Psihoterapeutsko dejstvo na odraslog čoveka ima racionalizacija neuspeha. Ukoliko su neuspesi konstanta, njihova racionalizacija prerasta u specifično duhovno stanje koje stvara okvir za autizam i socijalnu nezrelost, koja odbija da prihvati realnost, već svoj svet projektuje na društvo. Kada su neuspesi odlika državne politike, njihova apologetika stvara potrebu za autizmom čitavog društva u odnosu na realne ciljeve i okolnosti. U tim okolnostima, razvija se potreba i sledstveno i mehanizam za pripremu mladih umova za prihvatanje svake nametnute iracionalnosti, što se postiže obrazovanjem. Nije zato čudno da je sistem školstva u Srbiji zasnovan na prekomernom pamćenju, nekad čak i nebitnih, podataka, na autoritarnom obrascu učenja koji suzbija rad sa literaturom i samostalni rad, i pre svega na preširokom karikulumu koji sprečava specijalizaciju i profesionalizaciju.
Sve ovo ima sasvim konkretnu manifestaciju u samom društvenom tkivu, tako što se čitav niz struka, pre svih filozofska, istorijska i lingvistička, ali i nameštenja, poput izdavanja udžbenika, istorijskih instituta i sličnih, monopoliše u okviru društvene strukture koja se može kvalifikovati kao "idejno projektovana", odnosno nadzirana od najkonzervativnijeg dela države - njenog vojno-obaveštajno-crkvenog kompleksa, čija je osnovna odlika upravo gore opisana apologetika nacionalnih neuspeha.
Da bi srpsko društvo, u perspektivi, izašlo iz autističnog odlučivanja, neophodno je potpuno promeniti sistem školovanja, na način koji bi od mladih ljudi stvarao misleće, slobodne i istinoljubive ličnosti, koje će biti u stanju da nose breme odgovornosti za sopstvene postupke i čije će ambicije i ideje biti zasnovane na mogućnostima i realnosti. Ne postoji "evropski", ni "azijski" niti i jedan drugi put koji Srbiju, vođenu od ljudi čiji je duhovni kod obrazovan na autoritarnosti, pokornosti, neintelektualnosti i inertnosti, uvesti u red racionalnih državnih tvorevina, koje svoje odluke donose realno i u sopstvenom dugoročnom interesu. Dokle god bude tako, za neuspehe će postojati opravdavajuće okolnosti, a elita će brinuti samo o svom nezasluženom opstanku.
U tom kontekstu, nije nimalo iznenađujuće da je odmah po dolasku na vlast snaga koje su najavljivale reviziju petooktobarskih promena, prvi zakon koji je promenjen upravo bio onaj koji je trebalo da dovede do promene sistema obrazovanja. Danas, kada su svima puna usta brige o deci, roditelji i "brižni" političari morali bi, ako su svesni nacionalnog interesa, da se izbore za raspravu o sistemu školstva i potpunog preobražaja ovog segmenta ljudske delatnosti.
Нема коментара:
Постави коментар