Anticivilizacijski i antievropski, a uglađeno

Da je režim koji je u Srbiji oktroisao Boris Tadić sačinjen uglavnom od bezkarakternih, neukih, nemoralnih apartčika možda zvuči nekorektno, ali kada se razmotri struktura i funkcionisanje institucija teško je naći argumente za suprotno. Možda najočitiji primer u prilog navedenoj tvrdnji predstavlja Agencija za borbu protiv korupcije. Ista je osnovana sa ciljem eksplicitno navedenim u nazivu i na njeno čelo konkursom je izabrana direktorka privatne brokersko-konsultantske firme ispred bivšeg načelnika Resora državne bezbednosti iz demokratski izabrane vlade Zorana Đinđića. Ova Agencija, pod rukovodstvom ove žene, je aprila 2010. godine nabavila računarsku i komunikacionu opremu vrednu 21,5 miliona  bez javnog tendera. Tim činom, svrha ove institucije i integritet njene direktorke su devlavirani i nikom ništa. Možda je razlog za ovakav način nabavke i potonje "nikom ništa" u tome što je dobavljač bilo preduzeće Vladimira Cizelja, koji je kao predstavnik izraelskog investicionog fonda koji je kupio Kreditno-eksportnu banku bio ključni svedok u aferi "kofer" da je guverner NBS-a Radovan Jelašić uzimao reket, a možda je direktorka slučajno poslala poziv ovom čoveku. Uglavnom, kada je obnarodovana ova sumnjiva nabavka, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković pravila se da joj nije jasno šta je u ovakvom ponašanju problematično, iako bi i da samo službuje u ovoj agenciji morala da razume sumnjivost netransparentne kupovine ovolike vrednosti. Takođe se pozivala na okolnost da Cizeljova firma posluje i sa MUP-om, u kome ministruje Ivica Dačić, jedan od osumnjičenih u  "kofer". Čak je izjavila da „Vlatacom“ nije bila jedina kojoj je posao ponuđen i tako javno demonstrirala da posao javne nabavke kada je ona kupac doživljava kao posao „po pozivu“ po njenom slobodnom kriterijumu. Suština problema, sa stanovišta funkcionisanja sistema, je što bi ova "javna" nabavka prošla nezapaženo da juna 2010. godine u elektronskom registru prijavljene imovine funkcionera nisu objavljeni netačni podaci, kada se ispostavilo da se oprema „Vitacoma“ čeka od kraja aprila, iako je osnov za primenu postupka nabavke bez javnog poziva Agencija pronašla u razlozima vanredne hitnosti i bezbednosti, u skladu sa članom 24 Zakona o javnim nabavkama, koji propisuje da naručilac može sprovoditi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva ako zbog izuzetne hitnosti nije mogao da postupi u rokovima određenim za otvoreni ili restriktivni postupak. Zorana Marković nije smatrala svojom obavezom da bar objasni kada će „Vlatacom“ instalirati opremu na koju se obavezao ugovorom. Ako se, uz navedeno, zna da je “Vlatacom“ u vreme ministra Dragana Jočića imao tri ugovora sa MUP-om: prepoznavanje fotografija je, u vrednosti nešto manje od 20 miliona evra, CiSCO komunikaciona oprema vredna skoro 13 miliona evra, i 660 komada stacionarnih uređaja za elektronsku i vizuelnu validizaciju identifikacionih dokumenata vrednosti 1,44 miliona evra, nameće se zaključak da izbor direktorke Marković nije usledio zbog kvaliteta ponude. Antikorupcijska agencija Srbije je slagala i, pod izgovorom hitnosti, izbegla postupak javnog nadmetanja i posao dala firmi sumnjivog vlasnika, a da drugi ponuđači nisu imali uslove da dođu u situaciju da konkurišu. Institucija koja je osnovana da se bori protiv masovnog korišćenja klauzula o izuzetnosti demonstrirala je da se ne libi da bez razumnog razloga koristi te iste klauzule, zanemarujući da bi hitnost postupka trebalo da bude izuzetak, a ne pravilo. Možda stvarno zvuči nekulturno kada se kaže da je režim u Srbiji koji je oktroisao Boris Tadić sačinjen uglavnom od bezkarakternih, neukih, nemoralnih apartčika, ali se onda suočimo kako rada Agencija za borbu protiv korupcije, kako se ophodi direktorka i kakve su joj preporuke. Kada se setimo koliko je negativan bio odnos režima prema nalazima o korupciji Saveta za borbu protiv korupcije i pokojne Verice Barać, koja je strpljivo, uporno i dosledno obavljala svoj posao, shvatimo da se istina mora konstatovati jasno i precizno i da zvuči otrežnjavajuće.