Iza brega, natpisa i priča o koalicijama, formiranju Vlade, Kosovu, EULEKS-u, hapšenju Radovana Karadžića, valja se nešto sasvim konkretno i realno, oko čega se u Srbiji ni jedna vlast i opozicija ne spore: svaka od nekoliko stotina srpskih partija nasledila je ideju Saveza komunista da vlast ne samo upravlja, već da nesmetano i bez odgovornosti raspolaže javnim dobrima i sredstvima.
Ono što, danas, iritira građane Srbije jeste nebriga za očuvanje i uništavanje javnih dobara ove zemlje, koja pripadaju svim građanima, bez vizije pa ni ideje o tome šta će biti sutra, nakon silaska sa vlasti.
Srbija, sa svojim političkim sistemom, postaje specifična po tome što lobi, etabliran kao „vlast iz senke“ nema potrebu da u sferi javnih finansija deluje iz senke.
Politički sistem toliko je korumpiran i netransparentan da današnji elitni stalež, potekao iz razvalina obaveštajno-bezbednosno-partijskog režima bivše Jugoslavije, upravlja tim sistemom skoro otvoreno, mimo uvida i kontrole javnosti.
Nemoćnim građanima ostaje samo da se nadaju i mole da, kad izbori ne pomažu, jer je ideološka borba zamrla, da će vlast iz senke u kojoj deluje bar otići mirnim putem, jer se, zarad opstanka nacije, ne postavlja pitanje da li odatle mora otići i da li država mora postati normalna.
Нема коментара:
Постави коментар