Srbija i NATO savez

Posle raspada Sovjetskog Saveza i Varšavskog pakta, NATO savez još traži svoju svrhu. Posle raspada Jugoslavije, i Srbija izgleda traži svoju.
Alijasna je osnovana kako bi štitila Zapad od sovjetske agresije. Danas, uprkos straha pojedinih istočnoevropskih zemalja, generalni sekretar NATO, Jap de Hop Shefer, poručuje da je potrebno je da se “obnove odnosi sa Rusijom”, i da je “Rusiji potreban NATO i NATO-u je potrebna Rusija”. Mera uspeha NATO tokom Hladnog rata je to što snage Alijanse nisu ispalile nijedan metak za vreme trajanja Sovjetskog Saveza.
Do prve vojne intervencije NATO, došlo je tek po raspadu SSSR, u bivšoj jugoslovenskoj republici, Bosni i Hercegovini, a kasnije i u Srbiji. Član 5 Povelje NATO ("Ako napadnete jednu našu članicu, mi ćemo napasti vas") aktiviran je tek posle terorističkih napada u Americi, 11. septembra 2001. To je postao razlog zbog kojeg se NATO, 8 godina kasnije, nalazi u Avganistanu, ali uz primetnu nevoljnost evropskih saveznika da tamo šalju svoje dodatne trupe. Primena ovog člana izaziva nelagodu kada se ima u vidu ambicija NATO za dalje širenje na istok - u Gruziju i Ukrajinu, čime se neposredno ugrožavaju strateški interesi Rusije. Za ostvarenje tog cilja, saveznici nisu spremni da ulaze u rat, a upravo vojni savez je suština članstva u NATO. Kao alternativni cilj NATO-a danas formulisano je osiguranje postojanja demokratija u zemljama istočne Evrope, što je veoma diskutabilan cilj jer je i Rusija danas demokratska država.
Mimo ovih strateških razmišljanja, za Srbiju je interesantno da su dve nove punopravne članice NATO - Albanija i Hrvatska. Obe zemlje ne pripadaju striktno istočnoj Evropi i njihovo članstvo ne ugrožava vitalne ruske interese. Otuda, u kontekstu srpske strategije odbrane, nije za zanemariti činjenicu da se NATO širi na jug. Ako se ima u vidu spremnost članica u napadu na Srbiju, 1999. godine, za razliku od Avganistana, čini se da za to postoji spremnost članica.
U situaciji kada se u NATO konstantno preispituje razlog postojanja, za koje se ne nalaze zadovoljavajući odgovori, površan stav Srbije o opredeljenju za vojnu neutralnost, bez obzira što nema poziva iz NATO i što je otvoreno pitanje ratne štete, izgleda kao bezrazložno stajanje na stranu nekog interesa izvan vojne sile koja je sada potpuno u okruženju Srbije. Da li je NATO dobar izbor ili ne, da li će opstati ili neće, nisu teme koje trenutno dotiču Srbiju, ono što jeste tema – to je da nije mudro ići otvoreno nasuprot interesu sila koje su već ispoljile spremnost da čak i vojno intervenišu u našoj zemlji.