Živimo u nametnutoj iluziji da društveni uticaj poseduju pojedinci i grupe koji uspeju da se ostvare u meritokratskom sistemu. Praksa, međutim, pokazuje da je u Srbiji taj uticaj omogućen i nekima koji su se nametnuli jedino spremnošću da bez stida servisiraju potrebe sistema iz senke koji ni u čemu čega se do sada dohvatio nije bio uspešan, osim da uporno opstaje na štetu građana Srbije.
Takvi pojedinci, rešeni da i dalje svoje privatne porive ostvaruju servisirajući prikrivene interese, međusobno se povezuju u organizacije koje nazivaju različitim imenima, pa i masonske.
Ustrojstvo masonerije u širem smislu moglo bi se opisati modelom u kome bi se svet predstavio kao izgradnja katedrale, u skladu sa Solomonovim učenjem. "Aristokratiju" masonerije čine vitezovi, u koje spadaju templari, Sv. Đorđa, Malteški i ostali viteški redovi. Oni imaju suštinsko učešće u odlučivanju, odnosno tradicionalno finansiraju izgradnju katedrala. Pod nazivom masoni u užem smislu podrazumevaju se tzv. slobodni zidari, odnosno slobodni, cenjeni majstori koji zidaju po nalogu vitezova. Po tradiciji, vitezovi na čelu svojih redova imaju Velikog zapovednika, a masoni na ćelu svojihh loža Velikog majstora. Na kraju su Rotarijanci, odnosno zidarski pomoćnici, odabrani po svojim sposobnostima.
Visoki stepeni u masoneriji odobravaju se u tzv. redu Rite-a, tzv. škotski red, koji ima svoje božanstvo, koje nije hrišćanski Bog, dok je red York-a hrišćanski i unutar njega najuticajniji su Templari a nešto manje Malteški vitezovi.
Masonska organizacija Srbije ima tradiciju od 1919. godine. Začetnik srpske masonerije, Đorđe Vajfert, bio je ugledna ličnost u privrednom i javnom životu naše zemlje, iza koga nije ostala javna mrlja. Predratni predsednik vlade, Milan Stojadinović, bio je mason prihvaćen u evropskim i svetskum okvirima, sa kojim je komunistička vlast uprkos uspešno sprovedene revolucije bila prinuđena da, posredstvom Aleksandra Rankovića, stupi u kontakt.
Danas, lože srpskih masona spadaju u one sa najnižim rangom i predstavljaju privremeno rešenje za njihovo prisustvo u mreži Slobodnih zidara. Jedni su, poput Velike nacionalne lože Srbije naklonjeni francuskim masonima škotskog reda, drrugi poput Velike regularne lože Srbije nemačkim masonima.
Pokušaj ujedinjenja masona u Srbiji, međunarodno nepostojećih nakon II svetskog rata, izvršen je 2006. godine osnivanjem Ujedinjene velike lože Srbije (UVLS), u koju su ušle Regularna velika loža Srbije (RVLS), Velika nacionalna loža Srbije (VNLS), Veliki orijent i druge navodno masonske obedijencije.
"Bio je to čin velikog ujedinjenja masona sa ovih prostora i ujedno poziv drugoj braći da se ostvari masonski princip 'ima samo jedan'", tvrdio je tada Dragutin Zagorac, navodno veliki zapovednik srpskih templara.
Međutim, koliko je poznato, templara u svetu postoji nešto više od 50-ak i radi se o ljudima koji su praktično kaluđeri sa aristokratskim pedigreom u funkciji britanske i nemačke krune, koji svime raspolažu a ništa ne uzimaju za sebe. Ne samo zbog, sudeći po indicijama o njegovoj ulozi u nestanku sredstava Udruženja preduzetnika tokom sankcija, potpuno suprotnom karakteru Dragutina Zagorca, sumnju u njegovu priču podgreva i to što nije poznato da među templarima postoji iko slovenskog porekla.
Postoji u Srbiji još jedna Regularna velika loža Srbije, čiji je veliki majstor dr. Čedomir Vukić, koga je brat "mason" Slobodan Milosavljević zbrinuo na radno mesto savetnika u Privrednoj komori Srbije. Čak je i prvi zamenik velikog majstora paralelne Regularne velike lože Srbije, profesor Predrag Đorđević izjavio da postoji "haos u srpskoj masoneriji".
Prema tekstovima Zorana Nenezića, bivšeg velikog majstora samozvane i samostilizovane tvorevine nazvane Velike lože „Jugoslavija“ (čiju tradiciju inače baštini ona prva VRLS, što samo otvara dalje sumnje), među onima koji su u Srbiji organizovani poput masona, između ostalih, su: "pisac i bivši ambasador Srbije u Beču Dragan Velikić, istoričar Čedomir Antić, pijanista Ivan Tasovac, glumci Dragan Bjelogrlić, Bogdan Diklić, Svetozar Cvetković, Branislav Lečić i Goran Šušljik, bivši vaterpolista Aleksandar Šoštar, političari Aleksandar Vlahović, Milan Marković, Tahir Hasanović, Goran Svilanović, Marko Blagojević, Slobodan Milosavljević, Miloljub Albijanić, Milan Parivodić, Bogoljub Šijačić, Dušan Mihajlović, Bojan Pajtić, Svetozar Čiplić, Nebojša Bradić, Goran Knežević, Zoran Živković, Igor Jovičić, Goran Jovičić..." Nenezić je zbog objavljenih spiskova suočen sa više tužbi, ali malo ko veruje da se svi oni ne sastaju u okviru masonskih i kvazimasonskih udruženja.
Očigledno skupljeni iz ličnih interesa i sujeta, okupljanja lica, većinom negativnog društvenog ugleda, koji slove kao pripadnici masonerije u Srbiji pre asociraju na sastanke nekadašnjih OOSK.
Tako je bilo sve dok marta 2010. godine, kada je loža Ballards iz Ujedinjene Velike lože Engleske ugostila više od 20 masona iz Srbije, koje su predvodili veliki majstor Regularne Velike lože Srbije, Petar Kostić i starešina lože Vuk Karadžić br. 5, Miroslav Cipranić.
Posledice su se osetile do kraja 2010. godine, kada je iz Regularne velike lože Srbije, na čijem je čelu dr Petar Kostić, suspendovan Nenad Prokić, tadašnji starešina lože „Pobratim“ i poslanik LDP-a i ukinuta je loža „Amadeus“. Početkom 2011. godine isključeni su Miki Manojlović, glumac, Dragor Hiber, profesor prava, Dejan Popović, ambasador Srbije u Londonu i još oko 60 članova. Tokom 2011. godine suspendovana je i loža „Dositej Obradović“ zbog načina prikupljanja i trošenja sredstava za izgradnju masonskog hrama.
Isključeni su Petru Kostiću zamerali samovolju i odstupanje od načela slobodnog zidarstva, zbog trećeg mandata na čelu RVLS i suspendovanja članova, među kojima i nekih od osnivača, koji su izrazili nezadovoljstvo radom lože, što je on negirao i uspešno ih je odstranio.
U ovoj loži ima mnogo ljudi iz javnog života. Sam Kostić je predsednik uticajne organizacije „East West Bridge“, čiji su potpredsednici članovi njegove lože Jovan Kovačić i Dejan Novaković. Kovačić je prisustvovao sastancima Trilateralne komisije u Dablinu i Bukureštu, a on i Novaković su osnivači "Društva lobista Srbije". Članovi „East West Bridge“ su i Goran Svilanović, Tahir Hasanović, Ranko Vujačić, Marko Blagojević, Milan Vujanić, Miodrag Stojković, a jedan od savetnika je i Milka Forcan.
Šta bi, osim taštine, moglo da povezuje šaroliko društvo za koje se tvrdi da pripada srpskoj masoneriji i kakav bi ovi koji se u javnosti pominju kao masoni, od kojih se za većinu malo šta pozitivno može čuti, mogli da vrše tajni uticaj?
Dejan Novaković je iz Kabineta ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića. Javno se navodi da je radio u kućici i da je uz rad završio za menadžera sporta na BK univerzitetu, a da sada "lobira" za Srbiju, kao ekspert za kriminal i korupciju. Zajedno sa Vanjom Vukićem, Nebojšom Grujićem i Kostom Kujundžićem, pominje se kao kadar MUPa iz doba Slobodana Miloševića, koje je u ovu hijerarhiju smestio šef Kabineta predsednika SPS Dačića, Milan Premović - bivši vojni bezbednjak.
Zoran Nenezić, dok je bio veliki majstor Velike lože „Jugoslavija“, bio je blizak sa pokojnim Draganom Maleševićem Tapijem, koji se javno dovodio u vezu takođe sa vojnom službom bivše JNA, samo obaveštajnoj, do danas nekim slučajem nametnutoj i Srbiji.
Da li je ovo dovoljno za indiciju šta bi to moglo da povezuje sve te likove i zašto srpska masonerija ne uspeva da uspostavi normalnu ložu? Nejasno je šta će fingirane masonske lože vojnim službama bezbednosti i kako je taj interes bivše JNA opstao nakon Jugoslavije?
Pomenutog marta 2010. godine, prilikom instalacionog skupa Ballards lože sa Regularnom velikom ložom Srbije, Britanci su najavili uzvratnu posetu za juni 2012. godine. Ovaj termin tada je obrazložen sledećom motivacijom: "Razlog zbog kojeg smo izabrali da idemo u junu te godine je zato što se podudara sa instalacijom novog Velikog majstora Regularne Velike lože Srbije, Ranka Vujačića, dugogodišnjeg člana lože Highgate br. 1366.
Danas, veliki majstor Regularne velike lože Srbije je RANKO VUJAČIĆ, rođen 1951. godine u Beogradu, po nacionalnosti Crnogorac, zaposlen u UNIDO u Beču, gde je počasni predsednik Austrijsko-crnogorake asociacije. Čovek u Srbiji ni po čemu poznat i ni za šta zaslužan, sušta suprotnost liderima masona u Srbiji do 1939. godine.
Savremeni srpski nazovi masoni, osim što su većinom su deklarisani ateisti, delom bliski vojnim službama bezbednosti, često vezani za obred Rite-a, a ako su tačni spiskovi Zorana Nenezića uglavnom spornih moralnih osobina i blate sećanje na srpske masone. Takvi kakvi su, pre liče na zaostalu operaciju u Srbiji obaveštajnog sistema bivše JNA, kojim bi službe bezbednosti naše zemlje trebalo da se pozabave zbog komplotskog načina delovanja i stvaranja paralelne, netransparentne mreže uticaja na sistem.
Da je sve normalno, da li bi bilo moguće da se neko kao Dragutin Zagorac provlači kao "templar" i da veliki majstor lože Srbije bude Crnogorac koji živi u Austriji?
Нема коментара:
Постави коментар