Sve je već rečeno. Isprazno je govoriti o pravima čoveka ako nema potpore u stvarnosti u kojoj živimo. Šta je sloboda govora za zarobljene u mraku neznanja? Šta je pravo na rad za gladne i siromašne koji su ostali bez posla, a nemaju čime da krenu iz početka? Šta je pravo glasa za neobaveštene i obeshrabrene? Šta je sloboda kretanja za ljude bez sredstava da putuju? Šta su zakoni u zemlji gde vladaju bezakonje i pravo jačeg. Šta je nezavisno sudstvo za one koji ne mogu da priušte pravnu zaštitu? Šta je život bez izgleda da ćemo ikada živeti bolje?
Postoje i oni koji ne žele da govorimo, jer dok sila može samo privremeno da zameni govor i razum, reči će uvek zadržati svoju moć. Reči nude značenje životu, a za one koji su spremi da slušaju, daju slobodu istine. A, istina je da smo svi mi postali taoci sopstvenih strahova i da smo u tom strahu dopustili da nam neko otme našu budućnost i pretvori je u svoju svojinu, da taj neko danas živi, dok mi spavamo.
Sve je već rečeno, ali smo mnogo toga zaboravili. Sad je prilika da se podsetimo na ono što je zaboravljeno – da su jednakost, pravda i sloboda više od reči. One su mogućnosti.
Cilj svakog društva mora da bude postizanje što višeg stepena opšte dobrobiti, mira, sigurnosti i izgleda za bolju budućnost za svakog svog građanina. Zato i jesu ustanovljene države i vlade među ljudima – ne da služe vladarima, već da obezbede svakom čoveku uživanje večitih i neotuđivih prava, da svakom pojedincu pruže jednake mogućnosti da ostvari svoje urođene težnje za ličnim i porodičnim napretkom i životom dostojnim njega i njegovih pokoljenja. Koji su onda ciljevi jedne vlasti, koja je njena svrha, ako ne da zaštiti ona prava koja su stečena rođenjem, a ničim ne mogu da budu izgubljena, i da omogući ljudima da zaista žive, a ne da ih u tome ometa i sprečava?
Svaki čovek rođen je kao slobodno biće, kao Božije stvorenje kome prirodne zakonitosti daruju određena prava – na jednakost, pravdu, slobodu i sigurnost njegove ličnosti i imovine. Vlast koja to ne čini, čiji je osnovni cilj nešto osim pomaganja svakom čoveku da živi u slobodi, da bude zaštićen i napreduje u skladu sa svojim ličnim sposobnostima i naklonošću, i nije državna vlast, već samovlašće otuđenih pojedinaca. Građani ne trebaju da žive u strahu od svoje vlasti. Vlast treba da bude ustanovljena na poštovanju svojih građana, jer od njih svaka vlast i potiče. Ako ikada ijedan oblik vlasti postane prepreka ostvarivanju ovih ciljeva, pravo je ljudi da ga promene, i da ustanove za sebe novu vlast koja će bolje da zaštiti njihova prava i slobode, i koja će im omogućiti da žive od svog rada u jednom društvu dostojnom čoveka, gde je jedino zakon kralj svega i isti za sve – i bogate i siromašne, i građane i vladare.
Ako ne vidite ovu istinu, ako vam ove reči ne znače ništa, ako vas ne zanimaju zločini koji su svuda oko nas, onda nastavite da spavate. Ali, ako vidite ono što mi vidimo, ako tražite ono što mi tražimo, učinite barem nešto za sebe, a time i za one koji će doći posle vas, da se svi mi probudimo iz mraka u kome se predugo nalazimo.
Нема коментара:
Постави коментар