Mnogo zavisi od mejnstrim Srbije

                                                            adamr/FreeDigitalPhotos.net

Većina uviđa da je naš politički sistem disfunkcionalan. Našoj naciji potrebno je obezbediti vođenje oslobođeno dominacije posebnih interesa i dugotrajnih neformalnih veza, na nivou zakonodavne i izvršne vlasti. Samo promenom ljudi na vrhu, bez promene političkog sistema, postavljamo nove vozače raštelovane mašine. Potrebna nam je kontrola, lišena neprikladnog i neformalnog uticaja. Potrebne su nam političke reforme. Nema mnogo nade bez obezbeđenja većeg uticaja građanina u vlasti.

Politička svest koja bi bila dovoljna da kritičnu masu ne dostiže se lako. Naime, građani moraju da učine svestan napor, ali to u našem sve bržem stilu života nije jednostavno. Za početak, dovoljno bi bilo da svaki pojedinac uloži neki napor. Cilj je očigledan, a na nama je da ga ostvarimo.

Opredelili smo se za tržišnu privredu. Međutim, demokratija je pretrpela, kao u zemljama razvijenog postindustrijskog društva, zato što je građanski angažman zamenjen potrošačkom logikom u kojoj je ekstra dobit važnija od razumne robno-novčane razmene. Tako je i vrednost proizvoda koju plaćamo preuveličana u odnosu na cenu na realnom tržištu. To znači da se veći priliv obezbeđuje novca kroz obmanjivanje i manipulacije na tržištu, koje zato nije slobodno.

Preduzeća pokušavaju da ostvare profitne ciljeve koji su suprotni potrebama, pa čak i realnoj vrednosti proizvoda i usluga koje nude. Primeri ovakve privredne prakse su postali očigledni, a mnogi slučajevi korupcije obnarodovani su nakon što je nestala iluzija profita, ostavljajući akcionare i državu da lamentiraju nad posledicama. Ta praksa se dešava upravo u okviru sistema.

Trpimo posledice nedostatka inovativnosti. Monopol u pristupu finansijama ostavlja inovativne i sposobne ljude po strani. Zbog političkog sistema, zakonodavni ciljevi uglavnom štite postojeće strukture moći, pre nego inovativnost i razvoj intelektualnih kapaciteta ukupnog sistema, odnosno ljudi. Obrazovanje je postalo isprazno drilovanje i proizvodnja diploma, umesto da su unapređeni unutrašnji metodi kako bi se osposobilo da ispuni buduće zahteve ljudi i nacije. Zdravstveno je pretvoreno u birokratski mehanizam za pravdanje utroška para građana, pri čemu se onima kojima je usluga za koju su izdvajali pare potrebna, uključujući i decu suočeni sa bezosećajnim i neefikasnim zdravstvenim sistemom.

Jedini koji mogu da se iznude očigledno neophodne političke reforme jesu građani - birači. Ne može se očekivati da će lisice čuvati kokošinjac kad ih obuzme želja za hranom, pa ni od političara da mogu da reše problem disfunkcionalnog sistema bez građana.