Kada se u jednoj državi pojavi javno glasilo nekog nelegalnog i tajnog udruženja, ono se mora ugasiti, jer pravo na slobodno izražavanje ne sme da bude upotrebljeno protiv građana od strane onih kojima je cilj da podrivaju državu, ili da je otmu i legalnu vlast zamene nekim paradržavnim režimom.
Tanja Kovačević, potpisala je tekst objavljen 16. jula 2012. godine u dnevnom listu 'Press', novini koja se prema Izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije o kontroli medija u Srbiji odlikuje posebnom netransparentnošću vlasništva uz polovični udeo fantomske firme sa Kipra,pod naslovom "Šarić ponudio 10.000.000 € za likvidacije".
Vest koju je plasirala, a njen urednik Veljko Lalić, koga su anonimni vlasnici postavili s nekim razlogom, odobrio, zaslužuje analizu ne zbog sadržaja, već zbog konteksta.
Novinarka i njen urednik, delujući u ime vlasnika, firme "Amber pres limited" sa Kipra, lansirali su ekskluzivnu priču da je "odbegli narko-bos Darko Šarić ponudio nagradu od 10 miliona evra za ubistvo šestoro najviših državnih funkcionera, koje je optužio za krah svoje narko-imperije".
Umesto da se tu zaustave, jer ko bi mogao da proceni tačnost takve glasine, pomenuti se spuštaju na dno profesionalnog morala i tvrde: "Na spisku, koji je jedna zapadnoevropska obaveštajna služba prošle nedelje dostavila BIA, nalaze se bivši predsednik Boris Tadić, njegov šef kabineta i predsednik Biroa za koordinaciju Saveta za nacionalnu bezbednost Miodrag Rakić, bivši ministar unutrašnjih poslova i sadašnji mandatar za sastav Vlade Ivica Dačić, šef BIA Saša Vukadinović, tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala Miljko Radisavljević i ministarka pravde Snežana Malović."
Ova lista stvara konfuziju u misaonoj laboratoriju normalnog čitaoca, jer niko od pobrojanih, osim tužioca, nema nadležnosti u postupku, te ne postoji korist koju bi optuženi ostvario njihovom likvidacijom. Čak i šef kabineta direktora BIA, Jovan Stojić, koji se zadnjih godina nije libio nesuvislih izjava o epohalnim akcijama Rada Bulatovića i Saše Vukadinovića, morao je da se ogradi kako BIA navodno nije plasirala ovu bajku.
Ministar unutrašnjih poslova, Ivica Dačić, koji u vreme hapšenja Šarića bio van zemlje, takođe se ogradio kao mogući izvor.
Podsećamo, list 'Press' tvrdi da je "jedna od najboljih evropskih obaveštajnih službi", čija se "verodostojnost ne dovodi u pitanje" taj spisak "dostavila BIA". Da se ne lažemo, da je domaći organ dobio takav spisak morao je da preduzme mere da se identifikuju i spreče izvršioci i organizatori, a to nikako ne bi mogao ako ovakve vesti plasira u javnost.
Dakle, za ovakvu postavku je notorno da je laž i ako su novinarka i njen urednik u to poverovali onda imaju problem sa zdravim razumom. Za sve one, poput B92, koji dočekuju ovu bajku kao centaršut za spinovanje, pitanje je kada i gde je bilo koji kriminalac u svetu jurio političare zbog krivičnog postupka, osim ako prethodno nije sa njima bio u komplotu?
U krajnjoj liniji, Šarića je BIA navodno radila 16 meseci, da bi on umakao iz zemlje pred presecanje kanala od strane američke DEA.
Za svakoga ko prati sredstva informisanja, izjava potpredsednice DS, Jelene Trivan od pre nekoliko dana, vezano za preseljenje Borisa Tadića, kako je njegova "bezbednost" prva briga, deluje kao uvod u plasiranje citirane bajke.
Navedeni citat bio je druga prilika da se Tanja Kovačević i Veljko Lalić zaustave, doduše na dnu profesionalnog morala, ali bar ljudski benignog. Ali, dalji navodi upućuju nas da se radi o ljudskim ništarijama, koje su u funkciji prizemnih interesa.
Dakle, oni tvrde da postoje informacije, koje je saznala neka tajna služba i dostavila ih srpskoj civilnoj službi, a odnose se na najviše državne funkcionere, koji skoro svi odlaze sa vlasti, a već u narednoj rečenici pišu "sa sadržinom poruke upoznati su i novi predsednik Tomislav Nikolić i njegov kabinet".
Ako znamo da je BIA obaveštava Savet za nacionalnu bezbednost, jasno je da je samo ona mogla da plasira ovakvu glupost, što govori o njenom aktuelnom rukovodstvu. Autori, očigledno svesni da pišu besmislicu, ne libe se da na tome grade konstrukciju koja bi stvorila pritisak javnosti u pravcu opravdavanja zbrinjavanja beskućnika Borisa Tadića u nekoj od državnih vila, za džabe.
"Press" je i ranije pisao da je Darko Šarić u Južnoj Africi, ali ovaj put prenosi i detalje "presretnutog razgovora" u kome narko-bos želi da pošalje „poruku kako će da prođe svako ko se njemu suprotstavi". Ako čovek koji otvoreno telefonom priča o planu da ubije pola vlade jedne države, čudo je kako ga ranije nisu uhvatili. Telefonom danas ne pričaju ni sitni kriminalci, a kamoli krupni narko dileri, koji bi svoj posao ugrozili objavljivanjem tajnim službama da planiraju atentate.
Da bi se poverovalo ovom pisanju Tanje Kovačević i proceni Veljka Lalića, nije dovoljno imati manjak zdravog razuma, već i logički aparat mora da funkcioniše na nižem IQ. Odgovorni dvojac, čini se, ne veruje baš preterano, ali njima nije cilj da informišu javnost, već da prebacuju brigu za selidbu Tadića na, šestočlani kabinet predsednika Tomislava Nikolića. Zato je više od pola teksta usmereno na komentare anonimnih izvora iz kabineta predsednika Srbije.
Cilj opravdava sredstvo samo ako je sam opravdan. A cilj ovog pisanija razotkriva se u propagandnom uglu priče o selidbi Tadića i stvaranju pritiska da bivši predsednik ostane u rezidenciji. Da li je to opravdano?
Novinari i urednici koji plasiraju ovakvu bajku su opasni, jer su spremni da podrivaju poverenje građana u jednu od osnovnih funkcija države - bezbednost. Oni koji su tu priču pustili po slovu zakona su izdajnici i neprijatelji države. Koje ovlašćeno službeno lice sme da kontaktira pušta ovakve priče novinarima, bez odobrenja državnog vrha?
Zato bi tužilac trebalo da pokrene istragu protiv lica iz BIA koje je otkrilo tajni podatak, ako takav postoji, a ako ne onda bi trebalo da goni novinare i isto lice zbog uznemiravanja javnosti.
Ko laže taj i krade, kaže poslovica, a oni koji servisiraju ovakve konstrukcije to sigurno ne rade samo za platu. E, takvih nam je dosta, a na nekome kola moraju da počnu da se lome. Tako će se doći i do glavnih vinovnika.
Нема коментара:
Постави коментар