Svaki lojalni građanin Srbije može samo da pozdravi činjenicu da su, hapšenjem generala Ratka Mladića, državni organi ispoštovali zakonsku obavezu i zvaničnu državnu politiku. Uspehu se ne gleda u zube, pa ako je ovo važan korak u ostvarenju proklamovanih ciljeva sve ostalo pašće u zaborav i biće prepušteno istoričarima i analitičarima. Međutim, sudeći po situaciju u koju je Srbija došla svojim odnosom prema sopstvenim ciljevima i nepoverenju koje je svojim odnosom proizvela kod važnih centara odlučivanja, pitanje je da li će samim tim činom dovesti svoj međunarodni položaj u normalu. Možda bi bilo više prostora za optimizam da akcija hapšenja i potonje medijsko spinovanje nisu proizveli konfuziju u vezi pozadine samog skrivanja i odnosa države ne toliko prema konkretnoj isporuci koliko prema političkoj pozadini koja je dovela do otpora čak i sprovođenju zakona zemlje.
Bezbednosno Informativna agencija 26. maja u 6 sati ujutru uhapsila je Ratka Mladića u selu Lazarevo kod Zrenjanina, u kući koja pripada njegovom bratu od strica Branku Mladiću. Vest o hapšenju prvi je objavio zagrebački „Jutarnji list“. Ratko Mladić posedovao je falsifikovanu ličnu ispravu na ime Milorad Komadić, ali nije pokušavao da sakrije identitet. O svemu ovome nije objavljen nikakav filmski zapis. Podsećamo da smo na dan akcije CIA protiv teroriste Osame Bin Ladena bili u prilici da vidimo snimke delova akcije i objekta u kome je izvedena. No, nesporno je da je Ratko Mladić uhapšen. Kad i gde, ostaje nam da verujemo na reč.
Verovanje na reč, takođe može da dovede u zabunu, a posebno kad se pretera u spinovanju činjenica. Nešto što bi država trebalo da zna pouzdano jeste koje je organe angažovala. Prema prvim nezvaničnim informacijama, hapšenje je izvršila BIA, nakon dojave da Komadić raspolaže nekim "identifikacijskim oznakama Ratka Mladića kome je i fizički vrlo sličan". Nasuprot tome, ministar policije Ivicia Dačić izjavio je istoga dana u Temerinu: „Ratka Mladića je uhapsila Služa za otkrivanje zločina MUP-a u saradnji sa BIA i u tome nisu učestvovale strane obaveštajne službe“. Predsednik države potvrdio je da su Bezbednosno-informativna agencija i Služba za otkrivanje ratnih zločina MUP-a učestvovale u tajnoj operaciji, ali nije izričito označio kako se saznalo gde je general niti ko je izvršio hapšenje. Podsećanja radi, pripadnici BIA su ovlašćena službena lica i ako su došli do podatka iz kog razloga je angažovana jedinica MUP-a, i obrnuto. U svakom slučaju, neko jeste izvršio hapšenje i neko jeste došao do podatka, a ako je verovati ministru policije u tome nisu učestvovale strane obaveštajne službe.
Dakle, prema vestima koje iz BIA, po običaju, brižljivo renosi „Blic“: „inforamacija da u toj kući živi i jedan stariji čovek koji po godinama odgovara Mladiću, dobijena je bukvalno noć uoči hapšenja. Konačna potvrda bila je da taj muškarac na ruci ima prsten, kakav ima Mladić. Tako je akcija i počela“. Pitamo se koliko građana može da prepozna prsten Ratka Mladića, ali verujemo „Blicu“, pardon BIA-i. Problem poverenju po ovom pitanju izaziva reakcija koordinatora vlade Srbije za odnose s javnošću Slobodana Homena, koji je izjavio da je „haški optuženik Ratko Mladić uhapšen u okviru redovnih operativnih aktivnosti organa bezbednosti Srbije, a ne po dojavi... i da niko od pripadnika službi bezbednosti i policije neće uzeti ni cent od 10 miliona evra predviđene nagrade“. Zašto bi pripadnici organa bezbednosti uzimali pare, ako postoji lice koje je identifikovalo traženu osobu i koje bi trebalo da bude nagrađeno s obzirom da je informacija realizovana hapšenjem.
No, neumesno se baviti tričarijama kakve su pare. Njih ako neko naplati 10 miliona evra, verovatno je po zasluzi. Naime, prema pisanju medija, BIA je imala inforamaciju o Mladićevim rođacima koji žive u okolini Zrenjaninasvih poslednjih godina u kojima se on krio, međutim njihove kuće do sada nisu bile pod posebnom prismotrom jer nije postojala informacija da on zalazi u ovaj kraj. Možemo dakle zaključiti da je general, za koga je ministar policije konstatovao "on je zaista oronulog zdravstvenog stanja“, na volšeban način došao u selo gde ga niko nije prepoznao.
O takvoj mogućnosti nije se moguće izjašnjavati bez bližih informacija, ali onda se predsednik Republike oglasio u intervjuu američkoj televizijskoj mreži CNN izjavio: "Potvrdiću još jednom da smo radili veoma naporno kako bismo ga uhapsili i to smo konačno uradili", i otvorio dilemu zašto to nije urađeno ranije. Na pitanje ko je štitio begunca, Boris Tadić je odgovorio: "Od početka tog procesa, potpuno sam siguran da su ga štitili neki ljudi iz vojske, ali posle toga je promenio ljude koji ga štite i na kraju ga je štitila veoma mala grupa ljudi iz njegove porodice. Ali, proverićemo sve i istražićemo sve i saopštićemo šta se dešavalo u proteklih 16 godina". Dakle, rađeno je naporno. Međutim, prema serijalu "Insajder" znamo da nisu sprovedene promene ključnih ljudi koji se provlače kroz različita preuređenja službi bezbednosti. No, ako su uprkos tome posao završili, trebalo bi im odati priznanje.
Ni ovo pozitivno razmišljanje nije moguće dosledno sprovesti. Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc je, na pitanje da li veruje da se Mladić tako dugo mogao kriti "bez pomoći vlasti, vojske ili obaveštajnih službi Srbije", odgovorio: "Jasno je da se niko ne može kriti 16 godina bez nečije pomoći i mreže za podršku. Mi smo u prošlosti vrlo insistirali da se krivično gone svi koji pomažu beguncima. Znamo da je 2006. propuštena važna prilika da Mladić bude uhapšen. Zatim je jedan broj članova njegove mreže uhapšeno... Sada je suviše rano da kažemo ko su danas bili članovi njegove mreze". Tako je dovedena u pitanje tvrdnja o predumišljaju "napornog rada". Da zabuna bude veća, ne ulazeći u operativne detalje hapšenja, Bramerc je izričito rekao da je "to rezultat dugotrajnog istražnog rada srpskih vlasti, delimično i u saradnji sa mojim timom na terenu", i time naše povberenje u zvanične izjave vratio na početak.
Da, iz svojih iskustava sa našim bezbednjacima i nadležnima, niko nije siguran u kvalitet 16-godišnje istrage, izvor Haškog tužilaštva je odbio mogućnost da Bramerc posle hapšenja pošalje u Njujork izmene svog negativnog izveštaja, jer smatra da je verno odražavao stanje u saradnji Srbije pre hapšenja Ratka Mladića, odnosno da je strategija Srbije bila neuspešna. Toliko o kvalitetu, mereno aršinom sa strane.
Nazad na naporan rad i stručne kadrove. Prema najavama Haškog tuđilaštva, oni ostaju veoma zainteresovani za otkrivanje ko je sve i na koji način pomagao Mladiću u dugotrajnom bekstvu i skrivanju od međunarodne pravde, i da sugerišu da imaju neka saznanja o tome. No, izlišno je ovde komentarisati odnos Saše Vukadinovića prema nasleđu Radeta Bulatovića, ili utemeljenje Svetka Kovača, ljubimca Mire Marković, i VBA kod Borisa Tadića, jer bi to bile insinuacije. Ono što nije insinuacija jeste da
Srbija ima šanse da dobije status kandidata za EU do kraja godine, ali je gotovo izvesno da u istom paketu neće biti i datum za otpočinjanje pregovora, jer će, kako pišu "Novosti", Beogradu biti isporučen spisak oblasti u kojima će Srbija morati ”na popravni”, a u vrhu te liste biće završetak saradnje sa Haškim tribunalom. Ovakve procene primoravaju nas da poverujemo u saznanja "Insajdera" pa čak i Bebe Popovića.
Mešutim, ne možemo isključiti mogućnost da, sve da su skepse bile osnovane, došlo do uvođenja reda u funkcionisanje državnih organa. S tim u vezi zanimljivo je mišljenje izneto u ruskom listu "Komersant" da je "Mladić uhapšen u pravom trenutku, jer već za mesec dana Srbija je mogla da se oprosti sa perspektivom evropske integracije. Vlasti Srbije su odlično razumele da će hapšenje generala kojeg mnogi smatraju nacionalnim herojem, verovatno izazvati ozbiljno nezadovoljstvo u delu javnosti, a što je najvažnije, u armiji". Znaju li to ruski izvori nešto o našem režimiu što nije poznato našem predsedniku Republike?
Kako je teško poverovati u takvu mogućnost, postaje aktuelna i izjava predsednika Mesne zajednice u Lazarevu koji je izjavio: "Video sam pet policijskih automobila, čuo sam da je pretres bio na još dve lokacije u selu, gde žive sinovi Branislava Mladića. Nismo imali pojma da nekoga hapse, a kamoli koga. Sad vidimo na TV. Ratko Mladić nije živeo u Lazarevu. Verovatno je kod rođaka došao u goste, ali mi ga ovde nikada nismo videli." Ako je tako, a teško je pomisliti da predsednik MZ u malom mestu ne bi znao da je drugačije, otvorena je mogućnost da je hapšenje realizovano nekim dogovorom sa onima koji su čuvali Mladića, pre svega zbog bolesti generala. Međutim, takvo promišljanje bi ličilo na bajku, i podrazumevalo bi uvođenje Republike Srpske u priču, a za to bi bio delikatan momenat, tim pre što je i Keti Ešton dolazila tim povodom u Beograd.
Kako bilo, hapšenjem je bar potvršeno da u ovoj zemlji na kraju moraju da prevladaju njeni zakoni a ne interesi različitih grupa ma kakvi bili, te je i realizacija ovog cilja za pohvalu, pod uslovom da se nastavi sa jačanjem institucija.
