Mnogi se pitaju kako Srbija nije u stanju da napravi pomak ka funkcionalnoj državi, uprkos redovnim promenama vlasti. Kao objašnjenje pominju se argumenti vezani za ličnosti koje vrše vlast, za političke organizacije u okviru kojih su organizovani oni koji politički deluju, kao i postojanje establišmenta koje, iz nekih sopstvenih interesa onemogućava normalno funkcionisanje države. Tačni ili ne, pomenuti argumenti ne bave se suštinskim pitanjem: kako je moguće da postoji sistem koji permanentno propada već skoro četiri decenije, a da se svi vodeći kadrovi regrutuju iz istog kruga, na koji propadanje dežave i nacije ne ostavlja posledice.
Da li analitičari smeju da zanemaruju neku pojavu koja se ispostavlja kao obrazac, bez obzira na lica i partije, i da, zarad profesionalne letargije izostavljaju takvo stanje stvari iz analize. Bilo da se prati Nova srpska politička misao ili Evropski pokret, bez obzire na neslaganja, upadljivo je da ni jedni ni drugi ne primećuju suštinski ilegalni nastanak republike Jugoslavije, tokom i nakon II Svetskog rata. Upadljivo je i nastojanje svih partija u Srbiji da očuvaju pravni kontinuitet sa tako nastalom državnom tvorevinom. Posledica toga je sasvim konkretna: sistem koji je ustanovljen na zasedanju Anti-fašističkog veća u Jajcu, 1943. godine, na kome iz Srbije, za razliku od drugih, od tada federalnih elemenata, nisu učestvovali civilni predstavnici, uspeva da se održi. Vremenom, taj sistem prerastao je u konzervativni društveni establišment u Srbiji, kojoj ne dozvoljava da razvija i unapređuje društvene odnose.
Sveti apostol Pavle bavi se, u svojoj poslenici Rimljanima, i odnosom hrišćana prema svetovnoj vlasti. On, u suštini, uči da svaka vlast ima pozitivnu ulogu, jer suzbija pojave zla, da je svaka vlast data od Boga narodu, da ga nagradi ili kazni, i da bi hrišćani trebalo da poštuju svaku svetovnu vlast, ali da je ne pomešaju sa božanskom vlašću. U Starom zavetu, sam Gospod Bog bavi se pitanjem svetovne vlasti tek od svog formalnog odnosa prema ljudima, koji nije imao od izgnanstva Adama iz Rajskog vrta. Bog je, tokom istorije, stvorio tri zasebna Zaveta sa čovekom, ali tek posle Velikog potopa. Prvi Zavet bio je sa Nojom, drugi sa Avramom, Mojsijem i ostalim Jevrejima, a treći sa celim čovečanstvom, preko Gospoda Isusa Hrista. U kontekstu shvatanja vlasti, važne su Božije reči Noji, jer, po tumačenju svih jevrejskih učitelja, zakoni (zapovesti) koje je dao Noji važe za celo čovečanstvo, dok zakoni dati Mojsiju važe samo za Jevreje. Pavle, koji je obrezivao Jevreje i kada su postojali hrišćani i nije to zahtevao od drugih naroda, smatrao je da zakoni dati Mojsiju važe i za Jevreje, bili oni hrišćani ili ne, dok drugi narodi moraju da poštuju samo sedam zapovesti koje je Bog dao Noji i koje važe za celo čovečanstvo.U šestoj zapovesti datoj Noji, Bog svetovnu vlast definiše rečima: "Ustanovi sistem vlasti zasnovan na vladavini prava".
Vlast koja nije zasnovana na vladavini prava nije vlast. Bog takvu vlast ne poznaje, jer je u suprotnosti sa prirodnim zakonima, odnosno sa voljom Tvorca. U antičkoj Grčkoj pojavio se izraz "tiranija". To ne znači samo da je neka vlast loša ili nedemokratska, već da je nezakonita, odnosno da nije utemeljena na vladavini prava. Tiranija zapravo nije vlast, nego samovlašće pojedinca ili grupe nad nekim narodom ili teritorijom. Takva vlast ne može da se tretira kao data od Boga, jer Bog ne poznaje samovlašće kao kategoriju vlasti. Diktatura, i kad je najgora, poštuje zakone, makar oni bili loši i nepravedni, i može se posmatrati kao vlast koju je Bog dao narodu da ga kazni. Zakon je dat od Boga, a ne vlast. Vlast je tu da bi sprovodila zakone. Car Irod bio je tiranin, ne zato što je bio loš ili dobar, nego zato što nije poštovao zakone, čak ni one koje je sam doneo. Stavljajući se tako iznad svakog čoveka, pa i samog Boga, izgubio je zaštitu svakog zakona, svetovnog i svetog. Ono što je važilo tada, važiće za sva vremena, verovao neko u Boga ili ne. Vlast koja nije zasnovana na vladavini prava nije anarhija (anarhija je nepostojanje bilo kakve vlasti), nego tiranija. Takva vlast ne mora se trpeti. Tako je i po domaćem (KZ) i po međunarodnom (Povelja o ljudskim pravima UN) pravu.
Нема коментара:
Постави коментар