Dosije X

Magazin "Tabloid" objavio je u izdanju 260 od 07. juna 2012. godine tekst, pod naslovom "Izdaja i bruka Borisa i Vuka", u kome Milan Glamočanin i Milan Malenović analiziraju nekoliko izveštaja koje je lobistička agencija "Rabin, Sheves, Lipkin-Shahak & Birger Inc." (RSLB) podnela Ministarstvu pravde SAD u periodu od 2004. do 2006. godine. Svako ko se bavi istraživačkim novinarstvom ili problematikom bezbednosti, može da zavidi autorima na dolasku u posed ovih izveštaja, a i da im čestita na pronicljivoj i temeljnoj analizi, pod uslovom da se radi o verodostojnim materijalima. S druge strane, nadležni organi Republike Srbije, od Bezbednosno- informativne agencije, u čijem su delokrugu rada kako sadržaj dokumenata koja poseduje Tabloid tako i njihovo eventualno podmetanje, do Republičkog javnog tužioca, do kojeg je morao da "dopre glas" iz javnog glasila, moraju da rasvetle tvrdnje koje iziskuju krivično-pravno rasvetljavanje. Narodski rečeno, ili je "Tabloid" lažovska novina čije bi urednike i novinare trebalo zatvoritiili, ili su Boris Tadić i Vuk Jeremić veleizdajnici i lopovi koji moraju u zatvor. Bez namere da prisvajamo zaslugu za sadržaj pomenutog teksta, ako je istinit, ali ni da se svrstavamo u prvoborce odbrane Borisa Tadića ili Vuka Jeremića, ako se pak radi o montiranom sadržaju, osećamo se dužnim da od javnog tužioca zahtevamo da nadležnim organima uprave naloži da izvrše proveru navoda objavljenih "Tabloid". Naime, određeni citati iz izveštaja pružaju osnov za sumnju da su Tadić i Jeremić, tajno i organizovano delovali u interesu organizacije iz inostranstva na planu podrivanja utvrđene spoljne politike Srbije, kao i na stvaranju zavere protiv svojih političkih neistomišljenika u zemlji, pri tome ostvarujući protivpravnu imovinsku korist i narušavajući ugled zemlje. Zato, nadležni organi ne smeju da ćute. Pri tome, kao proveru navoda ne podrazumevamo saslušavanje novinara kako su došli do dokumenta, jer podaci su objavljeni i nema osnova da se kontraobaveštajno štite sadašnji i bivši nosilac državnih funkcija. Državni organi imaju obavezu da rasvetle da li neko neosnovano kleveće nosioce državni funkcija ili su isti zaista izdajnici i lopovi, jer samo utvrđivanjem istine i procesuiranjem odgovornih mogu da ostvare svoju zakonsku ulogu zaštite institucija i unutrašnje stabilnosti zemlje.  Prenosimo neke citate koji predstavljaju osnov za postupanje tužilaštva: "...Lobistička agencija "Rabin, Sheves, Lipkin-Shahak & Birger Inc." (RSLB) je kao svog klijenta od 21. maja 2004. zaključno sa 30. aprilom 2006. godine prijavljivala Vuka Jeremića, kao fizičko lice, s obzirom da uz njegovo ime nije navođena funkcija. Troškove zastupanja preuzela je nevladina organizacija Serbian Atlantic Initiative Association (Srpska asocijacija atlanskih inicijativa - SAIA), registrovana u mestu Potomak, u američkoj saveznoj državi Merilend." "U izveštaju o pristupanju koji je 27. maja 2004 Ministarstvu pravde  dostavila SAIA, se kao adresa klijenta navodi: Krunska 69, Beograd, Srbija, na kojoj je sedište Demokratske stranke.  U tački 8, piše da je klijent „savetnik predsednika Demokratske stranke u Državnoj zajednici Srbije i Crne Gore" i da ga stranka „finansira, kontroliše i njime upravlja". "U tački 8. odeljka B stoji da je cilj rada RSLB-a da „obaveštava javne ličnosti i vođe partija u SAD o statusu proameričkih kandidata u Srbiji", a u tački 9 da će RSLB „obezbediti podršku američkih političara održavanju Demokratske stranke, odobrenje proameričkih kandidata na srpskim izborima i energično uzajamno bezbednosno, vojno i političko zalaganje da se spreči oživljavanje nacionalističkih snaga u srpskoj vladi". Dakle, Republički tužilac je dužan da naloži nadležnim organima da utvrde verodostojnost dokumenata koji se citiraju u Tabloidu, kao i na okolnost da li je Vuk Jeremić, „vođen, finansiran i kontrolisan" od strane Demokratske stranke, maja 2004. sklopio ugovor sa  lobističkom agencijom iz SAD, koji je trebalo da finansira udruženje SAIA, čiji je programski cilj promovisanje transatlantskih integracija. Takođe, tužilaštvo mora da rasvetli da li izraz „energično vojno zalaganje", iz tačke 9 znači da se možda imalo na umu i mogućnost traženja strane vojne intervencije kako se ne bi formirala vlast mimo DS. S obzirom da se, kako logično ukazuju autori, ne vidi razlog da troškove lobiranja plaća proNATO organizacija radi uticaja na američke političare, jer na političkoj sceni SAD ne postoji protivljenje transatlantskim integracijama, tužilaštvo mora da naloži da se rasvetli da li je u pozadini bila namera lobiranja srpskih političara, jer na to upućuju transferi novca na inostrane račune Vuka Jeremića i Borisa Tadića, koji su u članku pobrojani: - "Po izveštaju RSLB od 30. aprila 2005, SAIA vrši dve uplate RSLB-u: 11. marta 2004. - 70.000 dolara i 16. maja 2004 - 73.000 dolara. U istom izveštaju, na strani rashoda navodе ѕе isplate: 9. novembra 2004. - 11.312,95 dolara i 1. aprila 2005. - 1.676,37 dolara, obe u korist Vuka Jeremića, a kao svrha se navode "troškovi puta i boravka". - "Po izveštaju RSLB od 31. oktobra 2005, SAIA je platila 151.000 dolara, putem dve uplate 26. jula 2005. (40.000 i 35.000 dolara), i 21. septembra 2005. (dve uplate od po 38.000 dolara). Vuk Jeremić je u Vašingtonu posredstvom lobističke agencije boravio tri dana i to 20, 21. i 22 juna 2005. godine. Na strani troškova, RSLB za isti period navodi četiri isplate Vuku Jeremiću za "naknadu putnih i boravišnih troškova". Prvo 24. maja 2005. - 5.664,49 dolara, a iako Vuk Jeremić u izveštajnom periodu nije više dolazio u SAD, RSLB mu uplaćuje "naknadu putnih i boravišnih troškova": 9. jula - 5, 500 dolara, 1. avgusta - 5.000 dolara  i 26. septembra - 8.000 dolara." - "Izveštaj RSLB za period do 30. aprila 2005. godine ima dodatni formular OMB No. 1105.0004. U tački 5. istog navodi se kako je novac po računima 1/12-24/05, 3/13-21/05, 3/31-4/03/05 i 4/21-24/05 Vuku Jeremiću uplaćen na račune u Engleskoj i Sjedinjenim Američkim Državama, a po računu 3/31-4/03/05 Borisu Tadiću na račun u Engleskoj..." - "Za "izvršenje dogovora sa Vukom Jeremićem", koji je postignut 21. maja 2004. godine, SAIA uplaćuje: 14. maja - 20.000 dolara, 20. maja -55.000 dolara, 7. jula - 35.000 dolara i 24. avgusta - 80.300 dolara. Dakle, pre dogovora između gospodina Jeremića i lobista, SAIA vrši transfer 75.000 dolara. Već u julu, RSLB Vuku Jeremiću prebacuje 5.000 dolara na ime „putnih i boravišnih troškova". U tom izveštajnom periodu Vuk Jeremić je više puta boravio u Vašingtonu da bi obavio razgovore sa zvaničnicima SAD, koje mu je ugovorio RSLB, ali je za ta putovanja koristio sredstva iz budžeta Srbije, budući da je nastupao kao savetnik predsednika Srbije." - "U jednom polugodišnjem prikazu delatnosti i prihoda, RSLB navodi sledeće dolarske uplate dobijene od strane SAIA: 7. novembra 2003. - 36.000, 4. decembra - 39.300, 31. januara 2004. - 35.000, 1. aprila - 50.000, a 8. aprila - 20.965. Pomenutih 965 dolara preko 20.000 po tački (a) na strani 6 izveštaja potrošeno je za „troškove puta, smeštaja i hrane" stranog klijenta koji je posetio SAD...  U to vreme Vuk Jeremić, tada savetnik ministra odbrane Borisa Tadića, još nije dolazio u Vašington." Običan čitalac i stručna javnost mogu da konstatuju indicije o kriminalnom ponašanju Borisa Tadića i Vuka Jeremića, a jedina prepreka da se imanovani tretiraju kao takvi je nepoznanica da li se radi o verodostojnim podacima ili o plasiranju falsifikata i izmišljotina. A, to je posao državnih organa koje plaćamo. S tim u vezi, citiramo pitanja koja su otvoreno postavili autori: a) "Državni funkcioner, Vuk Jeremić, tada savetnik predsednika Srbije za spoljne poslove, nije smeo da prima ove novčane poklone!"; b) "Zašto je američka lobistička agencija srpskom političaru, svom klijentu, plaćala,  atlantistička nvo snosila, putne troškove?"; c) "Kakvi su "putni i boravišni troškovi" ako "klijent" nije ni putovao?" d) "RSLB ne navodi da je u njihovoj organizaciji Boris Tadić boravio u SAD, ni da se sreo sa nekim američkim zvaničnikom, pa zašto mu plaća "putne i boravišne troškove"?"; e) "Po kom pravnom osnovu ministar odbrane ili predsednik Srbije na putovanja u inostranstvo idu o trošku stranog preduzeća?" f) "Zbog čega je SAIA pola godine pre sklapanja dogovora o lobiranju RSLB-u uplatila 181.265 dolara na ime Vuka Jeremića koji će da se kao klijent RSLB pojavi tek krajem maja 2004. godine?" Očekujemo da tužilac postupi po navedenim saznanjima. U suprotnom, ostavlja prostor za sumnju da je i on deo onih koji su bili meta unutrašnjeg lobiranja, na šta ukazuje tekst u "Tabloidu", ili da je samo objavljivanje deo šire marketinške kombinacije vlasti, ali onda više ne bi imalo značaja da li je članak zasnovan na verodostojnim podacima ili nije, jer bi promovisalo izdaju i privatizaciju države kao društveno prihvatljive pojavu sa stanovišta aktuelnog javnog poretka.