Veoma je zabrinjavajuće saznanje da je dosadašnji direktor BIA, Rade Bulatović, pušten bez podnošenja izveštaja Odboru za bezbednost, da nema vesti o formiranju komisija koje bi razmotrile loše rezultate rada ove Agencije i zloupotrebe za njegovog mandata. Sporno je da politička volja ima takav uticaj na funkcionisanje redovnih upravnih poslova. Prilično je očigledno da se bezbednosni sistem Srbije neće uspostaviti kao demokratska i državna funkcija sve dok se neke stvari ne isteraju na čistinu. Sve to nema veze sa saradnjom sa Hagom, već sa demokratskim ustrojstvom i pravnom državom. Ali sve to kao da nikoga ne zanima. Svima je zanimljivije da se na svaki način uključe u lukrativne poslove, što u uslovima nefunkcionalne države proizvodi primarnu akumulaciju, umesto tranzicionog procesa koji bi se očekivao od normalne države.
Magla forme još jednom će, izgleda, prekriti suštinu. Cena nemara i površnosti u vođenju javnih poslova biće katastrofalna - opstanak nejavnog sistema, koji će svoju moć sprovoditi mimo institucija, kada njima ne upravlja, odnopsno van sistema i van propisa. Opstanak takvog parasistema predstavlja konstantnu pretnju stabilnosti, pravnoj državi i demokratskim tendencijama. Rade Bulatović, svojom biografijom i neobjašnjivim uzletom, predstavlja personifikaciju jednog neracionalnog poretka u kome je moguće da, poput kod Kaligule, samovoljom vladara "konj postane senator". U slučaju Srbije, ako je jedna od četri osnovne državne funkcije, uz odbranu, spoljne poslove i finansije, bezbednost, bude izvan sistema i podložna ličnom nahođenju, građani, s pravom, osećaju strah u kakvoj državi žive kad svi koji učestvuju u vlasti predstavljaju nedodirljivi stalež bez obzira na to kako su obavljali javne poslove, za koje su ih građani plaćali.
Нема коментара:
Постави коментар