Samo potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ne znači da će građani ubrzo ostvariti viši standard, ali nesumnjivo je da je stvorilo realnu mogućnost za bolji kvalitet života.
Ono što je najviše erodiralo u Srbiji su moral i standardi ponašanja administracije i moćnika. Upravo to su segmenti u kojima je najneophodnija revitalizacija pojmova socijalne pravde, vladavine prava i pravne države. Samo u društvu u kome su ove kategorije uspostavljene kao zaštićene i prihvaćene, postoje uslovi za napredak i za stabilnu zajednicu u kojima se sukobi rešavaju institucionalno.
Protivljenje evro-integracionom putu Srbije, čak i da se ne radi o pristupu pred-pristupnim fondovima, znači zalaganje za opstanak elitističkog unutrašnjeg poretka, koji je počeo da poprima oblike kastinskog sistema. teško je razumeti da postoje ideje u Srbiji koje su zadovoljne činjenicom da je horizontalna entropija toliko nagrizla društvo da postoji pretnja razgradnje same zajednice. Nastavak takvog procesa, koji bi bio neminovan u izolaciji Srbije od sopstvenog okruženja, što bi rezultiralo i izolacijom i od etničkih pripadnika izvan Srbije, imao bi katastrofalne posledice po državu i po naciju.
Ono što je sada važno je ne podrazumevati napredak kao neminovan, već se posvetiti stabilizovanju društvenih institucija i oblikovanju pravne države koja će biti okvir razvoja srpskog društva. Najnovija iskustva, sa ulaganjem Fiata i Gasproma, uče nas da je najuspešnija ona zajednica koja uspeva da realizuje komplementarne interese sa drugima, a evropska integracija Srbije otvara široki spektar interesa upravo u najbližem okruženju.
Нема коментара:
Постави коментар