Zemlja javnih knigovođa i administratora

                                                                                                                                                   

Od 2000. godine, svaka vlast obećavala nam je reformu državne uprave. U tom smislu smo, nakon demokratskih promena dobili - Savet za reformu državne uprave, a od marta 2003. godine imamo i državnu Strategiju za reformu državne uprave. Rezultat tih obećanja, učinka Saveta i primene Strategije je poražavajući. 

Foto: siraphat/FreeDigitalPhotos.net 

                                                                          
U 2013. godini, direktno iz budžeta se finansira preko 90 vladinih agencija, kancelarija, fondova i uprava, iz sredstava resornih ministarstava izdržava ih se još 20-ak, a iza zbirnog budžeta u mnogim ministarstvima kriju se i dodatne. Ove godine, za 115 pravnih lica, nastalih iz odeljenja organa uprave, izdvaja se 6,19% budžeta, u vrednosti oko 600.000.000 evra, ne računajući sredstva koje se preko njih samo prosleđuju korisniku, neretko nevladinoj organizaciji iza koje je partijski ili lični interes.

U 2013. godini, pored realnih javnih poslova, građani Srbije finansiraju i pravna lica čiji se samostalni pravni subjektivitet ne može objasniti javnim interesom:

- Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza

- Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza

- Agencija za energetiku Republike Srbije

- Agencija za energetsku efikasnost

- Agencija za privredne registre

- Agencija za licenciranje stečajnih upravnika

- Agencija za privatizaciju

- Agencija za osiguranje depozita

- Agencija za elektronske komunikacije

- Republička agencija za prostorno planiranje

- Agencija za zaštitu životne sredine

- Agencija za hemikalije Republike Srbije

- Republička agencija za poštanske usluge

- Agencija za kontrolu letenja

- Agencija za borbu protiv korupcije

- Savet za borbu protiv korupcije 

- Služba za upravljanje kadrovima

- Nacionalna agencija za regionalni razvoj

- Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja 

- Služba Koordinacionog tela vlade za Preševo, Bujanovac i Medveđu 

- Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka 

- Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom 

- Kancelarija za regulatornu reformu i analizu efekata propisa 

- Kancelarija za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije 

- Kancelaria za stručne i operativne poslove u pregocaračkom procesu 

- Kancelarija za saradnju s dijasprom i Srbima u regionu 

- Kancelarija za saradnju s crkvama i verskim zajednicama 

- Zaštitnik građana,

- Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

- Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

- Fiskalni savet

- Uprava za duvan

- Budžetski fond za programe sprečavanja bolesti izazvanih  

  konzumiranjem duvana 

- Kancelarija za kontrolu duvana 

- Uprava za slobodne zone

- Uprava za javni dug

- Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja 

- Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja 

- Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova

- Inspektorat za rad

- Uprava za bezbednost i zdravlhe na radu

- Agencija za lekove i medicinska sredstva 

- Antidoping agencija Republike Srbije 

- Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije

- Uprava za digitalnu agendu

- Centar za razminiranje 

- Uprava za javne nabavke 

- Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki 

U 2013. godini, izdržavamo pravna lica sa izmišljenim ili dupliranim ingerencijama: 

- Kancelarija za regulatornu reformu i analizu efekata propisa kao svoj cilj, između ostalog, navodi: "davanje prethodnog mišljenja na zahtev predlagača propisa o potrebi sprovođenja analize efekata." Ona nas košta 25.678.000 dinara.

- Uprava za digitalnu agendu, u okviru Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, košta nas 30.075.000 dinara da bi, između ostalog, državne činovnike učila upotrebi interneta. 

- Uprava za slobodne zone nas košta 21.717.000 dinara, a posao im se sveo na objavljivanje "Obaveštavanja investitora o povoljnostima za ulaganje u zone" u elektronskoj formi.

- Fond kraljevski dvor takođe je na budžetu i trebalo bi da deli 325.000.000 dinara sa "Zadužbinom svetog manastira Hilandara", ali se ne zna koliko je para za koga predviđeno. 

- Kancelarija za brzi odgovor trebalo bi da obavlja poslove koji su zajednički ministarstvima i posebnim organizacijama, vezano za unapređenje uslova za privlačenje stranih investicija, podizanje efikasnosti u realizaciji projekata od značaja za Republiku Srbiju i rada organa uprave, posebnih organizacija i ustanova u postupcima ostvarivanja prava na gradnju. Osnovana je krajem maja 2013. godine uredbom vlade i, iako je nema na vladinom sajtu, za pola godine opterećuje budžet sa 30.505.000 dinara.

Zemlja javnih knigovođa i administratora

- Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom košta nas 42.161.000 dinara, od čega je 15.700.000 za plate. Za te pare, ova Kancelarijal je "učestvovala u inicijativama, konferencijama, seminarima i skupovima, a sve u cilju povećanja vidljivosti značaja i uloge civilnog društva u javnom životu Republike Srbije i svesti o neophodnosti saradnje civilnog društva sa institucijama države u ostvarenju zajedničke vizije Republike Srbije kao demokratskog, inkluzivnog i solidarnog društva." Kada se zaposleni namire, civilna društva bi mogla da dobiju maksimalno 11.950.000 dinara, dok je 6,5 miliona dinara za dotacije međunarodnim društvima.      

- U rebalansu budžeta predviđeno je 86.505.000 dinara za Službu za upravljanje kadrovima (SUK), od čega je 45.250.000 izdvaja za plate zaposlenih i 200.000 za naknade u naturi. SUK, sa preko 30 rukovodilaca, ciljeve svog postojanja opisuje: „Uloga Službe za upravljanje kadrovima je da pruži kontinuiranu podršku reformi državne uprave u skladu sa principima profesionalizacije, depolitizacije, racionalizacije i modernizacije utvrđenom Strategijom reforme državne uprave, kao i da obezbedi primenu i dalji razvoj utvrđenih standarda i procedura u procesima koji čine upravljanje ljudskim potencijalima." Krajem jula, SUK je raspisao konkurs za prijavljivanje kandidata zainteresovanih za usavršavanje engleskog jezika. Prednost je data "državnim službenicima zaposlenim na neodređeno vreme, koji su angažovani u podgrupama stručne grupe za pripremu i pregovore o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji", iz čega se vidi da "profesionalizacija" kadrova podrazumeva i zapošljavanje u organima koji pregovaraju o pristupu Srbije Evropskoj uniji osoba sa osnovnim znanjem engleskog jezika. Osposobljavanjem kadrova bavi se i Generalni sekretarijat vlade za koji je budžetom za 2013. opredeljeno 537.919.000 dinara. Na osposobljavanje nedovoljno sposobnih državnih službenika vlast će ove godine da potroši oko pet miliona evra naših para.

- Za „Savet za borbu protiv korupcije" izdvojeno je 19.733.000 dinara, dok „Agencija za borbu protiv korupcije" dobija 195.962.000 dinara.

- Osim "Grupe za međunarodnu saradnju", u okviru "Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom", najmanje još jedna institucija finansirana iz budžeta radi to isto. "Kancelarija za evropske integracije" (direktor sa 6 pomoćnika i 2 zamenika) košta nas 259.012.000 dinara, od čega je 115 miliona za plate i još 300.000 za naknade u naturi. Imamo i „Kancelariju za reviziju sistema upravljanja sredstvima EU" nepoznatog sedišta i strukture, sa troškovima od 39.772.000 dinara.

- „Republička direkcija za vode" budžet opterećuje sa 15.860.000 dinara godišnje, a „Budžetski fond za vode Republike" (nepoznatog sedišta i strukture) sa 239.524.000 dinara.

- U okviru Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede imamo „Upravu za šume", sa godišnjim troškom od 204.316.000 dinara i „Budžetski fond za šume Republike", sa troškom od 510.000.000 dinara.

- Postoji „Budžetski fond za nacionalne manjine" koji nas košta 1,8 miliona dinara i „Savet za unapređenje položaja Roma", sa budžetom od 38.450.000 dinara, ali i „Kancelarija za ljudska i manjinska prava, koja nas 2013. košta 406.819.000, od čega za plate 45.857.000 dinara, za doprinose zaposlenih 8.800.000 dinara, za troškove putovanja 10.287.000 dinara, da bi nevladine organizacije dobile 240.000.000 dinara. Uz to dolazi „Uprava za rodnu ravnopravnost", sa prihodom od 4.207.000 dinara, za koje pare se bori za ravnopravnost žena, ali i „Poverenik za zaštitu ravnopravnosti", koji nas košta 77.862.000 dinara. Za skoro četvrt milijarde dinara, koliko nas koštaju javni borci za ljudska, rodna, seksualna i manjinska prava, šta smo dobili? 

- „Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja", sa godišnjom cenom od 193.387.000 dinara i „Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja" vrednim 127.952.000 dinara godišnje, svaki ima svog direktora, zamenika i bulumentu stručnih saradnika i pomoćnog osoblja.

 - "Kancelarija za Kosovo i Metohiju" nas košta 4.670.444.000 dinara. Za plate zaposlenih je planirano 91.303.000, za socijalne doprinose na teret poslodavca 16.005.000, a za nadoknade u naturi još 400.000 dinara. Za subvencije privatnim preduzećima na KiM planirano je 1.000 (hiljadu) dinara, javnim preduzećima 156.000.000, a za nevladine organizacije je 150.960.000 dinara. Stavka "Podrška sprovođenju strategija za interno raseljena lica, izbeglice i povratnike" vredi 10.764.000 dinara, isključivo za "specijalizovane usluge". Najveći stavka su "Transferi ostalim nivoima vlasti", iznosu od 3.918.913.000 dinara.

 - „Kancelarija za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama" ima na raspolaganju 819.827.000 dinara, od čega 45.531.000 dinara za troškove rada. Za pomoć visokom teološkom obrazovanju planirano je 56.455.000 dinara, koja će isključivo biti za dotacije nevladinim organizacijama, dok je za ukupnu pomoć verskim i drugim posebnim zajednicama predviđeno je 756.500.000 dinara.

Zašto je tako, ilustruje primer očiglednog kanalisanja novca stranačkim kadrovima:

Javno preduzeće „Elektromreže Srbije”, objavilo je Obaveštenje o zaključenom ugovoru (broj javne nabavke 224120)

1. Naziv javne nabavke: priprema materijala i izveštavanje na temu: Harmonizacija domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU (direktive EU – energetski sektor). Vrsta predmeta javne nabavke: usluge. Predmet javne nabavke: Druge usluge.

2. Ime ponuđača sa kojim je zaključen ugovor o javnoj nabavci: Anastazija Tanja Đelić... samostalna savetnica u Grupi za akcizu u Ministarstvu finansija i privrede

3. Datum zaključenja ugovora 17. decembar 2012. godine.

4. Vrednost ugovora o javnoj nabavci (bez PDV-a): 900.000,00 dinara.

Da će establišment sam prekinuti sa praksom političke nomenklature, teško je poverovati.

Spontan ili organizovani besmisao?

Foto: graur codrin/FreeDigitalPhotos.net 

Od uvođenja višestranačkog sistema u politički sistem Srbije, prolazimo kroz karikaturu demokratskog uređenja, u kome naša političko-finansijska nomenklatura uspeva da degeneriše svaki začetak potencijalne racionalne organizacije društva. Zato smo svedoci neracionalnih odluka, koje se donose u uskim krugovima neposredno zainteresovanih, sa katastrofalnim posledicama po građane i društvo, a bez ikakve odgovornosti nosilaca političkih procesa. Za sve to vreme, niko nije otvoreno procenio razloge zašto je tako nešto uopšte moguće, u društvu koje bi trebalo da je demokratsko, bez aktivnog suprotstavljanja građana.

Možda najracionalniji pristup ovoj dilemi, ispoljio je novinar Milovan Brkić, u svom članku u magazinu Tabloid, pod naslovom „Ni apostoli, ni Jude“ (http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=294&cl=03). Iz navedenog teksta nekoliko teza, čini se, daju polazište iz koga je moguće doći do odgovora na uvodnu dilemu.

Polazna premisa u pomenutom članku je da je u savremenim političkim sistemima, garant demokratskog društva - opozicija.

Milovan Brkić, sasvim osnovano konstatuje da u Srbiji opozicije nema. Tu konstataciju, on argumentuje sledećim anomalijama u strukturi samih organizacija koje se u našoj zemlji bore za vlast :

prvo, višestranačka Srbija nema političke partije, već u praksi postoje samo vođe grupa okupljenih u organizacije registrovane kao partije;

drugo, političke partije u Srbiji nisu strukturisane kao ideološke stranke i zato nemaju uporište u građanstvu, pa je posledica to da se ne zna se koja zastupa interese seljaka, koja radništva, koja građanske klase, a koja intelektualaca; i

treće, u Srbiji, sve stranke su populističke organizacije, ustrojene na modelu jedan vođa i ostali su sledbenici, zbog čega nemaju poriv niti se ijedna zalaže za uspostavljanje institucija građanskog društva, za nezavisno sudstvo, nezavisnu policiju, slobodne sindikate.

Gospodin Brkić, dalje konstatuje da u našim partijama nema mirnih promena vođa. Imajući u vidu stanje našeg društveno-političkog sistema, on izvodi zanimljiv i dalekosežan zaključak - da su izgleda nesmenjivi samo zato što oligarhija lakše kanališe nezadovoljstvo građana tako što kontroliše jednog vođu.

Ta kontrolu, on obrazlaže time da oligarhija vođu kupuje novcem, privilegijama, omogućuju da dobija donacije od kojih izdržava grupu na čelu stranke i da osvaja mandate i tako učestvuje u deobi javnih resursa kao plena.

Konačno, gospodin Brkić primećuje i kako je moguće da u navodno političkim organizacijama nema autohtonog unutrašnjeg ideološkog života. S tim u vezi konstatuje da je većini članova rukovodstava stranaka, partijsko članstvo jedina struka i da bez partije ostaju bez posla i statusa i zato služe vođi i svakoj vlasti.

Zaključak koji Milovan Brkić izvlači može da zvuči cinično, ali nesporno deluje kao odgovor na uvodnu dilemu: u Srbiji "opozicionari" su, za služenje vlastima i potrebama moćnika, dobro plaćeni. Za razliku od Jude, oni se za svoje grehe ne kaju. Nisu Jude, ni apostoli, već su prodane duše.

Pitanje je samo da li se takav odnos uspostavio spontano, ili se neko time bavio?