U intervjuu za ‘Blic’ Zdravko Ponoš, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, najavio je: “Srbija će zatražiti ukidanje kopnene i vazdušne zone bezbednosti kroz reviziju Kumanovskog sporazuma... Kumanovskim sporazumom je bilo regulisano povlačenje vojske sa Kosova, i režim ponašanja u zonama bezbednosti uz administrativnu liniju. U Briselu sam razgovarao sa glavnokomandujućim Nato snaga generalom Kredokom, a i s admiralom Fidžeraldom u Napulju, i rekao da Kumanovski sporazum, devet godina nakon rata, više nema smisla i da nema potrebe da postoji tampon zona između snaga NATO i Vojske Srbije. (on tvrdi da je “dobio signal i potvrdu NATO da postoji spremnost da se krene u ekspertske razgovore na tu temu”). U međuvremenu smo ušli u Partnerstvo za mir, potpisali bezbednosni sporazum i pokazali u praksi da poštujemo Kumanovski sporazum i Rezoluciju 1244... i da je VS uspostavila visok odnos poverenja sa Kforom. To poverenje je urušeno odlukom NATO da se Kfor angažuje u formiranju tzv. kosovskih snaga bezbednosti i sada očekujemo da NATO povuče potez kojim bi pokazao u praksi da Srbiju tretira kao partnera.
Činjenica da je Savet bezbednosti UN prihvatio izveštaj o rekonfiguraciji Unmik, da imamo dolazak Euleks, i formiranje tzv. kosovskih snaga bezbednosti ukazuju da imamo potpuno izmenjenu bezbednosnu konstelaciju na terenu i da je važeći sporazum neprimeren. Posebno ovlašćenja komandanta Kfor u zonama bezbednosti.”
Komentar GIDB Paralaks: Kumanovski sporazum predstavlja, formalno, priznanje kapitulacije i prihvatanje okupacije saveznih snaga na delu teritorije jedne od federalnih jedinica. Taj, protivustavni, čin nije poništen, niti su gonjeni oni koji su ga izvršili, već je Srbija, nasilno nametnutim Ustavom, čak izbrisala protivustavnost takvog čina. Kako je Srbija, u međuvremenu, odustala od tužbe protiv NATO, a kako je, nakon Kumanovskog sporazuma, prihvatila Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244, koja je legitimisala nelegalnu akciju NATO, došla je u situaciju da nema nikakvog uticaja na Kosovu i Metohiji, već da upravu vrše Ujedinjene Nacije, a bezbednost, dominantno, NATO. Država Srbija potpisala je Partnerstvo za mir i bezbednosni sporazum, valjda nakon neke procene sopstvenog interesa, i taj interes nije podrazumevao upravu na Kosovu, sa kojeg se Srbija, ne samo povukla, već priznala da je kapitulirala u “legitimnom” ratu, te nije jasno o kakvom se odnosu poverenja radi.
B:Predsednik Tadić najavljuje da se razmatra povećanje broja vojnika? Zašto u ovom trenutku nije razumno smanjivati vojsku? Da li postoji opasnost od sukoba na Kosovu?
“Postoje mnogi bezbednosni rizici unutar teritorije Kosova i Metohije, ali njihova priroda nije takva da treba da se primarno rešavaju vojnom silom. Zato je nerazumno formiranje tzv. kosovskih snaga bezbednosti. Iako više imaju političku simboliku..., suočeni smo s političkom realnošću da su neke zemlje priznale nezavisnost, iako nje nema bez stolice u UN. Formiranje tzv. kosovskih snaga bezbednosti, iako lako naoružanih, formalno remeti regionalni balans snaga, i to van svih odredbi Bečkog sporazuma o kontroli naoružanja, Dejtonskog sporazuma. Stav predsednika Tadića o povećanju brojnog stanja vojske nosi političku poruku da Srbija, kao ključna zemlja regiona, mora da bude aktivni učesnik u svim procesima. Uključivanje Srbije u rešavanje problema vodi održivom rešenju koje uvažava interese svih zainteresovanih, kako je učinjeno u slučaju rekonfiguracije UN misije na KiM. Zanemarivanje stava Srbije... ne treba da se radi.
Dve i po hiljade lako naoružanih pripadnika tzv. kosovskih bezbednosnih snaga nisu vojna pretnja za Srbiju. Ali jeste problem koji može da metastazira. Povećanje brojnog stanja VS nosi političku poruku.
Podela Kosova nije zvanična politika Srbije... Povratak vojske čak ni na sever Kosova, u ovom momentu, nije predmet razgovora”.
Komentar GIDB Paralaks: Kosovu je jednostrano proglašena država koju neke zemlje priznaju. To je država, bez obzira na Savet bezbednosti i članstvo u UN. Problem je što se u konkretnom slučaju legitimisala nasilna izmena granica, ali to ne menja činjenicu da je na delu, sa koga se SRJ (vojska i diplomatija), u ime Srbije, povukla nastala država. Ako u toj državi postoji, uz saglasnost međunarodnih snaga koje upravljaju, određeni kontigent, koji je politički simboličan, i ako nisu pretnja za Srbiju, koja je politička poruka koju bi Srbija poslala povećanjem svoje vojne efektive? Ukoliko je situacija takva da sever Kosova može da opstane, on će se vremenom odvojiti od Kosova. Sve dotle vojska Srbije, bez rata, ne može tamo da uđe. Politička poruka, stoga, jeste za unutrašnju upotrebu i, u odsustvu razvojne strategije, nema nikakvog realnog oslonca.
B:Nedavno je predsednik Albanije izjavio da je podela Kosova bez sumnje početak balkanskog rata?
“... Kosovo svakako nije u njegovoj nadležnosti.”
B:Da li je vojna neutralnost pravi izbor za Srbiju u novonastaloj svetskoj situaciji?
“Vojska je jedan od alata spoljne politike. Svakako neprimeren za rešavanje recesionih kriza, pa ni pitanje savezništva ili neutralnosti ne treba posmatrati u tom kontekstu. I savezništvo i neutralnost imaju svoju cenu, i na spoljnom i na unutrašnjem planu. Savezništvo može da znači manje brojno stanje vojske i procentualno smanjenje personalnih troškova, ali i povećanje operativnih troškova. U našem slučaju, u obe varijante moraju da rastu investicije zbog zastarele opreme.”
Komentar GIDB Paralaks: Ovde se jasno vidi čemu služi besmisleni marketing – da se stvore uslovi za veća izdvajanja za vojsku.
B:Ostajemo li u Partnerstvu za mir? Šta to donosi i šta još na tom programu treba učiniti?
“Mislim da se kod nas termin evroatlantske integracije pogrešno tumači, kao binarno stanje, odn. da li smo u članstvu NATO ili ne. Evroatlantske integracije treba posmatrati kao proces čija brzina i domet zavisi od nivoa ambicija i potreba. Nivo naših ambicija u ovom momentu je Partnerstvo za mir. Iz Partnerstva za mir možemo mnogo da profesionalno profitiramo na vojnom planu. Zaključenjem Sporazuma o bezbednosti informacija i otvaranjem misije pri NATO otvara se prostor za ubrzano prihvatanje NATO standarda.”
Komentar GIDB Paralaks: Evroatlantske integracije upravo služe ulasku u NATO, a načelnik generalštaba priča o samom procesu kao trajnom stanju, čime ispoljava nedostatak bazične logike. Nije moguće biti na više mesta istovremeno i ako se negde krene valjda se krenulo da bi se stiglo, a ne da bi se putovalo. jer kada se prihvate NATO standardi, da li će biti moguće ostati izvan NATO?
B:Predsednik kaže da je potrebno povećati broj vojnika, a Vlada da će vojni budžet biti skresan?
“ ...Ne samo da imamo pesimistične prognoze za budžet za iduću godinu, nego nam je već skinuto tri i po milijardi iz budžeta za ovu godinu. To je teško upariti s povećanjem vojske i nije održivo. Bilo bi dobro da imamo dugoročnu politiku jer vojska ne može da se modelira svake godine. Ne može tako ozbiljan sistem da bude predmet dnevnog preispitivanja. Naše projekcije su bazirane na memorandumu Vlade Srbije gde je za odbranu predviđeno 2,4% BDP. Političko rukovodstvo zemlje treba konačno da se odluči kakvu vojsku želi.”
Komentar GIDB Paralaks: Opet stižemo do budžeta. načelnik generalštaba prigovara na visini budžeta. Još gore poziva se na projekcije, koje su do izjave predsednika Tadića išle u pravcu smanjivanja a ne povećanja. Projekcija o procentu BDP predstavlja kriterijum koji ne odslikava realni proizvod zemlje, već novac u opticaju. Ta projekcija ne odražava realni kapacitet društva za povećanje izdvajanja. Rukovodstvo zemlje se izjasnilo kakvu vojsku želi – onu kojom će komandovati načelnik generalštaba bez trupnog iskustva, onakvu kojom će komandovati neuki ministar, čije je prvo radno mesto, u ozbiljnim godinama, bilo pomoćnika saveznog ministra, ili srednjoškolski dotadašnji profesor psihologije, sa mladim savetnikom čak i bez odsluženog vojnog roka, vojsku koja će, protiv izabranih organa Srbije, slediti privatni put predsednika SRJ... Šta su modelirali niko ne zna.
B:Kakva je vojska potrebna Srbiji?
“Ne treba nam vojska kakva je bila – socijalna institucija koja upošljava veliki broj ljudi sa niskim primanjima i sama po sebi predstavlja bezbednosni rizik na unutrašnjem planu. Moguće je imati vojsku sa 30.000 pripadnika i sa malim budžetom, ali loše plaćenu i neopremljenu vojsku – opet socijalnu instituciju. Naša ideja je bila da povećavamo kvalitet na račun kvantiteta. Ako smanjujete raspoložive budžet, morate da smanjite ili kvalitet ili brojno stanje. Sa budžetom od 2,4% BDP i prihodima od prodaje nepotrebne vojne imovine mogli bismo da obnovimo atraktivnost vojne profesije, uposlimo nekoliko hiljada ljudi i nadoknadimo višegodišnji zaostatak u opremanju.”
Komentar GIDB Paralaks: Ako bi procentualno izdvajanje BDP mogli da razumemo, termin “vojna imovina” je bezobrazluk svoje vrste. Svi državni organi raspolažu u određene svrhe državnom (narodnom) imovinom. Ono što nije potrebno za obavljanje poslova odbrane više nije vojna, već je državna imovina. Iz te imovine ne može sa finansirati vojska.
B:Ako budžet bude smanjen?
“Nadam se da će biti razumevanja i uvažavanja činjenice da je vojska, za razliku od nekih drugih korisnika budžeta, mnogo uradila... kroz racionalizaciju i domaćinsko poslovanje. I prošlogodišnje povećanje plata nije bio rezultat većeg budžeta, nego ušteda. Mi smo smanjili broj garnizona za 50%, uspostavili pravilnu kadrovsku piramidu, domaćinskim ponašanjem doveli stanje u red i sada ne bi bilo u redu da se onom ko se tako ponašao smanjuje budžet, a onima koji nisu ni krenuli u reformu popušta jer prete štrajkovima. Vojska je prilično iscrpla mogućnosti za dalju racionalizaciju. Reorganizovali smo Vojsku bez dodatnih investicija..., premestili toliku tehniku, ljude, jedinice, dovoljno da onaj ko koristi budžet Srbije ima realna očekivanja, da ono što se od njega traži bude sinhronizovano s onim što dobija.”
Komentar GIDB Paralaks: Za potrebe vojske država može izdvojiti samo onoliko koliko realno može. Ako u postupku izrade budžeta vojska nema argumenta, ni država potrebe, za većim izdvajanjem, tu se završava ta priča. To što je vojska sprovodila racionalizaciju je normalan proces i preduslov opstanka. Ona i dalje održava odmarališta i objekte standarda koji nemaju veze sa osnovnom funkcijom. Ono što država traži to i plaća i za to postoji kalkulacija, a racionalno i domaćinsko poslovanje je nešto što se očekuje od državnih organa i ne naplaćuje se posebno.
B:Zašto prodaja vojne imovine ide sporo i ko je odgovoran?
“I ja bih voleo da čujem odgovor. Možda su procedure, možda nesposobnost nadležnih institucija. Najveća šteta je što još uvek čuvamo ogromnu imovinu koja nam ne treba i koju smo napustili, a nismo je prodali.
Ne bih rekao da nema zainteresovanih kupaca. Postoje vrlo atraktivne lokacije, posebno u Beogradu. Nekoliko vladinih agencija i ministarstava su uključeni u taj posao, nikome se ne žuri, a mi i dalje imamo troškove. Rezultat je da i dalje imamo toliko vojnika koji čuvaju napuštene kasarne koliko ih je u Kopnenoj zoni bezbednosti. To građani Srbije treba da znaju. Ne sme toliko para da se troši i na to jer to nije pitanje bezbednosti, nego plaćanje nečije nesposobnosti i nerada.
Do pre nekoliko meseci, dok nekretnine nisu počele da padaju bilo je to oko dve milijarde evra... S tim novcem drastično bismo mogli da promenimo krvnu sliku vojske.”
Komentar GIDB Paralaks: Da vojska prodaje državnu imovinu i da se naplaćuje iz toga, neposredno, predstavlja besmisao. Pitanje je zašto vojnici čuvaju napuštene kasarne koje vojsci ne trebaju? To nije racionalizacija i, drugo, to je posao policije.
B:Nabavka vojne opreme jedan je od prioriteta već jako dugo. Od toga nema ništa ukoliko vam bude skresan budžet? O kakvoj opremi je reč? Imate li novac za to?
“Prioriteti su bili i jesu još uvek telekomunikaciona oprema, u koju nije ulagano 20 godina... Kamioni su nam stari preko 20 godina... Nisu to hirovi, nego realna potreba.”
Počelo je bajkom o Kumanovskom sporazumu, ali je poenta plasiranja priče u pritisku na budžet.
B:Da li Vlada uzima u obzir vašu procenu bezbednosti i da li im je predočena?
“To je pitanje za ministra... videćemo kada se objavi predlog budžeta.”
Komentar GIDB Paralaks: Nije jasno zašto ministar nije obavio svoj posao nego podmeće načelnika generalštaba.
B:Ima li profesionalizacije vojske do 2010. godine ukoliko dođe do smanjenja budžeta?
“Nije realno da je ima. Moraćemo da zadržimo služenje vojnog roka. To je loša investicija. Nije bilo u redu ni što smo rebalansom izgubili toliko para. Vojska ne može da se prilagođava godišnjim rezovima. Naši planovi su dugoročni. Ne možemo da izvršimo nabavku vrednu 200 miliona evra u jednoj godini jer to ne može godišnji budžet da izdrži. Zato su naši ugovori za velike sisteme višegodišnji. A ne mogu vojnici da prestanu da jedu i da se kupaju zato što nama treba oprema... Vojska pravi bezbednosne projekcije do 2015. godine i naš predlog za finansije je baziran na proceni bezbednosnih rizika do 2015, a ne do decembra 2009. godine.”
Komentar GIDB Paralaks: U projekciji koja je navodno napravljena do 2015. godine, bez strategije i nacionalne bezbednosti, već samo sa strategijom odbrane, odjednom se menja kriterijum da ne treba manje nego više efektive. Srbija je i dalje među retkima u kojima vojska zauzima gradska zemljišta, čije vojne službe bezbednosti ne podnose redovne izveštaje skupštini, ukratko koja još uvek ne zna za koga radi ta vojska. Ono što smo imali priliku da saznamo jeste da načelnik generalštaba te vojske nema jasnu svest o pojavama i očigledno je neko ko je slučajno tu gde jeste i spreman je da pristane da izgovara stvari koje nemaju veze sa normalnim funkcionisanjem države.
Нема коментара:
Постави коментар