Ogoljen izbor

Svaki sistem koji je fokusiran prvenstveno na stvaranje i održavanje neke takozvane "elite" (ili više "elita"), tj. čiji je smisao zasnovan na banalizovano primenjenim premisama teorije sistema Maksa Vebera, neminovno se u uslovima hiperindustrijalizovanog i kompjuterizovanog društva degeneriše u kleptokratski poredak hermetički zatvorenih, predatorskih (parazitskih) klika, kasta, esnafa i kartela, porodičnog ili klanovskog tipa. 
Zbog sekularizma našeg vremena, jedino što istinski spaja te porodične i/ili klanovske klike, kaste, esnafe i kartele u poretku neo-feudalnog tipa je njihova zajednička potreba da neprestano potiskuju i ratuju protiv sopstvenih građana iz srednjeg staleža, budući da su građani srednjeg staleža, zbog svoje brojčane nadmoći i želje da se materijalno i moralno uzdižu na lestvici života, jedini stvarni neprijatelji uspostavljanja takvog poretka.
U Srednjem veku vitezovi su služili za uterivanje straha raji, kako bi ta raja što vernije služila, odnosno svojim radom stvarala višak ekonomskih vrednosti za klerikalne i sekularne (vojne) "elite" u klasičnom feudalizmu. Ponekad su se dešavali ratovi između različitih "elita" unutar tog poretka, pa bi vitezovi i u tome učestvovali, ali to im je bila sporedna svrha. Glavna svrha bila im je da zastrašuju kmetove, jer su se tadašnje "elite" plašile kmetova (kao što se današnje neo-feudalne "elite" plaše građana iz srednjeg staleža, koji su praktično kmetovi u današnjem neo-feudalnom poretku). Vitezovi su bili državni teroristi svog vremena, kao što su Gestapo, Vafen-SS, Unutrašnja vojska KGB-a, Jedinica za specijalne operacije RDB-a ili Grupa za specijalno pomorsko ratovanje SAD primeri državnih terorističkih formacija našeg doba. 
Reč "elita" znači "skup odabranika". Postavlja se logično pitanje ko je njih probrao i za koju svrhu su odabrani. U klasičnom feudalizmu, odgovor je bio da ih je navodno Bog odabrao, a svrha im je bila da vladaju narodom, u skladu sa postulatima iz Svetog pisma, sve do Drugog dolaska Hrista. Dakle, te feudalne "elite" morale su ipak da svoj legitimitet crpe od Boga i Njegovog Svetog pisma, odnosno od neke normirane duhovne vertikale koja jasno propisuje vrednosti i zakone po kojima je svaki čovek, bio on deo "skupa odabranika" ili ne, morao da živi i da se ponaša.
Kad je novovekovni čovek ukinuo Boga kao svoju duhovnu vertikalu i izvor vrednosti i zakona, nestao je legitimitet ovozemaljskih "elita", i nastao je sistem borbe za što bolji položaj u društvu za svakog pojedinca ponasob, a u skladu sa njegovim ličnim sposobnostima, mogućnostima i srećom. To je bilo vreme meritokratije, nestale padom komunizma, jer Zapad više nije imao strah od ozbiljnog spoljnog neprijatelja, pa kapitalisti koji vladaju Zapadom nisu više imali razloga da ulažu novac i vreme u odabir i obrazovanje (napredak) najboljih i najpametnijih koji bi svojim znanjem i umećem branili kapitalizam. 
Avaj, onikoji su se u doba kad je pala "Gvozdena zavesa" našli na nekim položajima u kapitalizmu (ili su bili na položajima u ruševinama komunizma) odlučili su da zacementiraju svoje položaje i privilegije za sva vremena, te da ih vremenom prenose i na svoju decu. Tako je nastao neo-feudalizam u kome danas živimo. Kako je tehnilogija dovoljno razvijena, nema potrebe za naukom i jedini cilj je da se održava stanje kakvo je danas. Tu se jedino suočava sa problemom ograničenih prirodnih resursa, koji će brzo nestati, što će promeniti trenutno stanje u kome samoizabrane i potpuno nelegitimne neo-feudalne "elite" uživaju. Svaka promena trenutnog stanja za njih je "nedopustiva" jer kvari okamenjeni svet u kome "elite" parazitiraju na radu građana, a vojske i policije više jedino i postoje da to okamenjeno stanje održavaju, tj. da eliminišu svakog ko pokuša da promeni takvo stanje. Policija više ne postoji da hvata počinioce krivičnih dela. Vojska više ne postoji da brani neke granice. Nema više "spoljnih neprijatelja", pošto se "elite" lepo druže sa "elitama" iz Kine. Jedini sukob je borba između građana i "elita". Dešavaju se ratovi između "elita" ponekad, ali građani su ti koji najviše stradaju.
Takvo stanje se ne bi ni menjalo, da nije problema prirodnih resursa. Ali, pošto taj problem stvarno postoji, i pošto ga nije moguće ignorisati, suočeni smo sa sledom stvari koji će sve ljude na svetu danas neminovno dovesti do opšte konfrontacije. Šta može da pomogne u spasavanju Srbije i srpskog naroda od nestanka u tom budućem sukobu?
Postoje dva načina da se suoči sa problemom ograničene količine prirodnih resursa. Prvi je ogromno ulaganje u naučno istraživanje zemlje i svemira. To je moguće i izvodljivo, ali je "nepoželjno" rešenje za vladajuće "elite", jer bi se eventualnom novom naučnom revolucijom ugrozio njihov trenutni položaj i stanje koje omogućuje takav položaj. Drugi način je da se ograniči potrošnja resursa. To se može postići tako što će se pobiti zaista ogroman broj ljudi, ili tako što će se ljudi pretvoriti u robove sa ograničenim mogućnostima potrošnje. Na takvo rešenje se trenutno ide.
Međutim, rešenja koja odgovaraju trenutnim namernicima da se oktroišu u elitu neminovno dovode kako do sukoba između različitih nacionalnih "elita" i između nacionalnih i nadnacionalnih "elita" ko će biti prinuđen da devastiranjem svojih "kmetova" ujedno smanji svoje mogućnosti, jer je rad "kmetova" i dalje jedini stvarni izvor viška novih ekonomskih vrednosti, odnosno jedini izvor stvarnog bogatstva za "elite" koje žive od tuđeg rada i bogatstva koji taj rad stvara.
Ali, "elite" nemaju drugog izbora nego da pobiju i/ili porobe svoje "kmetove", čime jedino mogu da ograniče potrošnju prirodnih resursa od strane tih "kmetova" (bez tog ograničenja, resursi će u potpunosti nestati za manje od 100 godina), bez da ugroze svoje trenutne položaje ozbiljnim naučnim istraživanjima koja bi takođe dovela do novih odnosa u društvu (nepovoljnih za današnje "elite"), pa samim tim i do ugrožavanja položaja parazitskih "elita".
Iz ovog strahovitog i potpuno bezizlaznog paradoksa proističu stvarni uzroci dolazećeg sukoba svetskih razmera, jer ko će biti taj "elitista" koji će prvi da pobije i/ili porobi svoje "kmetove", pa time i da ugrozi izvor svog bogatstva na kome parazitira, pa samim tim sebe potčini "elitama" iz drugih krajeva gde su "kmetovi" i dalje živi i koliko-toliko slobodni da rade i stvaraju? 
Svet je do te mere naoružan danas, da bi svaki takav sukob doveo do nezapamćenog uništavanja. U tom pogledu, sukobi koji se naziru liče na reprizu Prvog svetskog rata (poslednjeg sukoba između ostataka "elita" iz klasičnog feudalizma), gde je tehnologija za uništavanje bila mnogo razvijenija nego svest onih koji su je koristili.
Trenutno, stanje opisane "totalitarne demokratije" se brže uvodi u Srbiji nego u Americi, a koriste se potpuno iste metode. Da bi Srbija preživela dolazeći svetski sukob, ona mora prvo da u potpunosti eliminiše kleptokratsku "elitu" koja vlada ovom zemljom, i da je zameni "ikebanom" koja spolja liči kao neka "vladajuća grupa ljudi", a ustvari nema nimalo moći. 
Zbog toga što svaka "elita" koja svoj legitimitet ne crpi iz duhovne vertikale Boga i Njegovih zakona i vrednosti, na kraju postaje kleptokratska i jede sve oko sebe, pa i sebe, pod uslovom da postoji u hiperindustrijalizovanom i kompjuterizovanom vremenu, poput našeg, "elite" su anatema za opstanak čovečanstva u uslovima kompjuterizacije i hiperindustrijalizacije. Jedini spas je dobro osmišljen Ustav koji bi sprečio stvaranje bilo kakve "elite", tako što će bi suzio prostor zakonovavcu da donosi zakone iz mnogih oblasti, smanjio mogućnost sudskog sistema da sudi i da posebno ograničio izvršnoj vlasti da vlada i sveo je na administraciju. Jedini mogući odgovor na krizu predstavničke demokratije je namerno i svesno suzbijanje izvršne vlasti države, jer nema svesti za direktnu demokratiju, a nesuzbijena država će u nedemokratskim uslovima uvek biti kidnapovana od strane neke buduće "elite" i biti oruđe za neprestani rat protiv sopstvenih građana i tuđih (rivalskih) "elita". Ako je država dovoljno slaba da ne može da ratuje, neće ratovati protiv svojih građana (jer u neo-feudalizmu ona jedino i može da ratuje protiv njih, ili da ih koristi za rat protiv drugih neo-feudalnih "elita", pa da ih onda pusti niz vodu kad se postigne dogovor između rivalskih "elita").
Sukob u Srbiji nije između "totalitarne, neo-feudalne Srbije" i "demokratske Amerike", nego između "totalitarne, neo-feudalne Srbije" i "totalitarne, neo-feudalne Amerike". Interesi nacionalnih i nadnacionalnih "elita" iz Amerike i Britanije se ne uklapaju sa interesima neo-jugoslovenske nadnacionalne "elite" koja je okupirala i porobila Srbiju. Zato se može očekivati pomoć od Amera i Engleza za rušenje tiranije u ovoj zemlji, jer slična tiranija postoji i tamo odakle se pomoć očekuje. Tek posle rušenja neo-jugoslovenske "elitističke" tiranije u Srbiji, nastaće period kada će biti moguće da se Srbija i srpski narod oslobode moćnih "elita", tako što će se uspostaviti država koja neće imati mogućnosti ni moći da tlači svoje građane i da ratuje protiv njih. Srbija neće biti moćna, ali njeni građani će biti slobodni: jaki građani Srbije - to je krajnji smisao.