Mali deo javnosti doživljava trenutnu krizu globalnog ekonomskog sistema kao istorijski prelomni trenutak. Većina je, pod uticajem konformističke stručne javnosti, u ubeđenju da se radi o cikličnom fenomenu krize i da će sve proći. Problem je što je aktuelni disbalans lociran u samom središtu robno-novčanog sistema, koji je degenerisan do nivoa da su i novac, finansijske operacije i finansijski derivati dobili tretman robe, čime je poremećen tržišni odnos razmene, sa svim posledicama kojima jesmo i kojima ćemo tek biti svedoci.
Ono što plaši, više od same krize, je činjenica da stručna javnost ne preispituje uzroke krize, već se, poput laičkog dela i medija, pojavljuje u ulozi komentatora. Došao je trenutak da neupućeni moraju da se izmaknu i da na idejno čelo nacija dođu ljudi od stručnog i intelektualnog integriteta. Radi se o prelomnim događajima za čitavu naciju (i nacije) i, uz administracije koje su zatečene i zbunjene u sopstvenoj lagodnosti, nema perspektive ukoliko nema stručnog kapaciteta i vizije novog doba.
Slabosti vladinih mera i deficit ideja nisu posledica akademskog neznanja. One su rezultata usađene gramzivosti, koja ograničava kapacitet za novim idejama. Zbog načina obrazovanja i zajedničkog iskustva, administrativna i poslovna elita, nastali upravo na slabostima postojećih kriznih odnosa, kolektivno su nesposobni da percipiraju promene, a posebno da ponude rešenja, i zato što im trenutno ne bi išla u prilog.
Duboko je ukorenjeno shvatanje da u ekonomiji postoje samosatabilizujući činioci, što nas dovodi u situaciju da nema realnih saznanja niti napora da se utvrde realnosti problema, za koji smo naveli da su realtivizovali robno-novčanu, praktično u robno-pararobnu razmenu, pri čemu je urušen mehanizam vrednovanja robe a time i samo tržište, kao korektivni mehanizam.
Oporavak privrednog sistema nije ugrađen u sistem, pa je zato malo verovatno da će održavanjem postojećih mehanizama doći do oporavka privrede, osim što će opstati mehanizmi koji su i uzrokovali krizu. Nema se vremena za populističke teorije i podilaženje građanima. Veoma je važno shvatiti da se globalni finansijski sistem urušio, a da za sobom vuče i svetski ekonomski poredak. Ukoliko se ne pokrene realna ekonomija, krećemo se ka hiperinflaciji, koja će potpuno dezintegrisati svetsku ekonomiju, sa opasnim posledicama.
Vreme je za udruživanje struke, za uspostavljanje tržišta i za raskid sa finansijskim poretkom koji nas vodi u bespuće. Preduslov tome je okupljanje oko ideja i politička marginalizacija niza bezidejnih političkih organizacija koje su uspostavljene samo oko ideje održavanja vlasti i nemenjanja stanja u društvu. Sindikati, industrijalci, preduzetnici, intelektualci imaju priliku da oblikuju novo društvo, i ako je propuste biće to samo dokaz da naše društvo nema unutrašnjeg potencijala da opstane i da naši porazi proteklih par decenija nisu bili posledica ničega više od naše nesposobnosti.
Нема коментара:
Постави коментар