Drugo opštinsko pravobranilaštvo pokrenulo je postupak za oduzimanje zbog nezakonitog otkupa rezidencijalnog objekta u Tolstojevoj 33, a sudiji Okružnog suda u Beogradu Sreten Jocić je izjavio da stanuje u Tolstojevoj 33, gde je živeo pokojni predsednik SRJ Slobodan Milošević. Jocić je kuću na Dedinju iznajmio od Mire Marković u jesen 2007. godine. U Palati pravde Jocić se pojavio u društvu nekadašnjeg direktora „Politike“ Dragana Hadži Antića, prijatelja i komšije sa Dedinja, koji je slovio kao čovek od najvećeg poverenja Mirjane Marković i njene ćerke Marije. Antić, živi u kući u Bulevaru mira na Dedinju koju je kupio zajedno s Marijom Milošević. Jocić je na suđenju izjavio da je vlasnik firme „Hemisfera“ doo za konsalting, menadžment, spoljnotrgovinski promet i usluge u spoljnotrgovinskom prometu, koja se nalazi u Bulevaru kralja Aleksandra, u kojoj je u privrednom registru zaveden kao direktor. Registrovana je 22. novembra 2006. godine sa početnim kapitalom od 500 evra, nakon što jeJocić 26. maja te godine izašao iz pritvora, pošto je sud prihvatio njegovo jemstvo od 300.000 evra da bi se branio sa slobode. U 2008. godini firma je poslovala sa gubitkom od 442.000 dinara. Jocić je takođe izjavio da se izdržava sa primanjima od 600 evra mesečno, a pri tom plaća zakup vile na Dedinju.
Ukupan poreski dug, fizičkih i pravnih lica, na kraju prošle godine, prema nezvaničnim podacima, dostigao je milijardu evra. Dobar deo ovog potraživanja gomilao se godinama, a država se na to nije puno obazirala, pa poreski dužnici nastavljaju da otvaraju firme, voze skupe automobile ili izdaju lokale. Firma u obliku društva s ograničenom odgovornošću može da se registruje sa nekoliko stotina evra, a da napravi dugovanja od nekoliko stotina miliona dinara. U svakom trenutku vlasnik je siguran jer takvo preduzeće garantuje za obaveze samo do iznosa kapitala kojim je osnovano. Kada radnici ili država odluče da je tuže ili pokrenu prinudnu naplatu, ispostavi se da je firma bez imovine i para. 2008. godine blokiranjem računa, fizičkom zaplenom novca iz kasa preduzeća, uzimanjem novca od dužnika ili plenidbom imovine naplaćeno je samo oko 19 milijardi dinara, što je samo četvrtina ukupnog procenjenog duga. Bolećivost države koriste spretni preduzetnici. Kada dugovanja postanu velika, osnivaju novo preduzeće i rade sve ispočetka. Pojedini dužnici imaju desetak takvih preduzeća, ali država im ne brani da se registruju za poslovanje.
Prema izveštaju Ministarstva za Kosovo i Metohiju, od 1. januara 2008. do 3. aprila 2009. godine u Pokrajinu je otišlo oko 68,5 miliona evra, od čega najveći deo u fantomske projekte koji nisu ni započeti. Ministarstvo je patriotski plaćalo svašta, počev od toga da je svaka od 26 kosovskih opština na raspolaganju imala više od tri miliona dinara samo za nabavku kompjutera. Članove skupštinskog odbora za KiM zanima da im ministarstvo dostavi podatke o izvođačima i u kojoj fazi se nalaze započeti projekti.
Grupa zemalja za borbu protiv korupcije (GRECO) Saveta Evrope poslaće, u okviru procesa evro-integracija, u Srbiju evaluatora da utvrdi da li postoji transparentnost u finansiranju partija. Tajnost u finansiranju političkih partija jedan je od osnovnih izvora korupcije, i glavni pokazatelj prisutnosti veze politike, privrede i kriminala. Ta veza se već godinama koristi za davanje povlastica velikim privrednicima i bogatim pojedincima koji finansiraju političke partije. Finansijeri i politički lideri najčešće međusobno trguju državnim vlasništvom ili pozicijama u javnim službama, a račun plaćaju građani.
Нема коментара:
Постави коментар