Ovaj tekst inspirisan je izdawem lista "Blic" od 5. oktobra 2008. i dvogodišnjim radom sajta GIDB Paralaks.
„Poslanik Srpske radikalne stranke Jadranko Vuković pet godina je prenosio izveštaje Bezbednosno-informacione agencije Vojislavu Šešelju.“, obelodanio je Tomislav Nikolić, kao i da su do Šešelja dok je bio u Srbiji dolazili izveštaji iz DB, te da su odatle nastale knjige „Laufer mi javlja“ i „Laufer me nije zaboravio“.
„Kao i niz kolega iz stranke, i ja sam bio jedan u lancu koji je odnosio informacije Šešelju. Ali, to je mrvica u moru informacija koje je on dobijao. U tom brdu informacija, ja sam bio zadužen da proverim da li one imaju upotrebnu vrednost“, priznao je Vuković, i dodao da je ponosan ukoliko je „jedan od Šešeljevih špijuna ili takozvani mali Laufer“.
Posledice saradnje državne bezbednosti i neke stranke su: državna bezbednost nameće teme za diskusiju u skupštini; ona odlučuje čiji dosije će njihovi ljudi obelodaniti; kome će i zarad koga biti pokvaren posao; ko će s kim u koaliciju… Zašto je Stanišić držao na vezi Šešelja? Da li je on upravljao Srbijom, ili je radio po nečijem nalogu? Pojednostavljeno, Udba je Srbiju, preko radikala i Jugoslavije, uvalila u ratove i nedaće.
Pitanje kvaliteta i istinitosti izveštaja veoma je bitno i zavisi od nivoa izvora. Neko ko je samo operativac u službi, nema mnogo šta da otkriva jer malo zna.
Goran Petrović, bivši šef RDB, tvrdi: „Vojislav Šešelj, lider radikala, imao je komunikaciju s Jovicom Stanišićem, šefom Službe državne bezbednosti, od početka pa do kraja 90-ih... preko posrednika, i zna se ko je osoba koja je bila zadužena za taj kontakt... ovo opštepoznata stvar. Ta osoba sada je u penziji... Da li su Stanišić i Šešelj i danas u kontaktu, to ne znam.“
Posle ubistva premijera Zorana Đinđića i hapšenja pripadnika zemunskog klana javnost je saznala i da je zamenik direktora BIA Milorad Bracanović bio jedan od ljudi preko koga su curile informacije do Legije i zemunskog klana.
Goran Petrović primećuje: „Tamo nema ozbiljnih ljudi, profesionalaca... Ako je Bulatović zaposlio 500 članova DSS i Nove Srbije i G17+... Iako je na čelo BIA postavljen Tadićev čovek Saša Vukadinović, tamo su zadržani ljudi koje je postavio Rade Bulatović.”
Koliko god se činilo da vlast, odnosno pojedinac, kontroliše BIA, na kraju služba nametne sebe iznad stranke, pojedinca i države. Zato je sada na Tadiću odgovornost da službu promeni i očisti, zato što služba ne sme da bude iznad naroda i vlasti, iznad interesa države.
Predsednica Sveta za borbu protiv korupcije, Verica Barać, kaže: „Način na koji su „otkrivane“ sve dosadašnje „mafije“ više podseća na političku kampanju nego na rad državnih institucija, tako da je pitanje zašto se pojedini slučajevi sumnje na korupciju „otkrivaju“, a neki drugi ne. Prosvetna mafija „otkrivena“ je na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, a javnosti su poznati i brojni drugi slučajevi mnogo ozbiljnijih sumnji na korupciju na Beogradskom univerzitetu. Zašto sada Zrenjanin, kada činjenice ukazuju na mnogo ozbiljnije povrede zakona prilikom donošenja odluke o izmeštanju Luke „Beograd“, o čemu je Savet uradio izveštaj i dostavio ga i Vladi i tužilaštvu... Mnogo jači primer kršenja propisa bio je prilikom dodele odobrenja za izgradnju univerzitetskog naselja... Javnost mora da postavi pitanje odgovornosti državnih organa koji su pokrenuli postupke koji sada ne vode nikuda. Da li su zaista postojali dokazi da su ti ljudi učestvovali u korupciji, ko je i zbog čega pokrenuo postupak... pohapse ljude, drže ih mesecima, čak godinama u pritvoru, pokrenu medijsku kampanju u kojoj ih proglase za mafijaše, da bi se na kraju sve pretvorilo u beskrajne sudske procese. To obesmišljava samu ideju suda i tužilaštva... Zakon o finansiranju političkih stranaka napisan tako da faktički onemogući kontrolu finansiranja stranaka, i da među strankama iz vlasti i opozicije postoji saglasnost da se takav sistem očuva, jer se očigledno finansiraju iz istih izvora... Ima više mehanizama kako vlast u Srbiji simulira borbu protiv korupcije da bi zavarala i domaću javnost i evropske institucije... U pitanju je manipulacija sa zahtevima EU – od Srbije se ne očekuje da ima antikorupcijsko telo određenog tipa, već da pokaže rezultate u borbi protiv korupcije... Korupcija je trenutno najveća tamo gde su najveća diskreciona ovlašćenja i gde ima najviše novca. Sigurno ne u prodaji diploma Pravnog fakulteta u Kragujevcu i u prodaji zemljišta za izgradnju benzinske pumpe u Zrenjaninu.”
U sivoj zoni između privatizacije službe bezbednosti, korupcije, podrivanja sržavnog sistema i finansiranja stranaka, samo iz onoga što je poznato javnosti, nameću se sledeća pitanja: 1. Ko je pokrivao Vojina Lazarevića u brojnim privatizacijama, a posebno u slučaju Rafinerije Pančevo (i da li zato, ili zbog nečega drugog taj koji ga je pokrivao ima udela u Lazarevićevoj londonskoj firmi, gde je i svoju ćerku poslao na praksu)? 2. Kako je moguće da najdelikatniji posao oko saradnje sa Tribunalom u Hagu vodi čovek koji je potpredsednik fudbalskog kluba, uprkos važećoj zabrani pripadnicima BIA da budu na upravnim, poslovodnim i nadzornim funkcijama u udruženjima građana i privrednim društvima? 3. Da li je glavni posao šefa kabineta odnosno prvog operativca da traži lokacije za gradnju, za račun svog pretpostavljenog?
Predsedniku države, ukoliko je on, umesto predsednika Vlade, postavio direktora BIA, nameću se sasvim konkretne dileme: zašto Rade Bulatović, uprkos nizu zloupotreba i krivičnih dela, ima obezbeđenje kao da je on još uvek direktor BIA?; zašto BIA ne šalje u penziju Rajka Savića?; i zašto BIA iz održava na visokoj funkciji Nikolu Bajića, koga je Rade Bulatović vratio, odmah pošto je na sopstveni zahtev otišao u penziju. Ako Saša Vukadinović ne zna ništa sem da sažaljeva Bulatovića, kad se u centru grada zapali bespravna gradnja koju ovaj izvodiu, niti ima ideju koju su poslovi BIA, nije trebalo ni da dolazi, ili ga je neko postavio upravo zato što ne zna ništa. Dok je bio u Kruševcu, na svom prvom radnom mestu, šefa SUP-a, BIA mu je davala podatke, sada je prepušten svom znanju, a ono očigledno nije veliko.
Ako tome dodamo, da je Ivica Dačić, korumpirani političar, koji ima funkciju u sportu, koji je sa Bakijem Anđelkovićem i Goranom Perčevićem, potkradao Zavod za sport, Pionirski grad i okolinu, taj koji se starao da se ne sprovodi kontrola nad BIA prethodnih godina, ostaje mesta za centralno pitanje: da li Boris Tadić ne zna ili neće da zna ili je pak zajedno sa onima koji su učestvovali u nečemu što je njemu od suštinske važnosti, a što ga je uvelo u famoznu kohabitaciju, a Srbiju u državnu krizu nefunkcionisanja ijedne ustanove, osim njega samog i tajkuna koji određuju ko će i kako u ovoj zemlji da preživi? Da li je realno očekivati da će, u takvoj situaciji bilo koji tužilac da reaguje po zakonu i da rasvetli ko je i za čiji račun destabilizovao srpsku službu, a preko nje i Republiku Srbiju?
Нема коментара:
Постави коментар