno da izvršavaju naređenje šefova.
Sve poslove na renoviranju zgrada "Teleoptik" (koja je u vlasništvu "Beogradskih elektrana") i "Teleoptik žiroskop" (koja nije u vlasništvu "Beogradskih elektrana") dobile su firme "Stig-mont Beograd", OGR "Mile Petrović Crnotravac" i VS-gradnja, a vlasnici sve tri su braća Raca i Mile Petrović. Braća su najbliži prijatelji generalnog direktora "Beoelektrana" Vladana Markovića. Oni su sa pedesetak malih nabavki (od milion do 2,5 miliona po svakoj) "renovirali" obe zgrade za 70 miliona dinara. Građevinski stručnjaci tvrde da ceo posao ne vredi ni 10 miliona. Šezdeset miliona dinara otišlo je u džepove drugova iz energetske hobotnice.
Uprkos naizgled suprotstavljenom faktičkom stanju, iz citiranih članaka proizilazi da u okviru dva izvorišta sistemske korupcije u R Srbiji (Toplanama i EPS-u) deluje uhodani mehanizam koji se u oba označava kao “energetska hobotnica”, dakle isprepletana mreža koja za sebe ne smatra da je organizovana kriminalna grupa, već interesno povezana paradržavna konstelacija. Da bi sagledali dubinu sistemske podložnosti korupciji vitalnih infrastrukturnih valjalo bi se podsetiti metoda vezanog za samo jedan od problema koji se navodi u oba citirana teksta – delitelj toplote (HCA), pomoćni merni uređaj koji meri potrošnju na osnovu proračuna troškova grejanja i iskazuje apstraktnu aritmetičku vrednost proporcionalnu ukupnoj potrošnji u objektu, dakle u vrednosti koje ne moraju biti pokazatelj realanog utroška.
Skupština Beograda je 24. decembra 2007. godine donele Odluku o snabdevanju grada toplotnom energijom, koja propisuje da se u roku od pet godina uvede tarifni sistem za daljinsko grejanje. Ideja je da uvođenje tarifnog sistema bude sprovedeno uz ugradnju individualnih merača za isporučenu toplotnu energiju. To znači da je potrebno u sve stanove priključene na daljinski sistem Beogradskih elektrana uvesti individualne merače isporučene toplote.
28. 05. 2008. objavljena je vest da su "Žiroskopi" i "Elektrane" zajednički osvojili proizvodnju delitelja toplote koji treba da budu ugrađeni na radijator svakog korisnika, čime je stvorena mogućnost da se uvoz ove opreme supstituiše proizvodnjom. S obzirom na to da ima oko dva miliona radijatora, reč je o velikom poslu, a strateški cilj je da se pripajanjem Beogradskih elektrana I "Žiroskopa" i osnivanjem dve ćerke firme, otvori 1.000 novih radnih mesta. Reč je o deliteljima toplote domaće proizvodnje "Teleoptik žiroskopi" koji su kvalitetni i povoljniji od uvoznih. Održan je sastanak JKP "Beogradske elektrane", "Teleoptik žiroskopi" i danske firme "Brunata" na kome je postignut sporazum o tehničkoj saradnji ove tri firme oko proizvodnje delitelja. JKP "Beogradske elektrane" su zvanični zastupnik "Brunate" za jugoistočnu Evropu. Što se tiče troškova ugradnje, nju će snositi potrošači, uz to da su JKP "Beogradske elektrane" u dogovoru sa nekim bankama oko kreditiranja građana na tri godine za ugradnju delitelja, tako da će račun za grejanje biti uvećan za nekoliko stotina dinara u zavisnosti od kvadrature stana.
6. jul 2009. objavljena je vest da se zaposleni u Teleoptik Žiroskopi nadaju da će im proizvodnja delitelja – elektronskog merača toplote pomoći da prežive ekonomsku krizu, i da čak zaposle nove radnike. Teleoptik Žiroskopi su napravili predugovor da ih komponentama za proizvodnju delitelja u Srbiji snabdeva Brunata. Od Brunate su dobili i softver za daljinsko očitavanje delitelja. Teleoptik Žiroskopi će biti prva firma koja je sa Brunatom sklopila ovakav aranžman. U planu je i osnivanje zajedničke firme Brunata Srbija. Od Privredne kompre Srbije i Uprave za javne nabavke Teleoptik Žiroskopi su dobili odobrenja da su jedina domaća firma koja proizvodi delitelje toplote –elektronske merače. To im obezbeđuje mogućnost sklapanja ugovora sa Beogradskim elektranama pogađanjem bez prethodnog objavljivanja javnog poziva.
27. 05. 2010. objavljena je vest da bi od naredne grejne sezone trebalo da počne naplata grejanja po utrošku, odnosno da će “Beogradske elektrane” do kraja meseca uputiti predlog Upravi za energetiku da se od oktobra pređe na novi sistem naplate, koji bi u potpunosti zaživeo od grejne sezone 2011/2012.
01. 06. 2010. Generalni direktor "Brunate International", Klavs Fisher Hansen, izjavio je da će "Brunata" u Srbiju doneti iskustvo od skoro jednog veka u individualnoj naplati grejanja, kao i vrhunsku skandinavsku tehnologiju. (cena oko 50 evra).
Za direktorku Brunata Srbija imenovana je Jasmina Zećirević, diplomac Zagrebačkog sveučilišta, bivši projektni menadžer u privrednom odeljenju Ambasade Kraljevine Danske u Hrvatskoj do 2007. godine, te izvršna direktorica Nordijske privredne komore u Hrvatskoj do 10.04.2009.
05.10.2011. U saradnji sa Ministarstvom infrastrukture i energetike (dr Miloš Banjac, pomoćnik ministra), Agencijom za energetsku efikasnost (Mr Bojan Kovačić, zamenik direktora Agencije), PU Toplane Srbije (Janko Čobrda, član UO Toplana), Upravom za energetiku grada Beograda (Marko Stojanović, direktor Uprave za energetiku), preduzećima Grundfos Srbija (Vanja Daničić, menadžer Grundfos), Brunata (Jasmina Zećirević, direktorka Brunata Srbija), Techem (Aleksandar Dušanić direktor Techem) i Erste bankom, Centralno-evropski forum za razvoj je 4. oktobra 2011. organizovao javni dijalog Naplata toplotne energije prema utrošku. Nemačka KfW entwiklungsbank (Branka Dajić, project coordinator KfW) je, tom prilikom ukazao da već deset godina (dakle od 2001. godine) potencira i stvara mogućnost prelaska na merenje utrošene toplotne energije i obračun na osnovu potrošnje ali do sada nije bilo rezultata.
Da ne bi izvlačili površne zaključke, jasno se vidi da neki strateški potezi možda imaju smisla, da njihovo usvajanje neko protažira a drugi suzbija, ali da u okviru velikih sistema i oko njih deluju grupe koje u ličnom i grupnom (možda partijskom ili nekom tajnijem) interesu za sebe monopolišu sve tokove novca oko tih sistema. Dakle nije sporno da postoji tzv energetska hobotnica, nego je pitanje kako ustrojiti nacionalni infrastrukturni sistem od strateške važnosti tako da nad njim zvanični državni organi mogu da ostvare efikasnu kontrolu.
