Energetski ugovor o prodaji NIS, ‘Gazpromnjeftu’ potpisaće predsednici Srbije, Boris Tadić, i Rusije, Dmitrij Medvedev, u Moskvi, istovremeno sa sporazumima o gasovodu i o skladištu gasa u Banatskom Dvoru. Osnovni elementi ugovora su:
- Cena - 400 miliona evra za 51% akcija NIS
- Investicije - 500 miliona evra u formi kredita do 2012. godine
- Monopol na proizvodnju nafte NIS ostaje do kraja 2010. godine
- Srbija garantuje do 100 miliona evra za ekološku štetu, sudske sporove…
- Nema sankcija za NIS zbog zastarele opreme do neoročene modernizacije
- Socijalni program - nema otpuštanja radnika do 2012. godine
- Besplatne akcije građanima, i obaveza kupca da za 2 godine uđe u proceduru otkupa
- Srbija se odriče svojih dividendi iz NIS za 2008. godinu
Odluku o prodaji najprofitabilnijeg srpskog javnog preduzeća pod ovim uslovima Vlada Srbije donela je na telefonskoj sednici, čime je izbegnuta polemika. Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da je Srbija dobila političke garancije za energetski aranžman sa Rusijom i ocenio da je ovakav sporazum veoma dobar za srpsku stranu, i Srbija dobila političke garancije za sprovođenje sporazuma o gradnji gasovoda Južni tok i podzemnog skladišta u Banatskom dvoru, a da “finansijske i pravne garancije ćemo dobiti u roku otprilike od dve godine”.
U imovinu NIS spadaju: zgrada u Beogradu; zgrada u Novom Sadu; rafinerije nafte u Pančevu i u Novom Sadu; rafinerija gasa kod Zrenjanina; 497 benzinskih stanica; 1.600 internih benzinskih stanica; 44 stovarišta za snabdevanje kerozinom; cisterne za prevoz tečnih goriva kapaciteta 18.250 tona; oko 10.000m2 prodajnog prostora za motorna ulja i auto-delove; akcije u drugim kompanijama (NIS „Naftagas”, NIS „Petrol” i NIS TNG, u čijem sastavu su organizacioni delovi NIS „Gas”, NIS „Energogas” i NIS „Jugopetrol” koji se bave prometom tečnog naftnog gasa); nalazišta nafte u Vojvodini i u Angoli; 11 hotela, motela i odmarališta... Samo ta imovina procenjuje se na preko 800 miliona evra.
Ako se izuzme priča o vrednosti imovine, najsporniji deo ugovora o prodaji NIS su investicije. Ugovor predviđa da će „kupac (‘Gaspromnjeft’) obezbediti NIS-u putem zajmova 500 miliona evra i to do 31. decembra 2012. godine”. Kamata za ovaj kredit dospevaće kvartalno i kretaće se u visini međunarodne kamatne stope po kojoj se zadužuju naše banke (Euribor) plus 2%. Ovakva kamatna stopa višestruko je veća od onih koje bi NIS sada mogao da dobije od Evropske investicione banke (Euribor plus 0,2%), a kakav je dobijen za izgradnju koridora 10. U otplati kredita NIS-u je dat grejs period do 31.12.2012. godine, sa rokom otplate od 14 godina. Tačno je da u prilog 2 (koji nije obavezujući deo), predviđa da će „modernizacija NIS-a najverovatnije zahtevati investicije od 547 miliona evra” ali piše da će napore da se to ostvari uložiti obe strane, i nema garancija da će tako biti.
Srbija se obavezala da će do visine 25% kupoprodajne cene (100 miliona evra) pokrivati štetu u svakom slučaju netačnih podataka o imovini NIS, moguće ekološke štete, sudskih sporova… Srbija se obavezala da neće preduzimati nikakve sankcije protiv NIS u slučajevima zagađenja usled zastarelosti opreme, sve do momenta modernizacije opreme. Pri tome u ugovoru nije određen rok za modernizaciju. Država se obavezala i da će povući sve tužbe i zahteve protiv NIS od strane bilo kog državnog organa, i garantuje da neće postojati bilo kakva odgovornost NIS, čime je obezbedila ruskom vlasniku NIS nedodirljiv položaj pred srpskom policijom, tužilaštvom i inspekcijama. Kao izuzetak od ovog imuniteta naveden je samo slučaj „teške industrijske havarije”.
Država se, kao dodatni poklon ruskoj strani, obavezala da neće deliti dividendu za 2008. godinu, tokom koje je bila stopostotni vlasnik, koja iznosi 50 miliona evra.
Srbija se obavezuje da za ovu prodaju ne važi srpski Zakon o privatizaciji. Doslovce stoji da se „prodavac (Srbija) odriče svih prava na povlačenje ili raskid ugovora koje bi u drugim slučajevima imao usled kršenja važećih srpskih privatizacionih uslova”.
Prvobitni ruski predlog delom poboljšan je u delu o važenju monopola do kraja 2010. godine (ruski zahtev je bio do 2014. godine), i dosta dobrim socijalnim programom po kome nema otpuštanja do 2012, a radnici koji dobrovoljno reše da odu imaju pravo na 750 evra po godini staža. Ruski kupac pristao je na podelu besplatnih akcija građanima i zaposlenima u NIS, uz obavezu da u roku od 2 godine pokrene proceduru za otkup tih akcija, po ceni ne nižoj od one koju je platio.
Cena naftnih kompanija jeste jako pala zbog celokupne finansijske situacije u svetu, ali NIS ima pravo na istraživanje naftnih polja u Vojvodini do 2015. i to pravo prebacuje se na većinskog vlasnika. Zalihe nafte procenjuju se za narednih 50 godina, i 20% srpske potrošnje je domaća nafta. Naša nafta je kvalitetna, o čemu govori i postojanje „velebit” nafte. Eksploatacijom „velebita” „Naftagas” može da ostvari profit od milijardu evra godišnje, samo je potrebno ulagati u istraživanja, a da li će novi partner to uraditi? Prepustili smo nešto što nam daje energetsku sigurnost. „Gaspromnjeft” će kupiti 51% akcija NIS, imovinom NIS-a koju je kompanija imala na dan 31. 12. 2007. godine. Sa preuzimanjem paketa akcija NIS-a novi vlasnik preuzeće i sve tekuće poslove, tako da će imati i pravo korišćenja domaće nafte. Rusi će imati trajno pravo na istraživanje i korišćenje naftnih i gasnih izvora u Srbiji koje NIS ima. Procena je da Srbija iz domaćih izvora nafte može da proizvede 600.000 do 700.000 tona godišnje, što bi po sadašnjoj ceni nafte vredilo oko 400 miliona dolara godišnje. Visina naknade za vađenje nafte, odnosno rudna renta kod nas iznosi svega 3% vrednosti robe koja se eksploatiše na mesečnom nivou. Od toga najveći deo pripada lokalnoj zajednici, a drugi deo dele pokrajinski i republički budžet. Visina ove takse u okruženju, i drugim evropskim zemljama, kreće se oko 30%. Taksa kod nas naplaćuje se na dogovorenu internu cenu nafte, koja iznosi oko 35 dolara, a ne na tržišnu koja je sada oko 50 dolara za barel. To znači da mi na neki način subvencionišemo jednu veoma bogatu kompaniju, koja će sada moći da celu svoju investiciju isplati sa ovako niskom rentom za oko godinu i po dana. Dodatni izvor prihoda je i nalazište u Angoli iz koga može da se dobije oko 100.000 tona nafte godišnje, što bi bilo više od 60 miliona dolara.
Нема коментара:
Постави коментар