Ministar odbrane priznao je da ne postoji kontrola rada Vojno-bezbednosne i Vojno-obaveštajne agencije, a u Ministarstvu odbrane navode da se saradnja sa ovim službama odvija kroz dostavljanje njihovih šturih izveštaja o „akcijama na potrazi za Ratkom Mladićem” ili „o proceni bezbednosne situacije na jugu Srbije”, ali bez konkretnih informacija. Dve godine nakon usvajanja Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti, u fazi, navodno javne rasprave, koju organizuju Zaštitnik građana i kućni ljubimac ministarstva, Centar za civilno-vojne odnose, je nacrt zakonskog rešenja položaja ove dve agencije, koji je pripremilo ministarstvo odbrane.
Pored, političkih novina, jačanja pozicije ministra i stavljanja vojnih službi pod kontrolu izvršne i sudske vlasti, funkcionalno najbitnija „novina“ je da je formalizovano da će VBA moći da od Vrhovnog suda Srbije da traži odobrenje za prikupljanje podataka primenom posebnih mera i postupaka u preventivne svrhe, odnosno sa ciljem da se preduprede pretnje koje su usmerene prema Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije. Službe bezbednosti su imale ova ovlašćenja i u Zakonu o službama bezbednosti SRJ, na taj način da se ovlašćenja za prisluškivanje dobijaju od istražnog sudije. Ovo je sada usklađivanje sa postojećim rešenjima. Na ovaj način rad VBA se podvodi pod kontrolu suda, ali se i povećava odgovornost za zaštitu nacionalne bezbednosti, jer će mere moći da primenjuju i u preventivne svrhe. VBA može da u preventivne svrhe primenjuje sledeće posebne mere i postupke: tajna saradnja sa fizičkim licima; operativni prodor u organizacije, grupe i institucije; tajno pribavljanje i otkup dokumenata i predmeta; tajni uvid u evidencije ličnih i sa njima povezanih podataka; tajno praćenje i nadzor lica na otvorenom prostoru i javnim mestima uz korišćenje tehničkih sredstava; tajni elektronski nadzor telekomunikacija i informacionih sistema radi prikupljanja podataka o telekomunikacionom saobraćaju i lokaciji korisnika, bez uvida u njihov sadržaj. Za sledeće mere koje značajno zadiru u ljudska prava VBA mora da ima saglasnost Vrhovnog suda Srbije: tajno snimanje i dokumentovanje razgovora na otvorenom i u zatvorenom prostoru uz korišćenje tehničkih sredstava; tajni nadzor sadržine pisama i drugih sredstava komuniciranja, uključujući i tajni nadzor sadržaja telekomunikacija i informacionih sistema; tajni nadzor i snimanje unutrašnjosti objekata, zatvorenih prostora i predmeta.
Preventivno prisluškivanje i praćenje može biti sporno sa stanovišta ljudskih prava. Svrha tajnog prikupljanja podataka može biti radi procesuiranja krivičnih dela pred sudovima, odnosno zbog identifikovanja osumnjičenih lica i prikupljanja dokaza za vođenje krivičnog postupka; ili radi potrebe da službe bezbednosti preduprede pretnje od delatnosti terorista, ekstremista ili stranih država. Podaci prikupljeni radi procesuiranja dostupni su sudskim organima i optuženima, a često po okončanju sudskog postupka ne bi trebalo ni da se čuvaju. Kod podataka prikupljenih radi otklanjanja bezbednosnih rizika i pretnji, problem je što su pohranjeni u arhivama službi bezbednosti i skriveni od sudske kontrole.
Nacrt zakona o VBA i VOA predviđa proširenje njihovih ovlašćenja, ali se ne vidi balans jačanja kontrolnih mehanizama. Detaljnije su uređene samo nadležnosti i postupci za prikupljanje podataka, predviđa se nadzor na nivou Ministarstva odbrane osnivanjem Generalnog inspektorata, i ustanovljena obaveza obaveštavanja državnih organa o rizicima i pretnjama. Nacrt zakona ima niz odredbi koje bi trebalo restriktivnije postaviti da bi se obezbedila adekvatna kontrola i nadzor nad radom službi. Poseban nedostatak u Nacrtu zakona je nepostojanje odredbi o načinu korišćenja i evidentiranja podataka do kojih dođu VBA i VOA.
Novinu predstavlja to da "direktore VBA i VOA i njihove zamenike postavlja i razrešava predsednik Republike ukazom na predlog ministra odbrane, odnosno Vlada na predlog ministra odbrane". Iz ove formulacije nije jasno da li Vlada postavlja direktore agencija kada to Predsednik ne učini, ili kada je on sprečen to da učini. Do izvesnog razjašnjenja možemo doći ako ovu odredbu protumačimo tako da predsednik postavlja direktore agencija kada su oni vojna lica, dok bi vlada postavljala direktore agencija kada su oni civili. Problem sa ovakvim tumačenjem je taj što je Nacrtom zakona propisano da "za direktore VBA i VOA i njihove zamenike može biti postavljeno lice koje je završilo Generalštabno usavršavanje i koje ima najmanje 9 godina radnog iskustva na obaveštajno-bezbednosnim poslovima u sistemu odbrane. Nije poznato da je neko civilno lice do sada završilo Generalštabno usavršavanje. To bi značilo da je predsednik Republike ta instanca koja ukazom postavlja direktore agencija. Kada bi general bio na čelu službe, onda bi to bilo u nadležnosti predsednika Republike, a ako bi na tu funkciju bio postavljen penzionisani oficir, onda bi za njegovo postavljenje bila zadužena Vlada.
Nacrt zakona predviđa da se pripadnici agencija (ali i građani) ukoliko uoče da je došlo do povrede ustavnosti i zakonitosti, mogu neposredno obratiti Generalnom inspektoru. Generalni inspektor je glavno telo izvršne i unutrašnje kontrole rada agencija. Njega postavlja Vlada na period od pet godina, na predlog ministra odbrane, uz mišljenje Saveta za nacionalnu bezbednost. Za svoj rad odgovara ministru odbrane. Generalni inspektor, između ostalog: nadzire primenu načela političko-ideološke i interesne neutralnosti u radu VBA i VOA i njihovih pripadnika, zakonitost primene posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka i zakonitost trošenja budžetskih i drugih sredstava za rad. Uslov za izbor generalnog inspektora je, prema nacrtu zakona, najmanje devet godina radnog iskustva u struci. Na državi je da odluči hoće li rad VBA i VOA kontrolisati neko ko je iz službe i za koga postoji opasnost da ne uspe da se izdvoji iz sistema u kome je bio ili da to bude osoba sa strane, manje pristrasna, ali koja ne poznaje organizaciju službi. Predviđeno je da o rezultatima nadzora generalni inspektor podnosi izveštaj ministru odbrane, i, najmanje jednom godišnje, i nadležnom odboru Narodne skupštine. Nije jasno kako će Generalni inspektor obaviti sve propisane dužnosti. Da bi mogao efektivno da ispuni sve zadatke neophodno je da ima mogućnost potpunog uvida u izveštaje i dokumenta agencija, da ima pravo da obavlja razgovore sa čelnicima i službenim osobama bezbednosno-obaveštajnih službi, te da su agencije dužne da omoguće pomenute postupke i radnje kontrole. Nacrt zakona kaže da način vršenja unutrašnje kontrole VBA i VOA, kao i druga pitanja od značaja za rad generalnog inspektora propisuje ministar odbrane, čime je ostavljen otvoren problem.
Možda je najindikativnije da nacrt zakona predviđa opstanak sadašnje organizacione strukturu vojnog obaveštajno-bezbednosnog sistema: VBA, za poslove kontraobaveštajne i bezbednosne zaštite Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i VOA - za obaveštajne i poslove od značaja za sistem odbrane. Time je napuštena ideja Strategijskog pregleda odbrane iz 2007. godine, koji je predvideo formiranje jedinstvene agencije, od 2008. do 2010. godine, kao optimalno rešenje za malu zemlju sa izraženim defanzivnim obeležjem strategije nacionalne bezbednosti, i radi prevazilaženja problema u koordinaciji rada između dve službe. Nedostaci ovog modela su što kontraobaveštajni i obaveštajni poslovi zahtevaju od zaposlenih različite veštine i znanja, ali je interesantno da su isti ljudi pre nepune dve godine zvanično usvojili viziju sasvim drugačijeg modela od onoga koji danas predlažu.
Нема коментара:
Постави коментар