Nacrt Zakona o VBA i VOA u funkciji status quo

Kada je 2006. godine postala suverena država, Srbija je trebalo da uredi svoj bezbednosno-obaveštajni sistem. Umesto toga, 2007. godine usvojen je Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti, kojim je uređen samo Savet za nacionalnu bezbednost, navedene službe bezbednosti Republike, i utvrđeni načini usmeravanja i koordinacije rada bezbednosno-obaveštajnih službi i mehanizmi njihove kontrole. Tim Zakonom propisano je da će se rad službi bezbednosti urediti naknadno, posebnim zakonima o civilnim i vojnim službama. Dve godine od usvajanja Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti, ministarstvo odbrane je tekst Nacrta zakona o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji dostavilo na raspravu uskom krugu odabranih nvo-a. Pozitivno je to što će se, usvajanjem zakona o vojnim bezbednosno-obaveštajnim agencijama, popuniti jedna od praznina u bezbednosno-obaveštajnom sistemu Srbije. Nacrt zakona o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji ima suštinskih nedostataka, u pogledu finansijske netransparentnosti, proširenja ovlašćenja VOA, generalnog inspektora bez ovlašćenja, i nejasnoće ko postavlja direktore agencija. Bilo bi dobro da je predlagač Nacrta sproveo ozbiljnu javnu raspravu.
Nacrt zakona zadržava postojeću organizacionu strukturu vojno bezbednosno-obaveštajnog sistema: Vojnobezbednosnu agenciju (VBA) za kontraobaveštajnu i bezbednosnu zaštitu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije; i Vojnoobaveštajna agencija (VOA) za obaveštajne i poslove od značaja za sistem odbrane, čime napušta ideju Strategijskog pregleda odbrane iz 2007. godine u kome se predviđa objedinjavanje funkcije VOA i VBA.
Novina u Nacrtu je to što sada VBA prikuplja podatke primenom posebnih mera i postupaka “prevashodno u preventivne svrhe, odnosno sa ciljem da se preduprede pretnje koje su usmerene prema Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije…” Službe bezbednosti su imale ova ovlašćenja i u Zakonu o službama bezbednosti SRJ. Tada je bilo uređeno da se ovlašćenja za prisluškivanje dobijaju od istražnog sudije, što je sada usklađeno sa postojećim rešenjima. VBA može da primenjuje sledeće posebne mere i postupke u preventivne svrhe: tajna saradnja sa fizičkim licima; operativni prodor u organizacije, grupe i institucije; tajno pribavljanje i otkup dokumenata i predmeta; tajni uvid u evidencije ličnih i sa njima povezanih podataka; tajno praćenje i nadzor lica na otvorenom prostoru i javnim mestima uz korišćenje tehničkih sredstava; tajni elektronski nadzor telekomunikacija i informacionih sistema radi prikupljanja podataka o telekomunikacionom saobraćaju i lokaciji korisnika, bez uvida u njihov sadržaj; tajno snimanje i dokumentovanje razgovora na otvorenom i u zatvorenom prostoru uz korišćenje tehničkih sredstava; tajni nadzor sadržine pisama i drugih sredstava komuniciranja, uključujući i tajni nadzor sadržaja telekomunikacija i informacionih sistema; tajni nadzor i snimanje unutrašnjosti objekata, zatvorenih prostora i predmeta. Kako kontrola pošiljki, komunikacija i tajno snimanje značajno zadiru u ljudska prava, za njihovu primenu potrebno je dobiti saglasnost Vrhovnog suda Srbije, i ograničene su, kako zakonodavac voli da zakamuflira „najduže“ na šest meseci, ali uz mogućnost da se produže još jedanput, što znači na godinu dana. Kada se tajno prikupljanje podataka vrši radi identifikovanja osumnjičenih i prikupljanja dokaza za vođenje krivičnog postupka, tako prikupljeni podaci dostupni su sudskim organima i optuženima, a često se po okončanju sudskog postupka ne čuvaju. Problem se javlja kada se tajno prikupljaju podaci zbog potrebe da službe bezbednosti preduprede pretnje od delatnosti terorista, ekstremista i/ili stranih država, bez pokretanja sudskog postupka, jer tada prikupljeni podaci nisu dostupni sudovima, već su u arhivama službi bezbednosti i čine baze podataka koje se mogu čuvati i kada za njima prestane potreba. Ostaje da se ova materija uredi posebnim zakonima.
VOA je obaveštajni „organ uprave“ u ministarstvu odbrane, koji prikuplja podatke u inostranstvu. Prema Nacrtu zakona VOA prikuplja podatke i u Srbiji, što nije uobičajeno ovlašćenje obaveštajnih agencija. Tako, VOA prikuplja podatke od “državnih organa, organizacija i službi, organa autonomnih pokrajina, organa jedinica lokalne samouprave, opština, gradova, grada Beograda i organizacija koja vrše javna ovlašćenja”. Ova Agencija ovlašćena je da tajno prikuplja podatke i primenom posebnih postupaka i mera u koje spada i “pribavljanje podataka od telekomunikacionih operatora o saobraćaju, lokaciji korisnika i drugih podataka od značaja za izvršenje zadataka iz svoje nadležnosti”, o čijoj primeni odlučuje direktor VOA ili lica koje on ovlasti. Državni organi Republike Srbije, pravna i fizička lica imaju obavezu da pruže neophodnu pomoć ovlašćenom službenom licu VOA ili VBA radi izvršenja zadataka iz nadležnosti VOA ili VBA. Ovim rešenjima proširena su ovlašćenja VOA da može da prikuplja podatke i u Srbiji od građana i državnih institucija iako je njena misija da se bavi potencijalnim i realnim opasnostima, aktivnostima, planovima ili namerama stranih država i njihovih oružanih snaga, međunarodnih organizacija, grupa i pojedinaca. Još više zabrinjava to što nalog za ovaj vid prikupljanja podataka izdaje Direktor VOA, a ne sud.
Nacrt predviđa da VBA može prikupljati podatke od građana uz njihov pristanak. Takođe, “uz pisani pristanak lica sa kojim se razgovor obavlja, razgovor se može zvučno i vizuelno zabeležiti. Fizičko lice potpisom na zapisnik overava dobrovoljnost razgovora i istinitost i potpunost snimljenog razgovora.” Rešenje da lice samo izabere hoće li biti snimano ili ne deluje kao “demokratska” opcija, ali to ne mora biti slučaj. Bilo bi korektnije da se svi razgovori između agenata i građana moraju snimiti, da ih službe bezbednosti čuvaju, a da budu dostupni nadležnim sudskim i nadzornim organima, da bi se sprečile moguće zloupotrebe sadržaja tih razgovora.
Značajna novina je i to što direktore VBA i VOA i njihove zamenike postavlja i razrešava predsednik Republike ukazom na predlog ministra odbrane, odnosno Vlada na predlog ministra odbrane. Predsednik postavlja direktore agencija kada su ona vojna lica, dok bi vlada postavljala direktore agencija kada su oni civili. Međutim, Nacrtom zakona propisano je da “za direktore VBA i VOA i njihove zamenike može biti postavljeno lice koje je završilo Generalštabno usavršavanje i koje ima najmanje 9 godina radnog iskustva na obaveštajno-bezbednosnim poslovima u sistemu odbrane”. Nije poznato da je neko civilno lice do sada završilo Generalštabno usavršavanje, te civilno lice ne može biti direktor VBA ili VOA. To znači da predsednik Republike ukazom postavlja direktore agencija.
Nacrt zakona utvrđuje da podaci o finansijskom i materijalnom poslovanju VBA i VOA “predstavljaju tajne podatke u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast zaštite tajnih podataka.” Od 2006. godine u budžetu Srbije predstavljene su i određene stavke vojnih službi bezbednosti, te su na taj način dostupne javnosti. Nije poznato da je zbog transparentnosti budžeta VBA i VOA bilo loših posledica po njihov rad, te nije jasno zbog čega su se pisci Nacrta opredelili za ovakvo rešenje. Važno je znati koliki deo budžeta se troši na rad vojnih agencija, i koliki su troškovi za plate, za aktivnosti i sl.. Nije potrebno predočiti javnosti detaljan budžet, već generalne budžetske stavke iz kojih će biti vidljiva potrošnja novčanih sredstava.
Zakonom je nemoguće odrediti svaku pojedinost koja se tiče rada bezbednosno-obaveštajnih agencija, kako se ne bi otkrilo previše podataka o načinima rada agencija. Zato je neophodno predvideti jasne mehanizme unutrašnje kontrole. Nacrt zakona propisuje da se pripadnici agencija (i građani) ukoliko uoče da je došlo do povrede ustavnosti i zakonitosti, ljudskih prava i sloboda, profesionalnosti, srazmernosti u primeni ovlašćenja i političke i ideološke neutralnosti mogu neposredno obratiti Generalnom inspektoru, bez posledica po svoj status. Generalni inspektor je glavno telo izvršne i unutršnje kontrole rada agencija. Postavlja ga Vlada na period od pet godina, na predlog ministra odbrane, uz mišljenje Saveta za nacionalnu bezbednost. Za svoj rad on odgovara ministru odbrane. Generalni inspektor, između ostalog, nadzire: primenu načela političkо-ideološke i interesne neutralnosti u radu VBA i VOA i njihovih pripadnika; zakonitost primene posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka; zakonitost trošenja budžetskih i drugih sredstava za rad; utvrđuje činjenice o uočenim nezakonitostima ili nepravilnostima u radu VBA i VOA i njihovih pripadnika. Nije jasno kako će Generalni inspektor obaviti propisane dužnosti. Da bi efektivno ispunio te zadatke trebalo bi da ima mogućnost potpunog uvida u izveštaje i dokumenta agencija, da ima pravo da obavlja razgovore sa čelnicima i službenim osobama bezbednosno-obaveštajnih službi, i da su agencije dužne da omoguće radnje kontrole. Nacrtom zakona to nije predviđeno.

Kohabitacija - drugi izraz za "s kim si onakav si"

Težnja za obrazovanim društvom, kompetentnim upravljačkim kadrovima i efikasnom vlašću postaje civilizacijski imperativ. Kako izgledaju školstvo i vlast u Srbiji?
Kupiti diplomu je krivično delo, ali kupiti diplomski, magistarski rad, i doktorat, je na slobodnom tržištu, nekažnjivo. U Srbiji u svakom momentu može na internetu da se kupi "preko 6.000 gotovih diplomskih i magistarskih radova" iz svih oblasti. Ko su autori, ko ih plaća i kakve su posledice evidentnog haosa na tržištu udžbenika?
Srbija ima 24 ministra, tri potpredsednika Vlade i buljuk pomoćnika, zamenika i savetnika ministara. Svako od njih ima svoj kabinet, pa kabinet ima svog šefa, koji ima pomoćnike i tzv. tehničko osoblje, svako od njih ima i svoju sekretaricu koja mora da ima i neku prostoriju, telefonistkinju, sopstvenu PR službu, vozača, kafe-kuvaricu, spremačicu... Sve to osoblje, osim plate, troši novac poreskih obveznika. Svi oni imaju službene telefone. Većina njih svoje stambeno pitanje svaljuje na leđa poreskih platiša. O budžetskom trošku se vozi preko 30.000 automobila. U vrh državne administracije odlazi više para nego što koštaju službenici koji bi trebalo da budu jedina žrtva racionalizacije.
Društvo u kome su obrazovanje i upravljanje na tom nivou proizvodi i specifičnu elitu u najbitnijim segmentima, sudstvu, medijima i školstvu. O tome svedoče primeri:
Bosa Nenadić je predsednica Ustavnog suda Srbije. Gospođa Nenadić je bivša šefovica pravne službe „Dunav osiguranja“, koju za sudiju ovog suda predložio predsednik Srbije, Boris Tadić.
Dragoljub Žarković je vlasnik nekoliko stanova. Gospodin Žarković uređuje novine čiji broj prodatih primeraka ne prelazi hiljadu. Novinari njegovog lista zarađuju po 15.000 dinara mesečno, a on trideset puta toliko.
Radoš Ljušić je bio direktor Zavoda za izdavanje udžbenika. Gospodin Ljušić je u tom periodu naplatio 5,6 miliona dinara autorskih honorara za pisanje udžbenika.