Šef kabineta predsednika svake države ima vrlo značajnu ulogu. Politbiro KP Rusije nije mogao da se oslobodi samovolje vremešnog Staljina, dok Berija nije uklonio njegovog šefa kabineta, generala Poskrejbiševa. Primer Vojislava Koštunice, i njegovih sivih eminencija, Ljiljane Nedeljković i Aleksandra Nikitovića, svedoči da ni u savremenoj Srbiji nema puno razlika.
Šef kabineta predsednika Srbije je Miodrag Rakić. Zvanično, on rukovodi Kabinetom, stara se o blagovremenom izvršavanju aktivnosti predsednika Republike i ostvarivanju saradnje sa državnim i drugim organizacijama i institucijama radi utvrđivanja stavova i kreiranja odnosno sprovođenja politike. Međutim, predsedniku Tadiću nenaklonjeni izvori tvrde da neki „dvorjani“, imaju ključni uticaj i u donošenju krupnih odluka. Među onima koji iz blizine sa Borisom Tadićem crpu ličnu moć, pominju se: njegov savetnik, Srđan Šaper, marketinški stručnjak, autor kampanja za MUP u drugoj polovini devedesetih, kada se slikao za plakate u uniformi policajca, i predsedničke kampanje za Vojislava Koštunicu na izborima 2001; i šef kabineta, diplomirani pravnik, Miodrag Rakić. Miodrag Rakić nije poznat stručnoj javnosti. Iako skoro duplo mlađi, on je dugogodišnji blizak saradnik Borisa Tadića i, sa dvadesetak godina, bio je savetnik za vojnoteritorijalne organe kad je Tadić bio ministar odbrane. Iz perioda Đinđićevog rukovođenja DS-om, potiče politička škola DS, u kojoj je direktor bio Boris Tadić. Iz te škole potiču neki od njegovih najlojalnijih saradnika, među kojima je Rakić, desna ruka Tadića i generalni sekretar predsedništva DS.
Šef kabineta nema ni stambenih ni finansijskih problema, dok čovek kome je on šef kabineta tvrdi da je beskućnik. Kao član izvršnog saveta opštine Palilula, za vreme predsednikovanja današnjeg ministra za državnu upravu Markovića, posle 5. oktobra, za kratko vreme se skućio i zaradio lepe pare. Čak i u naklonjenim krugovima, kolaju glasine da Rakić kontroliše korupciju u srpskoj državnoj službi i da tajkuni preko šefa kabineta dobijaju blagoslov Predsednika. Dok se predsednik slika za novine i šeta po svetu, šef kabineta vodi poslovne knjige - on faktički drži ljude, unapređuje i amnestira. Gospodin Rakić je iz sela Žitorađe. Njegov školski drug je ministar unutrašnjih poslova, Dačić. Osnovano se pretpostavlja da je do mirenja SPS i DS došlo nakon što je g. Rakić približio njihove lidere.
Delujući iza Tadića, Miodrag Rakić je pominjan kao potencijalni šef BIA, ali nije imenovan. Bio je potrebniji u Kabinetu, u kome, na otvoreno čuđenje javnosti, svo poštovanje i naklonost predsednika uživaju junoše. Njegova ambicija očigledno je da bude prvi do glavne figure - siva eminencija. Kao sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost, Rakić je praktično već upoznat sa poslovima tajne službe i sa situacijom unutar nje. Direktoru BIA, Saši Vukadinoviću, koji o tajnoj službi ne zna ništa, značajnu pomoć pruža upravo šef kabineta predsednika Srbije, Miodrag Rakić. Red da čovek, ilustrativne i-mejl adrese - mrakic@predsednik.srbija.yu, izađe na svetlo dana. Nema razloga da se ne provere realne sposobnosti ljudi kojima je, trenutno bez objektivnih kriterijuma, poverena neformalna moć, osim ako cilj nije očuvanje poretka koji je, za račun amnestiranih nedemokratskih struktura, uspostavio režim Vojislava Koštunice, kojim su manipulisale sive eminencije. Ako ništa drugo, bar bi uticaj dobio adekvatnu meru odgovornosti, a i to bi bio korak u pravom smeru.
Нема коментара:
Постави коментар