Američka obaveštajna služba dostavila je Haškom tribunalu dokument iz koga se vidi da je Jovica Stanišić, bivši načelnik RDB Srbije, bio čovek američke CIA. Još 1992. godine, Stanišić je sa oficirom CIA Vilijamom Lofgrenom tajno sklopio partnerstvo o delovanju Stanišića. Stanišić je tada bio šef obaveštajne službe srpskog predsednika Slobodana Miloševića, ali, oficiru CIA Vilijamu Lofgrenu bila je potrebna pomoć, jer kada je u Jugoslaviji izbio građanski rat, CIA je očajnički želela da dođe do obaveštajnih podataka. "Stanišić i Lofgern su na tajnim sastancima razmenjivali detalje o funkcionisanju Miloševićevog režima. On je obezbedio informacije o mestu na kome se nalaze taoci NATO, pomogao je operativcima CIA u traženju grobnica i formiranju mreže tajnih baza u Bosni", piše LA Tajms.
U izveštaju, koji je Stanišić napisao u pritvoru u Hagu, on sebe predstavlja kao čoveka koji je pokušao da utiče na Miloševića da bude umereniji i koji je intenzivno sarađivao sa CIA, kako bi zaustavio krizu: "Ja sam institucionalizovao saradnju sa američkim obaveštajcima, uprkos tome što su odnosi izmedju naše dve zemlje bili veoma loši: ta saradnja je u velikoj meri doprinela deeskalaciji sukoba". Stanišić se pozvao na svoje američke saveznike, i CIA je, neočekivano, dostavila sudu dokument u kome se navode Stanišićevi doprinosi i dokazi za pomoć koju im je pružio. Lofgren, koji je sada u penziji, kazao je da je CIA sastavila dokument da bi pokazala kako: "ovaj navodno zli čovek učinio mnoge dobre stvari... Ako ostavimo optužnicu po strani, ovaj čovek je uradio stvari koje su pomogle da se okončaju sukobi i uspostavi mir u Bosni".
Predsednik SRJ 1992. i 1993. godine, Dobrica Ćosić rekao je: "Stanišić nije bio obični obaveštajac. On je intelektualac, a ne radikalni policajac. On je obrazovan i sposoban i znao je kako da oranizuje službu". Međutim, na suđenju, tužilac Dermot Grum pokazao je fotografije Stanišića sa pripadnicima specijalnih jedinica i pustio audio snimak presretnutog razgovora u kome Stanišić pripadnike tih jedinica naziva "svojim momcima", i video snimak na kome se vidi kako pripadnici paravojne formacije "Škorpioni" odvode u šumu i streljaju muslimanske mladiće s rukama vezanim žicom. "Stanišić je osnovao ove jedinice i obezbedjivao sve što im je bilo potrebno, uključujuću dozvolu da čiste teritorije od nepoželjnih ljudi, dozvolu da ubijaju", zaključio je Grum.
Oficiri CIA koji su radili u regionu kazali su da su stekli utisak da Stanišić "nije običan član hora", ali da nikada nisu videli dokaz da je umešan u ratne zločine. Oni su ga smatrali ključnim saveznikom u situaciji koja je ubrzano izmicala kontroli. Stanišić je od početka želeo da ojača veze sa CIA. Na jednom od sastanaka sa Lofgrenom, predao je fasciklu sa dokumentima među kojima su bili dijagrami skloništa i objekata koje su za Sadama Huseina srpske kompanije izgradile u Iraku. Ali, Stanišić nikada nije uzeo novac od CIA, nije učestvovao u njenim operacijama, niti je činio bilo šta što je smatrao izdajom svog šefa, piše LA Tajms. Posle brojnih tajnih sastanaka, on je ubedio Miloševića da mu dozvoli da uspostavi kontakt sa CIA kao prečicom ka Zapadu. Ponoćni sastanci u parku ustupili su mesto dnevnim sednicama u Stanišićevoj kancelariji.
U pismu Hagu 2004. godine, CIA piše kako je Stanišić pokušao da spreči neke od najeksplozivnijih dogadjaja u ratu u Bosni:
- u proleće 1993. godine, na nagovor CIA, izvršio je pritisak na načelnika Generalštaba Vojske Republike Srpske Ratka Mladića da nakratko prekine granatiranje Sarajeva.
- Dve godine kasnije, on je pomogao u oslobađanju 388 vojnika NATO-a kojima su skinuli uniforme i vezali ih za stabla da bi služili kao ljudski štit od bombi NATO-a. Stanišić je napisao kako je pregovarao o oslobadjanju talaca uz podršku rukovodilaca CIA.
- Pokušao je da interveniše 1993. godine kada su oboreni i zarobljeni francuski piloti. "Mladić nije hteo da prizna da je zarobio pilote, ali moja služba je uspela da otkrije okolnosti i mesto njihovog zarobljavanja i dostavila je te informacije CIA i francuskim vlastima", napisao je sam Stanišić.
Stanišić je pratio Miloševića na pregovorima u Dejtonu i zatim se vratio u Srbiju da bi sproveo ključne delove mirovnog sporazuma. Dag Smit, šef stanice CIA u Bosni, seća se sastanka sa njim i grupom srpskih zvaničnika iz Bosne u Beogradu. "Dok im je Stanišić govorio kako treba da saradjuju sa CIA, gosti su se očevidno nelagodno osećali", kazao je Smit. Smit je počeo redovno da se sastaje sa Stanišićem, i čak su se jednom prilikom sreli na brodu na Savi. "Pojavio se iz mraka sa telohraniteljima i gotovo čitavo veče pričao o svom šefu. Milošević mu se nimalo nije sviđao. Stalno je govorio kako je grozan, nepošten i pokvaren", priča Smit. Na pitanje da li je Stanišić bio u stanju da počini ratne zločine, Smit je rekao: "Mislim da je učinio najmanje zla što je mogao". 1996. godine, direktor CIA Džon Dojč pozvao je Stanišića u sedište agencije i Stanišić je naišao na topao prijem. Jačanje Stanišićevih veza sa CIA uplašilo je Miloševića da njegov glavni špijun kuje zaveru protiv njega, i smenjen je 1998. godine. Istražiteljima Haškog tribunala Stanišić je izjavio da je sumnjičen za veze sa CIA, ali da je tih sumnji oslobođen pre nego što je postavljen za šefa RDB. Dobar lažov, a ko laže...
Kada je izvršen atentat na predsednika vlade Srbije, Zorana Đinđića, 2003. godine, Stanišić je uhapšen i nakon tri meseca pritvora, izručen je Hagu. Ostaje samo jedno otvoreno pitanje, da li je, kako ukazuju i presretnuti telefonski razgovori iz Karađorđeva, i Slobodan Milošević duvao u istu tikvu sa Jovicom Stanišićem, dok se, iz nekog, sasvim ličnog razloga, nije okrenuo na drugu stranu pred sukob na KiM?
Нема коментара:
Постави коментар