6. januara 1991. godine, ministarstvo pravde Srbije, pod oznakom „hitno“, poslalo je Vrhovnom vojnom sudu molbu da se utvrdi gde je streljan komandant kraljeve vojske u otadžbini Draža Mihailović. Vrhovni vojni sud obavestio je ministarstvo pravde da je u Centralnoj arhivi vojnih sudova arhiviran nepotpun krivični spis u kome „nema, prema izjavi arhivara, nikakvih podataka o izvršenju kazne“. Taj odgovor potpisao je predsednik Vrhovnog vojnog suda, general-major Tihomir Stanišić. godine. U Vrhovni vojni sud u Beogradu nije stigao podatak o izvršenju smrtne kazne nad Dražom Mihailovićem. Ko bi mogao da zna, ukazuje „Izveštaj o stanju spisa Draže Mihailovića“ pod oznakom „strogo poverljivo“ broj 59-1, bivšeg predsednika Vrhovnog vojnog suda, general-majora Marka Kalođere, arhiviranoj u Vojnom arhivu, u kojoj piše: „Član Predsedništva SR Srbije Slavko Zečević rekao mi je da se spisi nalaze u posebnom ormanu u kabinetu sekretara za unutrašnje poslove SR Srbije...“ Naslednik Zečevića na mestu sekretara za unutrašnje poslove SR Srbije bio je Viobran Stanojević, koji je, prema pisanju Kalođere, obećao je generalu armije Nikoli Ljubičiću da će ta dokumenta vratiti u Centralni arhiv vojnih sudova. Ali to nikada nije učinio. Stanojević negira da je preuzeo te spise od Zečevića, i prebacuje sumnju na tadašnjeg šefa kabineta ili na šefa SDB Srbije Obrena Đorđevića, iako je 21. jula 1982. godine RSUP Srbije vratio spise krivičnog predmeta Vrhovnom vojnom sudu što potvrđuje da su se tamo nalazili neko vreme.
Čitava saga nedvosmisleno ukazuje na nezakonito funkcionisanje državnog aparata zemlje, za čiji smo se kontinuitet jagmili, a koje je demonstrirano i otimanjem štednje od građana i njeno vraćanje bez kamate. Ni današnji državni aparat nema kapacitet da kazni počinioce po objektivnoj odgovornosti, i otuda se oni i njihovi naslednici i dalje javljaju kao nosioci sistema. Dokle god Srbija, kao država, ne raskine sa kabadahijama, nema nade da se može uvrstiti u red naroda čiji je državni opstanak zagarantovan. Strašno je prihvatiti činjenicu da ima ljudi koji su zarad uskih interesa spremni da krše načelo vladavine prava, koje je konstanta ljudske istorije i jedna od Božijih zapovesti. Njihovo uvažavanje u društvu i stanje koje ovo društvo permanentno trpi, samo dokazuju da i narod ima vlast kakvu zaslužuje.
Нема коментара:
Постави коментар