Srbija nema plan i strategiju odbrane. Onaj koji imamo važi za teritoriju SCG. Da li se stoga neke anomalije mogu smatrati normalnim?
Prva pobeda u hakerskom ratu s Albancima i Hrvatima, bila je legende hakerske scene Srbije, pod pseudonimom ‘Esid Frik’. 1998. godine oformio je grupu “Vajrus Kru”, a već 1999, sa početkom bombardovanja, počelo je angažovanja protiv NATO. Bili su mobilisani i smešteni na posebne sigurne lokacije. Na raspolaganju im je bila najsavršenija računarska oprema, s ciljem da napadaju zapadnu vojnu alijansu. Njegovu grupu “Crna ruka”, u to vreme svojatao je “kapetan Dragan”. Vezano za priču koja je plasirana javnosti o angažovanju grupe, sam ‘Esid Frik’ izjavio je: “Nismo bili angažovani od DB, već... pod kapom Vojske Jugoslavije...” Vredi se setiti ko je, zašto, i zašto baš, Mlađana Dinkića uveo u Saveznu upravu carina i Narodnu banku Jugoslavije? A ko je angažovao “kapetana Dragana” u kninskoj krajini. Da li se iko seća Radmila Bogdanovića? Namerno ili slučajno, za sve njihove rabote, takođe je sumnjičen DB Srbije.
Sistem odbrane je ugrožen, ali penzionisani general Božidar Delić, poznat po tome što nije hteo da svedoči protiv Ramuša Haradinaja u Hagu i što je krao dokumenta kako bi valorizovao ličnu saradnju sa Hagom, iako član odbora za odbranu i bezbednost, ne čini ništa po pitanju, za koje, kako sam tvrdi, ima dokumenta iz ministarstva, da ministar odbrane Dragan Šutanovac i njegov pomoćnik i kum Ilija Pilipović nameštaju nabavke i prodaju vojne opreme. “Svi poslovi idu preko "Jugoimport SDPR", odakle je Šutanovac doveo Pilipovića, kome tamo miruje status... Dva posla za nabavku telekomunikacione opreme, jedan vredan 4,5 miliona evra, drugi 50 miliona evra. Prvi je dobila firma "Megalink", osnovana 2006. godine sa 500 evra, a potrebno je da ima bilans u poslednje tri godine. Posao nije dobio jeftiniji ponuđač "Novatel", koji je ispunio sve uslove. Zatim, posao nabavke relejne i optotehničke opreme, vredan 50 miliona, dobile su firme "Tales" i "Tadiran" iako delovi njihove opreme nisu zadovoljili taktičko-tehničke zahteve, na šta je skrenuta pažnja ministru... Nabavka borbenih oklopnih točkaša, od 360 miliona evra, treba da traje pet godina. Prve godine se isporučuju četiri vozila, sledeće 16, i tako dalje. Na tenderu su bili: austrijski "pandur", švajcarska "pirana", finska "patrija" i ruski BTR-90... izabrano je finsko, mada je duplo skuplje od ruskog. Pri tom, za ruska vozila imamo sopstvenu proizvodnju dela naoružanja i municije, a za finsko moramo to da kupujemo... Irak je bio zainteresovan da nabavi od Srbije opremu vrednu 235 miliona dolara. Od toga posao za "Krušik" vredi 35 miliona, za "Zastavu" pet miliona, "Utvu" iz Pančeva 20 miliona, preduzeće "Mile Dragić" iz Zrenjanina 110 miliona dolara, a za ostatak od 65 miliona se ne zna. Kako sve ide preko SDPR, Iračani su sklopili ugovor sa njima kao posrednikom. Naručeno je 150.000 pancira i 300.000 ploča koje proizvodi "Mile Dragić". Iračani su bili u Zrenjaninu, dobili uzorke, izvršili laboratorijska ispitivanja i zahtevali baš tu opremu. Ali pokvarenost predstavnika SDPR je što su otišli u Kinu i Izrael i naručili opremu "Mile Dragić". Potom u mestu Kisač u firmi "Novoteks" prepakuju, ubacuju nalepnice SDPR i šalju kao srpski proizvod.... ne samo da su Iračani prevareni već je srpska privreda na poslovima sa Irakom mogla da zaposli 10.000 radnika”, umesto krivičnom prijavom ili anketnim odborom, Delić selektivno proziva u štampi.
Nakon neuspešnog očuvanja teritorije, ali uspešne odbrane sistema Jugoslavije, neki funkcioneri DSS zahtevaju da se utvrdi odgovornost Radeta Bulatovića, lansiranog u orbitu kao veze vojnog bezbednjaka Ace Tomića i kuma JUL-ovca Nebojše Vujovića i Aleksandra Nikitovića, veze naftaša Vojina Lazarevića. Ko su oni? Članovi stranke nisu. Koja su im ovlašćenja i ko im ih je dao? Grupa nezadovoljnih članova GO DSS konačno će insistirati da se Koštunica odluči: ili Nikitović, ili stranka! Nikitović je kad se Dragan Jočić povredio - hapsio i pretio hapšenjem. Stavlja mu se na teret odgovornost za paljenje američke ambasade. O kadriranju ovog dvojca svedoči njihov pulen, Dragan Šormaz, poslanik DSS sa srednjom školom, na privilegije navikao još tokom služenja JNA kao ćata. Iako se pre vojske dopisivao sa stricem koji je bio Đujićev četnik, u Engleskoj, to mu, čak 1986., nije smetalo da dogura do čina desetara. Teško je poverovati da će nekoliko funkcionera potresti temelje ove stranke, koja je zanimljiva po tome što u njoj veću vlast imaju nečlanovi.
“Uspehe” onih koji nam lansiraju ovakve anomalije kao normalne, na žalost, moramo da preživljavamo, ali oni, uprkos tome, opstaju. Vredi se zapitati?
Нема коментара:
Постави коментар