Prošli su još jedni izbori na kojima se građani Srbije nisu jasno opredelili za svoju budućnost. Tri meseca nakon izbora, u septembru, sačekaće nas isti, samo uvećani, problemi, isti, samo razvijeniji, model partijske države, i ista slatkorečiva i vatrena retorika političara kojima građani ne veruju ni jednom u dovoljnoj meri. kako sve ovo preživljamo već dugo vremena, od kako je Slobodan Milošević instaliramo model večne vlasti, bez političke orijentacije, sa 26% podrške, moramo se zapitati: ko je kriv za stanje u kome se Srbija i njeni građani nalaze. Ma koliko voleli da čujemo da je narod dobar, ali da su političari pokvareni, odgovor je sasvim suprotan - narod je taj koji ne bira nego glasa poput marketinški oblikovane mašinerije, a potom nema ni svesti niti volje da kontroliše i pritiska vlast koju izabere.
Srbija plaća cenu ulaska u pluralistički pluralizam kao idejno neprofilisano društvo, bez svesnih radnika, preduzetnika, krupnih industrijalaca, već samo sa ustrojenom birokratijom. Srpska inteligencija, uljuljkana višedecenijskim nedostatkom dijaloga i alternativa, iznedrila je modele kvaziintelektualaca, čija se jedina rasprava vodi na nivou politikantskog oportunizma, do nivoa da se zarad afirmacije pridružuju stranačkoj apologetici. Zato će nam naši analitičari, u septembru objasniti da je toplo zato što sunce sija ili da je vlažno zato što kiša pada, ali neće se baviti time da za sunce treba imati suncobran a za kišu kišobran. Poput aljkavih roditelja koji svoju decu prepuštaju njima samima i ulici, srpska plutokratija i njeni politički eksponenti, podržani od različitih egocentričnih stranih krugova, očigledno nemoćne građane prepušta sopstvenom agresivnom marketingu i njima samima.
Ne treba se zavaravati, društvene protivurečnosti moraju kulminirati i ne može ih sprečiti nikakva retorika ni marketing. Velike priče i obećanja padaju u vodu pred svakodnevicom nepravdi, nepotizma, bahatosti, koje stvaraju osećaj beznađa. Brzog leka nema, ali ima terapije - građanska svest. Najveća vrednost ljudskog društva jeste pojedinac. Aktivan pojedinac pokreće svoju okolinu. To ne mogu učiniti postojeće partije razmaženih apartčika koji glagoljaju o naciji i Evropi, a deluju protiv nacije i suprotno evropskim vrednostima.
Ukoliko se do odgovorne vlasti ne može doći izborima, dužnost je svakog čoveka da se ne prepusti otuđenoj tiraniji, jer samo takvo društvo smatra se civilizovanim i opstaje kroz istoriju. Mali su izgledi da pojedinac uspe u autoritarnom, birokratskom poretku, ali je izbor pojedinca da na to pristaje, ali ga taj izbor definiše u odnosu na potomke i istoriju. Ako svojim potomcima ne ostavimo društvo u kome će moći da se takmiče, razvijaju i žive slobodno, sami ćemo sebe baciti u zaborav.
Postavljane nekompetentnih da upravljaju našim životima i parama, neispunjavanje obećanja, opstrukcija institucija i političko nasilje razlozi su za proteste. Neka opozicija ruši svoje stanove, a ne naš grad, neka vlast svoju imovinu poverava nedoraslim i neukim, a ne našu. Jer, sve dok je ovako kako jeste, priče o "davanju" ili "nedavanju" Kosova, asociraju na vic koji o ruži - "dala ne dala uvenućeš".
Нема коментара:
Постави коментар