Srbi žive u zemlji gde je uspostavljena tiranija kleptokrata, koji na najdrskiji način zanemaruju čak i najosnovnije interese i prava čoveka i građana. Srbiji slede izbori, ali u takvim uslovima šta garantuje mirnu tranziciju ili još gore opstanak mehanizama koji je vladajuća klika uspstavila?
Ko su i kakvi su nosioci i kakvi su mehanizmi globalne moći naizgled ne bi trebalo da ima veze sa suprotstavljanjem tiranijskom političkom poretku koji su uspostavili srpske kleptokrate. Međutim, čini se da je razumevanje o kakvim se ljudima radi i u čemu je suština njihove moći korisno svakome ko slobodu, ljudski prava i demokratiju vrednuje kao ciljeve za čije ostvarenje vredi uložiti trud.
Prvo, nasuprot propagandi da globalna elita nastoji da ustanovi "novu aristokratiju", moramo shvatiti da su oni već uspostavili vlast svoje društveno-političke i ekonomske "klase" i jedino što sad hoće jeste da ostanu na vlasti večno. Otud, ništa drugo im nije važno, niti se bave bilo čime na vrednosnom nivou
Drugo, po metodologiji njihovog postupanja utisak je da se ne radi o "mislećim ljudima", nego praktično o vojnicima. Svaki pravi vojnik je po unutrašnjem sklopu i istoričar. Zna istoriju, razume neke tekovine i pravce, a želi i da je stvara. To je bio Napoleon. To je bio Aleksandar Makedonski. To je današnja vlast u svetu. Zato, nasuprot tvrdnjama teoretičara tzv. zavere, oni verovatno neće proglasiti "jednu svetsku vladu", jer to bi ugrozilo ono na temelju čega već upravljaju svetom, a to su večiti rat i strah od rata.
Treće, Mnogi misle da moć leži u novcu, ali to je iluzija. Novac je samo merilo posedovanja nečega što ima objektivnu ili subjektivnu vrednost. Ali, čovek nikad ne može da nešto zaista poseduje, jer je on prolazan. Istinska moć leži u sili, u takozvanoj "vojnoj klasi". Tu je jedina praznina Marksovih modela krize kapitalizma, jer ne uvažava da je "vojna klasa" isto onoliko postojana, koliko i proleterijat. Ona ne služi "kapitalistima" (onima koji žive u iluziji da nešto poseduje, zato što imaju parče papira na kome piše da to poseduju). "Vojna klasa" faktički toleriše "kapitaliste", jer zna da im uvek može oduzeti ono što misle da poseduju, jer "vojna klasa" je ona koja poseduje silu. Uzgred, postoje stadijumi u društvenim odnosima kad vojna klasa nema odlučujući uticaj, ali se ovde bavimo aktuelnim odnosima. Ako prihvatimo navedeno, sledi da nacionalne države i vlade postoje samo na papiru, kao najviši dostignuti oblik upravljanja i organizovanja velikih grupa ljudi. Jesu postojale, ali su trenutno su olupine kojima upravlja "vojna klasa", odnosno oni koji imaju ta svojstva.
Četvrto, postoje "gospodari sukoba". To je najmračniji svet u kome danas živimo i samo su tri puta za svakog čoveka: da bude deo "vojne klase", da bude "terorista" (protivnik "vojne klase") ili da bude pregažen. To je osnovni postulat za sve one kojima se čini da je politika samo ideološko pitanje i odraz želje za boljitkom.
Peto, oni zaraženi idealizmom moraju shvatitu da je najveći neprijatelj "vojne klase" tehnološki napredak, te zato "vojna klasa" čini sve da kontroliše tehnologiju. Ako ne uspe, onda će budućnost biti "Zlatno doba". Ali, to iziskuje da narod shvati šta je to "vojna klasa", da je (silom velikih masa naroda) zbaci s' vlasti i uguši. A, to zahteva hrabrost. Da li su ljudi danas kukavice ili živimo u "Doba gospodara rata" pa ćemo biti s' njima, ili nas neće biti?
Šesto, za potrebe ovog modela budimo cinično realni, svaka borba "za narod" je borba za kukavice, nesposobne, slabe, pokolebljive, povodljive. To je put koji vodi u propast onoga koji tuda krene. Da postoji deset odsto ljudi koji su za slobodu, vredelo bi se ceo život boriti protiv zla. Ali, realno nema. A, ko je taj ko prihvata da bude među "pregaženima". To ostavlja jedino put priključenja "vojnoj klasi" šireg opsega i veće moći. Tako je jedino moguće, u današnjim uslovima, stvoriti osnov za suprotstavljanje lokalnoj tiraniji.
Možda će naša deca videti neki bolji svet jednog dana, ali zrele vođe naroda moraju obezbediti da preživimo u ovom današnjem svetu, da bi se mogao dočekati taj budući bolji svet. Preživljavanje je u uslovima opresije i tiranije jedino moguće ako lideri prihvate da lično budu deo "vojne klase" i da prihvate i uvaže strogu hijerarhiju koja vlada u toj klasi.
Ne možemo očekivati da neko iz ove zemlje bude "general" u toj hijerarhiji. Teško da bude i "oficir". Ali, neka bude i "zastavnik" rađe nego da prihvata da abude jedan od "pregaženih" koji će na nama iživljavati svoje iluzije i strasti.
Umesto zaključka, da olakšamo moralnu dilemu. Živimo u vremenu gospodara rata. Možda će tehnologija, narod ili Gospod Bog te gospodare rate izbrisati jednog dana. Ali, to danas nije slučaj i to je suština koju svako ko pretenduje da se bori za obične ljude mora da shvati. Zato, mi koji smo iz ove zemlje, iz generacije koja ima šta da ponudi čak i tim gospodarima, očekujemo jasan signal nekoga koji bi naš izbor u sveo na borbu protiv bezvlašća, korupcije i tiranije. U tom slučaju, makar bio i kaplar među gospodarima i ma šta o njemu mislili, ipak bi nam omogućio prilično jasan izbor. U suprotnom, koji će se tiranin i njegova klika mirno povući sa vlasti?
Нема коментара:
Постави коментар