U kolektivističkom zanosu zbog održavanja "najveće sportske manifestacije ove godine" u Beogradu, Univerzijade, organizatori su se dosetili radnih akcija. Tako su, umesto da lično oni daju primer, setili da bi omladina trebalo da radi za džabe - "volim da volontiram". Beograd je preplavila desetina hiljada volontera, koji za vodu i sendvič, dakle jeftinije od bivših akcijaša, rade posao za organizatora. Organizator se nije setio da promotivni spot za volontere i reklamna kampanja budu za džabe.
Niko nije predložio da mladi u vidu volontera prionu, čak i za bolju hranu i zabavu i reference, na uređenje zelenih površina ili priobalja, niti da rade nešto korisno. Važno je da rade za opskurno takmičenje čija je jedina korist za Deltu i Hipo Alpe, koji će prodavati stanove, sagrađene za "Belvil".
Građane Srbije niko neće obavestiti o dobiti od organizacije Univerzijade. Pričaće o marketingu, o "ambasadorima naše zemlje". Ako je svaki turista ambasador zemlje u kojoj boravi, gde je kraj i koja je svrha diplomatije? Ako se realnost pretvorila u marketing, šta će nam vlada?
Ono što ostaje, posle svega, jeste petnaestak hiljada mladih čije je vreme potrošeno u beskorisne svrhe. Da sve dobije još gori prizvuk, u isto vreme plantaže PKB u Grockoj su propale, parkovi su neuređeni, priobalje zapušteno. Petnaestak hiljada mladih volontera moglo je za jednu letnju sezonu da učini čudo, ali nije. Oni su organizovani da se besciljno šetaju po gradu, smejulje i mlate praznu slamu, a sve to za sendvič i vodu i prisustvo takmičenjima, koje niko niti gleda niti medijski pokriva. Zlonameran čovek izvukao bi zaključak da je to prava slika ljudi u pozadini organizacije - pohlepni a beskorisni, prazni a samoljubivi, pokvareni a bez kontrole i beskorisni a vlastoljubivi.
Нема коментара:
Постави коментар