Ne smemo da ćutimo

Portparol Republičkog javnog tužilaštva Srbije, Tomo Zorić saopštio je da je "posle policijske istrage i provera" utvrđeno da je džak koji je policija prethodnog dana preuzela iz SNS ukraden sa biračkog mesta 57 u Pančevu, "nakon što su svi glasovi evidentirani, a zapisnik upućen RIK-u bez ikakvih izmena", te da stoga "nije bilo falsifikovanja izbornih rezultata". Kako ni jedno biračko mesto u R Srbiji, pa ni pomenuto, nema par hiljada birača, koliko je nađneno listića u džaku, nego par stotina, teško je prihvatiti nonsens koji je policija plasirala i tužilac preneo, kao istinu.  Još veći problem je to što Tomo Zorić kao stav tužilaštva prenosi kako nije kriminal to da glasovi birača, sve sa zapisnicima, nisu stigli do Republičke izborne komisije, koja je proglasila rezultate kao da jesu stigli. Naime, ne samo da stav RJT koji je portparol izrekao nema logički i činjenični osnov, već Tomo Zorić i RJT poručuju građanima Srbije da nemaju nameru da utvrde ko je, mimo biračkih mesta nezakonito manipulisao izbornim materijalom. Kako smo, osim ove drskosti državnog službenika koga plaćamo, suočeni sa raširenom pojavom da izborne komisije odbijaju i izbegavaju da ovlašćenim predstavnicima stranaka omoguće uvid u izborni materijal, proističe zaključak da je nadležni državni organi generalno nemaju nameru da postupaju protiv izborne krađe izvršene izvan samih biračkih mesta.  Ovakav stav onih koje građani plaćaju da bi radili određeni posao utvrđen zakonima i u opštem interesu može da znači samo jedno, a to je da umesto zakona sprovode nečiju samovolju, a to može biti samo volja onog ko ih je postavio. U toj situaciji, građani su suočeni sa državnim aparatom koji nema nameru da sprovodi važeće zakone, odnosno sa državom koja nije naša već političke grupe koja drži poluge moći.  Kao jedini izlaz iz ove situacije nameće se kao nužnosnost potreba da se razvlasti otuđena grupa koja je privatizovala državne poslove. Ako građani Srbije nisu svesni da nema opstanka bez vladavine prava i pravne države, kao ni napretka bez slobode, nema ničega što nas kao kolektivitet može spasiti od dalje entropije, sa svim posledicama koje će doneti gubitak poverenja u mogućnost izražavanja političke volje kroz demokratski proces.