Foto: stockimages/FreeDigitalPhotos.net
Proteklih par decenija, bili smo svedoci spoljnopolitičkih orijentacija naše zemlje, nastalih u različitim akademskim, lobističkim i ličnim „kuhinjama“, koje su Srbiju provele kroz dijapazon nesreća nezabeleženih ni u jednoj drugoj evropskoj zemlji.
Mnogi naši odlučioci i stručnjaci za spoljnu politiku često umisle da o važnim stvarima mogu da zaključuju na osnovu lične percepcije, bez podrške profesionalaca.
Posledice umišljenosti u odlučivanju osetili smo svi zajedno. Ukoliko, kao država, ne promenimo pristup, ko može da garantuje da jednom nećemo biti žrtva potpuno nerazumnog fanatika.
Da bi odlučioci bili ozbiljni, njihov državni aparat mora da izvršava zacrtane funkcije, da bi oni bili u poziciji da postupaju na osnovu konkretnih i pouzdanih parametara, ciljeva i interesa. Ili, kako je svojevremno rekao Alfred Grej, general američkih marinskih snaga: "Komunikacije bez informacija su buka, a informacije bez komunikacije su nebitne".
Da bi shvatili da ne postoji ni jedna politička odluka, koja sama po sebi menja realnost, dovoljno je pratiti ponašanje ozbiljnih država.
Na primer, posle terorističke akcije u Bostonu, predsednici SAD i Rusije, dogovorili su se da pojačaju zajedničke napore u borbi protiv terorizma. Prethodno, u Moskvi je boravila delegacija američkog Kongresa, kojima je predočeno da je ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) dve godine pre poslala CIA i Federalnom istražnom birou (FBI) informacije o ekstremizmu braće Carnajev, izvršiocima terorističkog akta u Bostonu, ali da ih američke tajne službe nisu ozbiljno shvatile. Rezultat je da je na nedavnom skupu zemalja G8, predsednik Barak Obama obećao predsedniku Vladimiru Putinu da će američke tajne službe sarađivati s ruskim povodom Zimske olimpijade u Sočiju 2014. godine.
S druge strane, u Vašingtonu je nedavno saopšteno da se Centralna obaveštajna agencija SAD (CIA) vraća klasičnoj špijunaži i da će preusmeriti rad mnogih svojih agenata koji su do sada jurili islamističke ekstremiste. Istoričar tajnih službi, doktor pravnih nauka Vladimir Galicki tvrdi da je američka špijunska aktivnost porasla posle raspada Sovjetskog Saveza. Da špijuni ne miruju, ukazuje i nedavno hvatanje američkog "diplomate" u Moskvi Rajana Fogla, u pokušaju vrbovanja oficira FSB specijalizovanog za borbu protiv muslimanskih terorista na Kavkazu. Početkom godine, kući je vraćen i Bendžamin Dilon, saradnik ekonomskog odeljenja ambasade, koji je uhvaćen u vrbovanju ruskog građanina.
Otprilike u isto vreme, ruski premijer Dmitrij Medvedev izjavio je da se izdaci za naoružanje ruskih oružanih snaga moraju do 2020. godine uvećati za 75%. Vlada Rusije je za potrebe armije izdvojila 22 triliona rublji (730 milijardi dolara), koji će biti uloženi u izgradnju novih infrastrukturnih kapaciteta u sva tri roda vojske. Prema najavi načelnika Generalštaba oružanih snaga Rusije generala Valerija Gerasimova, ova investicija bi trebalo da doprinese podizanju nivoa obuke pripadnika armije i efikasnosti oružanih snaga te zemlje.
Dakle, uprkos političkom stavu dva predsednika i ispoljenom liderstvu na planu iznalaženja modaliteta saradnje, jasno je da se u njihovim zemljama odvija i neki život u okviru profesionalnih administracija.
Za one koji stvari posmatraju površno ili pristrasno, odmah bi se nametnulo pitanje mogu li čak i predsednici dve najmoćnije države u svetu mogu da umire svoje špijune i usmere ih, kako su najavili, ka zajedničkom cilju, ili se radi o nečemu što prevazilazi njihove ingerencije pa predstavlja praznu priču?
Suština je da ove dve ozbiljne zemlje po prirodi stvari imaju ugrađene mehanizme posredstvom kojih brinu o svojim kapacitetima i obaveštajne službe stavljaju u funkciju prikupljanja informacija, kako ne bi bile nespremne na različite eventualnosti.
Ozbiljne države svoju sudbinu ne prepuštaju inspiraciji i trenutku, već su svesne realnosti i nastoje da budu institucionalno spremne na različita rešenja i zato njihovi predstavnici mogu sebi da priušte da budu lideri.
Svedeno za potrebe uspostavljanje mehanizama racionalnog odlučivanja u Srbiji, kao najbolja pouka za naše odlučioce zvuči replika iz ekranizacije političko-špijunskog romana Toma Klensija "Zbir svih strahova" - "Ne možeš nepostojanje informacija pretvoriti u zaključak".
prilog Saveta za spoljnu politiku GIDB Paralaks
Нема коментара:
Постави коментар