Srbija, kao sve zemlje u svetu, ima guvernera svoje centralne banke. Za razliku od drugih zemalja, u Srbija se sprovodi strategija da guverneri centralne banke naše zemlje budu bankarski anonimusi. Već smo ranije pisali o paralelnoj emisionoj politici koju NBS toleriše, shodno standardima privatne institucije zvane " Banka za međunarodna poravnanja", ali kako se globalna monetarna situacija usložnjava, kako smo i ukazali početkom januara, nameće se i pitanje deviznih rezervi naše države.
Sankcije uvedene Iranu prete da ugroze manje evropske privrede koje ne mogu da nadomeste laku iransku naftu u svojim energetskim bilansima. Ovo će, uz već postojeću krizu evra, dodatno obezvrediti evropsku monetu. Srbija, uprkos tome, i dalje deo svojih deviznih rezervi drži u evrima.
Neko se od globalnih monetarističkih moćnika setio da izbaci Iran iz sistema SWIFT- a, kao da podstiču međunarodnu razmenu mimo sistema dolara. U isto vreme američki FED otkupljuje 61 odsto obveznica duga SAD, kao da hoće da dignu cene svega što uvoze i da deprimiraju cenu rada u kolevci dolara, što trenutno podriva vrednost monete u kojoj se denominuje međunarodna razmena. Srbija, uprkos tome, i dalje deo svojih deviznih rezervi drži u dolarima.
Urugvaj je ponudio plaćanje iranske nafte isporukom pirinča, odnosno robnom razmenom, ne samo protivno američki predvođenim sankcijama, već i mimo plaćanja u dolarima. Ova ponuda usledila je nakon zaključka skupa Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike u Nju Delhiju, na kome je najavljena potreba njihove međusobne trgovine u lokalnim valutama umesto u dolarima. Japan i Južna Koreja već u razmeni sa Iranom primenjuju različite modalitete valutnih svopova i bartera. Srbija, uprkos tome, i dalje ne ispoljava nameru da uspostavi realnu vrednost svoje monete, već se stara o monetarnoj stabilnosti na proizvoljno projektovanom nivou.
Konačno, naša zemlja, u svojoj monetarnoj politici ne ispoljava nameru da devizne rezerve zaštiti transferisanjem u plemenite metale, već se hvali nominalnom sumom deviza, koje kako vidimo ni u evrima niti u dolarima ne garantuje sigurnost. Ako nam nije dovoljno iskustvo iz 1980. godine, kada je Savezna Vlada SFRJ prihvatila preračun spoljnog duga u 20 puta veći iznos zbod pada vrednosti dolara, u kome je obračunat, nije jasno koje su škole učili i koju su praksu sticali naši guverneri. Šta je potrebno da nam se još desi da bi naslednici SK u političkom životu Srbije, uključujući i u vođenju centralne banke, prepustili društvene pozicije boljim, manje razmaženim, stručnijim i sposobnijim? Odgovor se nameće, ali ga je nepoželjno javno izgovoriti.
Нема коментара:
Постави коментар