Nijedan državni organ nije preuzeo odgovornost za očigledan propust u sistemu obezbeđenja predsednika Republike. Omaklo se da lice koje je više meseci u štrajku realizuje pretnju koju je uputilo na desetinu hiljada adresa i upadne u Predsedništvo Srbije sa dve ručne bombe.
Zvanično, svi u lancu reagovali su pravovremeno. Ukoliko je to tačno, trebalo bi razmisliti o drugačijem načinu funkcionisanja sistema obezbeđenja. Aktuelna bezbednosna vrhuška očigledno nema takvu viziju. Procenjujući da bi u toj situaciji mogao izvući više ingerencija, jedino je Ivica Dačić primetio da bi se moralo ozbiljnije prići obezbeđenju ličnosti, objekata i institucija i da se moraju detaljno obrađivati sve informacije koje budu na raspolaganju, dok je iz, uz VBA, najspornije karike u nizu, kao neposredno zadužene za procenu rizika, BIA, šef kabineta direktora, jedan od restlova Radeta Bulatovića, iza koga je ostao haos u čitavom sistemu, Jovan Stojić izjavio da ta institucija neće još saopštavati svoj stav povodom incidenta.
Lanac pohvala, uključujući i iz kabineta predsednika, ograničava se na reakciju MUP i neposrednog obezbeđenja, što s obzirom da je za neposredno obezbeđenje Predsednika zadužena vojska, ukazuje na marketinšku akciju, kojom bi se ogradilo od poslova iz nadležnosti BIA. Da bi se greške u sistemu ispravile, važno je znati ko je na čelu. Bez toga, sa stanovišta funkcionisanja države nebitno je ko je odradio svoj posao profesionalno, zbog čega je i plaćen, bitno je gde su slabosti – da bi se ispravile.
Ne čudi da greška koja je dovela do atentata na premijera Đinđića nije ispravljena za vreme Bulatovića i Koštunice, ali čudi da je i Tadićeva administracija u lancu apologeta.
Нема коментара:
Постави коментар