Ponekad je bitno ne samo šta se kaže, već i ko i zašto to kaže. Svaki stav ima svoj značaj, ali pod uslovom da je sa definisane pozicije i sa određenim ciljem. Kada se nešto nameće onda se ne raspravlja i onda se ne radi o stavovima.
Kao primer medijske psiho-politike, vredi se osvrnuti na tekst lista ‘Kurir’ od 13. marta 2009. godine, u kojem je objavio dirigovanu anketu sa ciljem da prikaže kako je navodno procena ekonomista, analitičara i pojedinih političara da bi priključenje Srbije Evropskoj Uniji donelo bi više štete nego koristi našoj zemlji. Da bi se plasirao ovaj stav, ‘Kurir’ je pošao od prividno pragmatičnog stava šta bi Srbija dobila ulaskom u Uniju, u situaciji kad su sve velike svetske ekonomije u ozbiljnoj krizi i kad zbog recesije odbijaju da pomognu i članice EU iz istočne Evrope. U tom cilju, povezali su formalno članstvo za sam proces, i krenuli od izjave Pitera Vinsa, direktora za centralnu Evropu rejting agencije ‘Mudis’, koji je izneo procenu, vezano za formalno članstvo, da su ekonomska kriza i još više recesija naterale najbogatije zemlje EU, Nemačku i Francusku, da novac iz pristupnih fondova EU usmere za rešavanje svojih problema, pa će prijem novih članica morati da sačeka do 2017. godine, izuzev možda Hrvatske.
Od domaćih teoretičara, list se vezao za dva pitoreskna lika, čije je ekonomsko dostignuće vezano za plansku privredu:
- Ekonomista Danilo Šuković kaže: “Pogrešna je percepcija da ćemo ući u EU da bismo se dokopali njihovih razvojnih fondova. Cilj nam je da postanemo uređena država, da se uvede vladavina prava, tržišna ekonomija i demokratsko društvo. Evropski standardi moraju da se poštuju da bi smo to postigli, a ne da bismo uzeli neke pare. Moramo da nastavimo reforme, i bez EU, i bez obzira na krizu”.
- Profesor na diskutabilnom univerzitetu ‘Megatrend’, Vladimir Vučković, kaže: “Stare članice Unije traže da se povuče ručna. Tmurno je, a mi moramo da čekamo lepše vreme, da iskoristimo teške dane da ojačamo i da imamo bolju pregovaračku poziciju“.
Od političkih stranka list prenosi stavove opozicije u kojoj dominira evroskepticizam:
- Milorad Mirčić, potpredsednik SRS, tvrdi da odavno ništa ne zavisi od Srbije: “Čak je i premijer Italije rekao da će po cenu da njegova zemlja izađe iz EU sprečiti migracije stanovništva. Sasvim je logično da će Nemačka i Francuska gledati da reše svoje probleme, a da ih uopšte ne interesuju problemi Bugarske ili Srbije. Za nas bi bilo najbolje da se okrenemo ruskom tržištu”.
- Miroslav Markićević, potpredsednik NS, navodi: “Šta ako sve ispunimo, a oni nemaju interesa da nas prime? Grčka je iz pristupnih fondova dobila 115 milijardi evra, ali u mnogo srećnija vremena. Mađarskoj ne bi pomogla ni infuzija od 20 milijardi. Ne trebaju nama pristupni fondovi, neka povećaju porez na najbogatije i tako će smanjiti pritisak na siromašne građane”.
- Jorgovanka Tabaković iz SNS kaže: “Mi smo na slepom koloseku ka EU i bez finansijske krize. Oni imaju ogromne unutrašnje probleme, Sarkozi je eksplicitno saopštio da nisu spremni za proširenje. Da ne pominjem haški uslov”.
Da bi pojačao tvrdnju, koju očigledno plasira, ‘Kurir’ potura studije tzv “scenarija slučaja”, kongresnog Saveta za nacionalnu bezbednost, kao “predviđanje CIA”, da će se “Evropa do 2020. raspasti na tri bloka: zapadnu Evropu, „novu Evropu“ i „balkansku federaciju“, kojoj će pripasti i Srbija. Uz nas, u federaciji bi trebalo da budu i Grčka, Rumunija, Bugarska, BiH, Crna Gora i Kosovo. „Novu Evropu činile bi Slovenija, Hrvatska, Češka, Slovačka, Mađarska i baltičke zemlje, a zapadnu gotovo sve ostale države koje su i danas u EU”.
Zanimljivo je i veoma podlo da list ne prenosi izjave evroskeptične stranke, DSS, koja iz senke vodi uređivačku politiku ovog lista. Za stranku koja prikriveno deluje u rođenoj zemlji može se samo reći da je zaverenička, a da li je tačna tvrdnja koju plasira list ‘Kurir’ moguće je potvrditi samo svestranom procenom i analizom a ne marketinškom kampanjom. Čak i da je stav koji se nameće delu javnosti tačan, a nesporno je da ima elemenata koji se ne mogu sporiti, zabrinjava da DSS ostaje privržen ovom metodu delovanja, uprkos tome što smo se osvedočili kakve posledice to može da proizvede. Na žalost, kohabitacija i neistraživanje pozadine atentata na Zorana Đinđića, spašavaju ovu stranku od razmatranja zabrane njenog rada zbog subverzivnih metoda delovanja.
Нема коментара:
Постави коментар