Nema napretka u ofarbanoj stvarnosti

Najveća prepreka uspostavljanju efikasne i racionalne politike u Srbiji je virtuelna stvarnost. Tu stvarnost projektuju nam nosioci političke i društvene moći, prvenstveno putem jednog medija osnovanih isključivo u funkciji potpunog zauzimanja informativnog prostora. Najnoviji primer u prilog ovoj tezi je članak, objavljen u dnevnom listu 'Press' 13. juna 2012, u kome novinar istraživač Džon Rasten za nedeljnik ovog lista tvrdi da su dva razloga zbog kojih Darko Šarić, osumnjičeni krijumčar kokaina, neće biti uhvaćen: zato što ima pasoš Južnoafričke Republike i zato što je potkupio najviše ljude južnoafričke policije i tužilaštva. Ovo plasiranje informacija podseća na obaveštavanje o aktivnostima BIA, VBA i MUP-a na pronalaženju haških optuženika, pa se teško odupreti osećaju već viđenog. I za haške begunce i za Legiju, ako se prisetimo, pojavljivale su se priče da su u raznim krajevima sveta. Ovaj put se otišlo korak dalje u razobličavanju mehanizma plasiranja informacija - dnevni list kome država toleriše netransparentnu vlasničku strukturu, pronosi spekulacije o tome gde je navodno lice za kojim je raspisana poternica i tako marginalizuje nemoć BIA, kojoj je Šarić izmakao, da ga locira. Na isti način su i do sada BIA i MUP Srbije i sredstva javnog informisanja iznosili i teze da je Šarić u Crnoj Gori, Švajcarskoj, uvek pravdajući nekompetentnost onih koje plaćamo. Da se radi o spinovanju, nazire se iz okolnosti da uredništvo 'Press'-a, ako se već bavi tom temom zanemaruje, za naše državne organe i javnost prethodnu premisu - da bi Darko Šarić u neku zemlju ušao, morao je prvo da izađe iz Srbije. Naime, Bezbednosno-informativna agencija nam je, po realizovanju zaplene kokaina u Urugvaju, saopštila da je njega i saučesnike nadzirala 16 meseci u Srbiji, kao i da je svojim podacima učestvovala u akciji DEA-e. Dakle, Darko Šarić je u tom periodu bio u Srbiji, pa je pitanje kako je saznao za akciju i kako je pobegao iz Srbije. Da li je imao izražene telepatske mogućnosti, ili je osim Dačićevog šefa kabineta (a sada diplomate) Branka Lazarevića, imao nekog i u BIA? Ko sme, nakon hapšenja Gorana Hadžića dva kilometra od kuće i Ratka Mladića kod rođaka, za kojima su takođe intenzivno tragali BIA i MUP (sa istim šefovima Vukadinovićem i Dačićem), da tvrdi da se i za Darko Šarić nije u Srbiji?   Za razlog ovakvoj upotrebi jedne novine jednako intrigantno, kao i ko je Šarićeva veza u režimu, je i pitanje čije su novine dnevni list 'Press'? Zvanično dostupni podaci ukazuju da stvari nisu takve kakve se prikazuju. Ove novine su novembra 2005. navodno pokrenuli novinari koji su napustili list 'Kurir', kada je dospeo pod udar režima. Vlasnička kontrola 'Press'-a uspostavljena je oktobra 2006. godine preko pravnog lica za konsultantske aktivnosti "Press Publishing Group d.o.o." iz Beograda, koje su osnivali "Amber Press Limited company" sa Kipra sa 50%, Đorđe Stefanović sa 40%  i preduzeće "Mediavox d.o.o." iz Beograda sa 10%, upisavši 500 evra kapitala. Inače, shodno Zakonu o javnom informisanju, s obzirom da nije moguće da se identifikuju vlasnici off-shore kompanije, takva firma ne bi smela da bude osnivač javnog glasila u Srbiji. Suvlasnička struktura "Press Publishing Group", iako formalno dostupna, nije transparentnija. Maja 2009. godine, udeo Đorđa Stefanovića u najprofitabilnijem izdavaču novina u regionu prenet je na novinare 'Press'-a Đoku Kesića 6%, Dragana Vučićevića 6% (umesto koga je sada, kako je pokrenuo novi list 'Informator', u istom procentu, izvesna Sanja, takođe Vučićević), Svetomira Marjanovića 6% i izvesnu Biljanu Kralj 22% (čiji je udeo je pripisan preduzeću "Mediavox" koje sada ima 32%), uz 50% i dalje kiparske firme “Amber Press Limited”.  U izveštaju o stanju u medijima Saveta za borbu protiv korupcije, navodi se da se u vezu sa “Presom” dovodio Miroslav Mišković, a da se spekuliše da udeo u tom listu ima i Dragan Đilas. Očigledno je da su vlasnički odnosi, a time i uticaj na javno informisanje, uspostavljeni na način koji nije u skladu sa intencijama važećih zakona i demokratskih standarda. Na to ukazuju i javno dostupni podaci vezani za pojedine osnivače. Tako je vlasnik "Mediavox"-a, registrovanog za delatnost reklamnih agencija, osnovanog aprila 2007, kada je uplaćeno 250 od upisanih 500 evra osnivačkog kapitala, izvesni Saša Petrović. Iako je osnovao firmu za delatnost koja podrazumeva prisustvo u javnosti, o njemu nije moguće naći reference na internetu, pri čemu se radi o čoveku rođenom 1970. godine, odnosno ne mladom i u punoj radnoj zrelosti. Zanimljivo je da je za direktora firme, u ovoj veoma konkurentnoj oblasti, postavljena izvesna Irena Đorđević, tada u svojoj 23. godini. O imenovanoj ni danas nema javnih podataka koji bi ukazivali da je bitna na reklamnom tržištu. Prema finansijskim izveštajima, "Mediavox" je u 2010. godini ostvario poslovni prihod od 10.000 dinara, uz neto dobit od 5.000 dinara; a u 2011. godini poslovni prihod od 130.000 dinara uz neto dobit od 113.000 dinara, bez gubitaka. S tim u vezi je zanimljivo da je preduzeće "Press Publishing Group", čiji je "Mediavox" 32%-tni vlasnik, u finansijskim izveštajima prijavilo: u 2010. godini gubitak iznad visine kapitala - 0 dinara, gubitak do visine kapitala - 210.261.000 dinara i neto gubitak - 65.738.000 dinara; a u 2011. godini gubitak iznad visine kapitala - 272.930.000 dinara, gubitak do visine kapitala - 222.179.000 dinara i neto gubitak 284.848.000 dinara. Dakle, "Mediavox", koje inače ima nema zaposlenih (a ima registrovanog direktora) i zarađuje nešto više od hiljadu evra na godišnjem nivou, trećinski pokriva gubitke od oko 2 miliona evra gubitaka preduzeća koje važi za finansijski najbolje stojeću novinsko-izdavačku firmu u zemlji. Ali, to za poreske i finansijske organe, kao ni ta Agenciju za sprečavanje pranja novca nije indikativno. Sledeća zanimljivost vezana za osnivače vlasnika lista 'Press' je preduzeće za konsultantske usluge "NPC International" d.o.o. osnovano novembra 2005. godine, čiji je jedini vlasnik Svetomir Marjanović, 6%-tni vlasnik "Press Publishing Group". Javnost je 2005. godine bila obaveštena da je "NPC International" vlasnik lista 'Press'. Kako bilo, za razliku od posla kojim se bavi u dnevnoj novini, Svetozar Marjanović sa svojom privatnom firmom, beleži čudne poslovne rezultate. Po stavkama u finansijskim izveštajima za 2011. odn. 2010. godinu oni su sledeći: Ukupna aktiva 153.491.000 din., odn. 153.540.000 din; Ukupni kapital    13.228.000 din., odn. 18.094.000 din (od čega Osnovni kapital 43.000 din, odn. 43.000 din; Nerasporedjeni dobitak 18.008.000 din.odn. 33.205.000 din; i Gubitak do visine kapitala 4.866.000 din. odn. 15.197.000 din); Poslovni prihodi 4.235.000 din., odn. 4.512.000 din; Neto dobitak 0 din., odn. 0 din.; Neto gubitak 4.866.000 din, odn. 3.796.000 din. Dakle, novinar je kroz firmu prevrteo 150.000 evra, bez ikakve neto dobiti. Treća javnosti dostupna zanimljivost odnosi se na osnivača Đorđa Stefanovića, izvornog direktora "Press Publishing Group", firme koja je 2007. godinu okončala sa obrtom od preko 15 miliona evra. Osim vođenja ovog biznisa, bio je direktor računovodstva u firmi "Ovation" i aktivista organizacije "Naša Srbija", obe pod kontrolom Dragana Đilasa i uključen u krupne finansijske zahvate Vaterpolo saveza Srbije i Vaterpolo kluba 'Partizan'.  Ni 'Press', niti Darko Šarić nisu ono što zabrinjava javnost Srbije. Naš je problem što, po svemu sudeći, dnevni list sa netransparentnom finansijskom strukturom "izveštava" onako kako nalažu interesi onih koji ga tolerišu, a koji se realizuju preko stvarnih nosilaca kapitala. Zato, znajući kako su nas isti protagonisti izveštavali o akciji lociranja haških begunaca, nije se moguće odupreti utisku da neko ne želi da uhvati Darka Šarića i samo vodi medijsku kampanju o tome. Plašimo se da je taj "neko" upravo u vrhu režima koji se hvalio akcijom protiv istog Šarića.