Izvrtanjem zdravog razuma, grupa naših bližnjih učinila je pokušaj da animira javnost u pravcu otpora legalnom i legitimnom pravu izvršne vlasti da imenuje i inicira smene državnih službenika. Kakvi su nam dosadašnji državni službenici vidi se iz stanja u kome je država i građani. Ali realnost ne zadovoljava naše pomenute bližnje, zaklonjene iza maske "civilnog društva". Za njih pokušaj da se preuzme odgovornost za zaustavljanje posrnuća predstavlja "zaustavljanje sprovedenih reformi u oblasti vladavine prava i direktno rušenje nezavisnih institucija i pravnog poretka Srbije".
A, ovakvu neracionalnost sigurno nisu izneli u svoje ime. Ako u praksi vidimo da zemlje iz kojih su nekada pretežno finansirane delatnosti ovih organizacija nisu na toj talasnoj dužini, ostaje da zaključimo da njihov apel nije ništa više od megafona onih koji su ih plaćali u zadnjem periodu.
Radi se o nosiocima partijske države, koja ovom civilnom društvu nije smetala dok su imali koristi, a koji svoj opstanak u politici i na slobodi vide u opstanku neodgovornosti nosilaca javnih funkcija.
Naime, grupa organizacija i pojedinaca potpisala je 30.07.2012. godine apel Vladi Srbije, da "nelegalnom smenom guvernera" Narodne banke Srbije Dejana Šoškića i "proizvoljnim razrešenjima" državnih službenika ne urušava vladavinu prava u Srbiji. S obzirom da ovaj apel dolazi od grupacije koja je podržavala imenovanja ministara, pomoćnika i savetnika kojima je to bilo prvo radno mesto, direktora državnih agencija i tela bez odgovarajuće stručne spreme, a ujedno i grupacije koja je aktuelno posrnuće Srbije obrazlagala reformskim putem, nameće se potreba da se sagleda razlog kampanji kojoj su se stavili na čelo.
Konkretno, guverner Šoškić izabran je na tu funkciju iako nikad u životu nije bio bankar. Izabran je politički, bez referenci, samo zato što je apologeta monetarističkog koncepta koji, na žalost, kod nas ima moćne glasnogovornike, ali koji je u praksi širom sveta doživeo krah. Ako bi čak i imali razumevanje za njegove idejne i stručne zablude, jer na to svako ima pravo, rezultate njegovog gazdovanja, o kojima smo pisali, nemamo pravo da prećutimo, jer ga plaćamo.
Da podsetimo, za njegova mandata Narodna banka je tolerisala poslovnim bankama da plasiraju kredite na osnovu depozita, koji inače nisu bančine pare i ne predstavljaju osnov za emisiju kredita. Dalje, naša Narodna banka dozvolila je sebi da u vreme sloma evra i dolara nema aktivan pristup u očuvanju stabilnosti vrednosti deviznih rezervi Srbije. Ukratko, NBS pod Dejanom Šoškićem radila je inertno, bezidejno i čak protivzakonito. Ako je za takav pristup moguće naći opravdanje u političkoj sterilnosti Vlade Mirka Cvetkovića, neoprostivo je bilo omogućiti propast državnog kapitala, čiji je zastupnik bila NBS, u tri poslovne banke, u kojima je centralna banka bila zastupljena u organima i nad čijim je radom bila dužna da vrši nadzor.
U normalnoj zemlji, ne samo da neko sa referencom Šoškića ne bi bio guverner i da bi zbog rada institucije bio smenjen, nego bi zbog ovog zadnjeg bio poveden krivični postupak. Ali, u Srbiji ne važe pravila civilizovanih zemalja, a posebno ne važe ako ne idu na ruku privilegovanima koji su prigrabili medijsku moć da se promovišu za ekskluzivne nosioce interesa civilnog društva.
A potpisnici u apelu izvrću logiku civilnog društva i demokratskih principa, navodeći nešto što nema veze sa imenovanjem, radom i eventualnom smenom guvernera: "Smenjivanje ljudi sa položaja zloupotrebom zakonodavnih ovlašćenja Narodne skupštine predstavlja ozbiljan udarac vladavini prava u Srbiji. Vlada koja u startu odabere da udari na jednu od temeljnih vrednosti modernog i demokratskog društva ne može očekivati nikakvo razumevanje niti podršku javnosti i civilnog sektora u Srbiji".
"Procedura utvrđena Zakonom o NBS služi kao jemstvo nezavisnosti guvernera... Donošenjem novog Zakona o NBS u cilju smene guvernera, vladajuća većina bi u potpunosti obesmislila položaj svih nezavisnih institucija i regulatornih tela".
Drskost ove grupe, iako nije nezakonita, ima svoju bezbednosnu komponentu. Centralna banka jeste jedna od imanentno državnih institucija i njen rad mora biti u funkciji političkih ciljeva Vlade. Otuda, kampanja koju potpisnici apela žele da pokrenu nije usmerena na odbranu guvernera od lošeg rada i objektivno merljivog neuspeha, što se vidi iz činjenice da se time ni ne bave.
Namera ove grupacije je destabilizovanje državne administeacije. Prema tezi koju plasiraju, NBS nije državna institucija, već je nezavisno telo, pa u apelu poentiraju: "Takav način uticaja na rad nezavisnih tela predstavlja pravno nasilje koje ne može proći bez aktivnog otpora i reakcije demokratske javnosti".
Čovek ne mora da bude mnogo stručan da pronikne ne samo da je odbrana guvernera besmislena, koliko je van zdravog razuma pokušaj da se centralna banka izvuče iz koncepta administracije i uvede u svet nezavisnih regulatornih tela koja nikome ne bi odgovarala za monetarnu politiku, a posebno koliko je protivustavno pozivati na aktivan otpor pravu nadležnih institucija da imenuju i predlažu nosioce funkcija u skladu sa važećim propisima.
Upravo u tom nastojanju krije se stvarni interes koji je potpisnike privukao da se uključe. Potpuno van sopstvene teme, potpisnici apela tvrde da Zakon o ministarstvima grubo narušava postojeće propise o imenovanju i razrešenju službenika i da je to još jedan dokaz da "Vlada Srbije ima nameru da u potpunosti pogazi pravni sistem države" i uvede partijski voluntarizam kao jedini kriterijum odlučivanja.
Da potpisnicima sam guverner nije centralna misao vidi se iz njihove zabrinutosti da bi mogli da budu smenjeni svi čelnici nezavisnih institucija uključujući Poverenika za informacije od javnog značaja, ombudsmana, poverenicu za zaštitu ravnopravnosti...
Zato, građani Srbije zaslužuju da znaju one naše bližnje bez morala i odgovornosti, koji zarad svojih sebičnih interesa pristaju da nastupaju kao udarna pesnica protiv stvarnog građanskog društva i uspostavljanja demokratskih procedura u našoj zemlji: Danica Popović, Vojin Dimitrijević, Vesna Rakić-Vodinelić, Miša Brkić, Mijat Lakićević, Jovo Bakić, Miloš Vasić, Tatjana Tagirov, Borka Pavićević, Vukašin Obradović, Nadežda Gaće, Vlada Ilić Snežana Đorđević Jadranka Jelinčić Saša Ilić Lazar Stojanović Miljenko Dereta Dubravka Velat, Sonja Biserko, Vesna Petrović, Milan Antonijević, Dušan Bogdanović, Jelena Milić, Rade Radovanović, Dragan Popović, Maja Stojanović, Siniša Boljanović, Sofija Mandić, Tanja Azanjac, Semiha Kačar, Ivan Torov, Zorica Runić, Nebojša Dragosavac, Jelka Jovanović, Dragan Pjevač, Antal Bozoki, Aida Ćorović, Branko Komadina, Nenad Nikolić, Gizela Štanjo-Tot, Miroslava Kojić, Sidonija Vukotić, Građanske inicijative: Beogradski centar za ljudska prava Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM, Helsinški odbor za ljudska prava, Centar za praktičnu politiku, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Centar za evroatlantske studije, Centar za razvoj civilnog društva, BKV Fond Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava, Fondacija za otvoreno društvo, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava, Centar za razvoj neprofitnog sektora, Regionalni centar za manjine, Žene u crnom, Sretenje, NUNS, Impuls Tutin, Urban In, Labris, Centar za razvoj civilnih resursa, Partneri za demokratske promene, Savez antifašista Srbije, Dokukino Užički centar za prava deteta, Novosadski humanitarni centar, Centar za samostalni život, OSI, Udruženje za unapređenje Sremčice, Centar za ravnomerni regionalni razvoj, Ekološki pokret Sremska Mitrovica, Kulturni forum Sremska Mitrovica, Ekoturizam Srbija, AS Centar za osnaživanje mladih, PLHIV, Fondacija ADRA, ANNA Novi Pazar, Nepušački edukativni centar Kragujevac, Zora Kruševac, Kvart Kraljevo, Argument Prijepolje, Argus, Siguran puls mladih, Građanski fond Panonija Ravangrad Sombor, Pravna kuća za inicijative građana, Klub Teatar Prijepolje, PAAD Novi Bečej.
Нема коментара:
Постави коментар