Građanima Srbije, sudeći po anketama i izbornim rezultatima, potpuno je jasno da „evropski put“ Srbije podrazumeva niz vrednosti i standarda koji nemaju logičnu i razumnu alternativnu političku orijentaciju. O tom pravcu političkog mišljenja, osim manjinskih i ekstremnih mišljenja, saglasne su i sve parlamentarne stranke.
Tako gledano, bilo bi za očekivati da Vlada Srbije, koju su na toj osnovi uspostavile DS i SPS, ne bi trebalo da naiđe na ozbiljne teškoće. Uprkos očekivanjima, upravo su evropski civilizacijski standardi nešto što može ozbiljno uzdrmati većinu uspostavljenu na brzini evrointegracionih aktivnosti Srbije. Ne radi se tu o protivljenju Evropi kao cilju, već promenama kao sredstvu postizanja tog cilja.
Tri su osnovna stuba sa kojima će se sučeliti napori za intenziviranje evropskih integracija.
Prvi je nedosledna antifašistička tradicija. Opšti trend da se poništavaju antifašističke tradicije srpskog naroda, koji baštini tradiciju antifašističke alijanse, ozbiljno podrivaju set osnovnih civilizacijskih vrednosti koje se očekuju od društava koja se integrišu u Evropsku uniju. Ona možda nisu očigledna u izmeni pravnih norni, ali postaju prepreka na nivou administracije i vlasti, koja će se ispoljiti u izostanku očekivanih standarda odnosa državnih organa prema građanima, i teškoćama u uspostavljanju evropski kompatibilnog sistema obrazovanja koji oblikuje mlade naraštaje.
Drugi je mitomanija. Politika Srbije suviše dugo je pod uticajem određenih filozofskih i istorijskih koncepcija, koje nisu zasnovane na činjenicama i stvarnim interesima države Srbije i njenih građana. Ta politika stvorila je infrastrukturu u društvu koja je opredelila školstvo, obrazovanje i kriterijume društva, u meri da njihova promena iziskuje preispitivanje velikog dela društvene infrastrukture. Konkretna manifestacija može se očekivati u sagledavanju reforme bezbednosti i odbrane, i uspostavljanju informatičkog društva, koji bi trebalo da uzdrmaju mnoge uspostavljene društvene monopole.
Treći je odnos prema susedima. Bez obzira na etničke i istorijske činjenica, Srbija mora da uvaži svoje okruženje, jer bez regionalne integracije neće biti moguća ni evropska. Manifestacija ovoga biće uočljiva u odnosima prema Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.
Pred Vladom Mirka Cvetkovića biće ozbiljna iskušenja kada se suoči sa društvenim promenama. Ukoliko ih odlučno savlada, ona može biti veoma stabilna i prosperitetna po Srbiju, ne računajući borbu protiv kriminala i korupcije i unutrašnjih slabosti koje proističu iz dugogodišnje društvene entropije. Ukoliko podlegne lagodnosti, može se desiti dalja deztintegracija, koja će od srpskog društva ostaviti prostor izobličen delovanjem sirovog monetarizma i globalističkog imperijalizma u kome neće biti mesta za građane, osim tajkuna i organizovanog elitnog staleža, koji će opšstajati na potčinjavanju građana.
Нема коментара:
Постави коментар