Po nečijem, po cenu propasti

Veliki broj građana Srbije ima otpor da prihvati konstataciju o postojanju činjenica koje ukazuju da se naša zemlja protiv diktature izborila tako što je poprimila obrise tiranije, odnosno još totalitarnijeg poretka. Manifestacija tog otpora često je u tome što se ukazivanje na notorne činjenice anatemiše kao politički stav. Osim što je biblijski greh kada vlastodršci samovlasno preuzimaju ovlašćenja koja im po zakonu ne pripadaju, totalitarizam ima i realnu posledicu da teži da etablira svoju ideologiju kao jedinu, zbog čega ta ideologija u jednom trenutku postaje izvan realnosti.  Pre izvesnog vremena, imajući u vidu stanje u svetskoj ekonomiji, nametnulo se pitanje da li ikome od nadležnih pada na pamet kako se čuvaju naše devizne rezerve. Izdresirani da je za lični uspeh neophodno usvojiti monetaristički vokabular i idejni sklop iz perioda koji je svetska kriza uzdrmala iz temelja, kadrovi režima u Srbiji ne smeju da priušte luksuz da razmišljaju realno. Tačno je da bi to eksponiralo brojna pitanja, poput ko je i na osnovu čega procenio da je normalno uništavati proizvodnju zarad kreditnih zaduženja, što bi uzdrmalo vlast koja je to uradila, ali bi bar bila naznaka da postoji sukob ideologija kao preduslov demokratije. Ovako, jasno je da živimo u poretku u kome režim nema nameru ni potrebu da se upušta u ideološke sukobe, što je znak da u svojoj suštini nije demokratski. Da bi se shvatilo ignorisanje realnosti koju pristalice neoliberalizma, ma kako se partijski grupisali, već dvanaest godina nameću, potrebno je sagledati stvarnost u kojoj je kao vrhunski zahvat demonstrirano gušenje realne ekonomije. Čak i lopovluk i bezdušnost koji su u tom procesu demonstrirani, manje su pogubni po društvo od činjenice da je onemogućeno stvaranje novih vrednosti. Vrhunac je cinizma ta takav režim sam sebe kritikuje, obećava nastavak istog puta i nalazi mane ideološkoj opoziciji, bez sučeljavanja ideja. Jedna od ideja na koju se režim oslanjao bila je i nametanje fantazija kako ulaganje kroz anonimne fondove i spekulativne finansijske operacije može doneti bolji život i kako bi svi trebalo da se stegnemo da bi privukli takve "investitore". Inače, finansijski derivat je ugovorni odnos kojim je vrednost ugovora određena na osnovu vrednosti neke druge imovine, poput buduće ili trenutne vrednosti robe, hartija od vrednosti, vladinih obveznica ili bilo čega drugog. Finansijskim derivatom se stupa u aleatorni ugovorni odnos kojim se stiče opcija, ali ne i obligacija, da se kupi berzanska roba po trenutnoj ili budućoj ceni, navodno u proceni kupca da će cena te robe porasti u budućnosti. Takođe, finansijski derivat se može iskoristiti i kao obezbeđenje, kojim se bez garancije poklanja poverenje da zajam hoće ili neće zadržati svoju vrednost do određenog dana. Praktično, finansijskim derivatima su sistem kojim se na finansijsko tržište uvodi klađenje na buduću cenu bilo čega što ima neku finansijsku vrednost. Kako sistem finansijskih derivata, kao finansijskih ugovora, nije normiran, moguće je kupiti ili prodati derivativ postojećeg derivativa. Međutim, većina velikih banaka nastoji da spreči manjim investitorima pristup tržištu derivativa na bazi prevelikog rizika njihovog prometa. Tržište finansijskih derivata je prepumpano izvan racionalnih proporcija. Ne postoji ekonomski stručnjak ni institucija koji poznaju tokove derivativnog "novca", niti kako sistem derivativa funkcioniše, tako da dok se finansijskim derivatima trguje u mikrosekundama, kompjuterski, ne znamo šta će, kad i kako pokrenuti krah tog sistema.  Živimo u zemlji u kojoj režim rasprodaje tržište i guši proizvodnju, uništavajući prilike domaćim malim investitorima, da bi navodno uspostavio konkurentnost privrede, odnosno da bi se privukli veliki investitori. Da je ova ideja bez realnog osnova vidi se iz podataka da je 9 najvećih globalnih investicionih banaka u posedu oko $228.72 triliona u finansijskim derivatima, što je oko 3 puta više od vrednosti cele svetske privrede. Ko će onda da ulaže u Srbiju, od koje čak i MMF, svetski finansijski policajac, odlazi? Što se tiče moćnih investitora, na koje se pripadnici režima pozivaju, možemo samo ukazati na podatke da je tržište derivativa i svega povezanog sa tim tržištem rizično, pa je pitanje koliko je pametno uplitati se sa njima: - Bank of New York je izložena derivativima u vrednosti od $1.375 triliona dolara, ali se od strane finansijskog establišmenta smatra "suviše važnom bankom da bi propala" (SVBP). Trenutno, Bank of New York je u SAD suočena sa tužbama penzionih fondova Njujorka i Los Anđelesa, zbog sumnje da je prevarom i kršenjem ugovora ovim fondovima naplaćivala naduvane iznose koje nije iskazivala u svom poslovanju.  - Morgan Stanley je izložena derivativima u vrednosti od $1.722 triliona dolara, ali se od strane finansijskog establišmenta smatra SVBP. Nedavno, Morgan Stanley je prihvatila sudsko poravnanje po tužbi da je isplaćivala prenaduvane iznose svojim službenicima, u vreme dok je dobila sredstva iz državnog budžeta kako ne bi otišla u stečaj. Potpredsednik ove banke imao je na svom Poršeu Kajen turbo, registarske oznake  "2BG2FAIL" (too big to fail -  suviše veliki da bi propao). U međuvremenu, $250 miliona dolara od novca uplaćenih za oporavak Morgan Stanley završilo je kao finansijska injekcija pravnom licu "Waterfall Talf Opportunity", koje vode supruge više suvlasnika Morgan Stanley. Ova banka je tokom aktuelne krize dobila u tajnosti i $2.041 triliona dolara  od Federalnih rezervi, za oporavak. - Wells Fargo  je izložen derivativima u vrednosti od $3.332 triliona dolara, ali se od strane finansijskog establišmenta smatra SVBP. Wells Fargo je u SAD optužen zbog svoje uloge u namernom gašenju fabrika i servisiranju prevarantskih zajmova. Međutim, ova banka je provikla sa samo $85 miliona kazne od strane Federalnih rezervi zbog stavljanja solventnih zajmoprimaca u niži kreditni rejting čime je naplaćivala veće kamate. Marta 2010. godine kompanija "Wachovia", u vlasništvu Wells Fargo, platila je kaznu od $110 miliona dolara zbod dopuštanja transakcija povezanih sa krijumčarenjem droge i $50 miliona dolara zbog propuštanja da nadzire gotovinu korišćenu za prevoz 22 tone kokaina. Takođe je propustila da nadzire $378.4 milijardi dolara vrednih transakcija meksičkim menjačnicama (sistem WesternUnion, anonimnih transfera gotovine) obično povezanim za kartelima droge. Osim toga, rukovodioci Wells Fargo žive u zatvorenim vilama, a kompanija je poznata po tome što zna kako da unovči legalan ček, a zatim da ga proglasi "falsifikatom" i da zatvori račun donosiocu, kao i da prepravlja naloge za transakcije i tako stvara prekoračenje i dug klijentima. Wells Fargova "Wachovia" takođe je u tajnosti dobila $159 milijardi dolara od Federalnih rezervi za pokrivanje minusa i spašavanje od stečaja. Wells Fargo nija platila porez u periodu 2008-2010. godine i imala je negativnu poresku stopu od 1.4%, iako je u tom periodu ostvarila dobit $49 milijardi dolara. -Goldman Sachs je izložen derivativima u vrednosti od $44.192 triliona dolara. Goldman Sachs je u prednosti nad drugim bankama jer ima izuzetne veze u administraciji SAD i veliki broj službenika i rukovodilaca ove banke su na visokim pozicijama u američkim vlastima. Glavni donator kandidata Republikanaca za predsedničke izbore Mita Romnija je Goldman Sachs, koji je ujedno i jedan od najvećih donatora predsednika Obame. Bivši generalni direktor (CEO) Goldman Sachs, Hank Paulson postao je u administraciji Džordža Buša Sekretar oTrezora SAD i tokom finansijske krize, 2008. godine, predložio je tzv. "TARP" zakon, kojim je zahtevana finansijska pomoć Vlade u iznosu od $700 milijardi dolara za sanaciju banaka. U Velikoj Britaniji, Goldman Sachs je izbegla sankciju od £10 miliona funti za neuspelu šemu izbegavanja poreza, verovatno zbog dobrih veza. Ova banka je vodeći igrač na berzama hrane i samo na spekulacijama sa poljoprivrednim proizvodima je 2009. godine ostvarila zaradu od $955 miliona dolara. Nameštenici Goldman Sachs se već neko vreme naoružavaju za slučaj da nezadovoljni populisti pokrenu ustanak protiv banke. Inače, u terminologiji Goldman Sachs, investori se nazivaju "lutke na koncu", a postoje brojni primeri da se klijenti zloupotrebljavaju zarad ostvarivanja lične nezakonite dobiti službenika uz potpuno zanemarivanje interesa klijenata. Ova banka je kažnjena sa $22 miliona dolara zbog nezakonite insajderske razmene nejavnih informacija sa vodećim klijentima (insajderska trgovina). Goldman Sachs je bila suvlasnik vodećeg američkog vebsajt za oglašavanje prostitucije dok nije javno razotkrivena vlasnička struktura. Goldman Sachs je doprinela nastanku grčkog duga, odobravajući tajne zajmove, dok je u isto vreme izvlačila nelojalne privilegije u pislovanju u Grčkoj. Goldman Sachs je u tajnosti dobila $814 milijardi dolara od Federalnih rezervi tokom finansijske krize 2008. godine. Kroz TARP program Goldman Sachs je 2008. godine dobila $10 milijardi dolara, a iste godine je svojim nameštenicima isplatila $10.9 milijardi dolara na ime kompenzacija i stimulacija (prosečno 327.000 dolara po svakom namešteniku), dok je porez platila po stopi od 1%. -Bank of America je izložen derivativima u vrednosti od $50,135 triliona dolara. Bank of America posluje na teret poreskih obveznika SAD, tako što usmerava finansijske derivate, inače rizične, na račune koje osigurava Vlada SAD, u vrednosti koja je u junu 2011. godine iznosila $53,7 triliona dolara. Tokom 2011/12. godine, Bank of America je imala potrebu za gotovinom i Voren Bafet je, iz nepoznatog razloga, dao $5 milijardi dolara. Iste godine, Bank of America je prodala svoj udeo u Građevinskoj banci Kine da bi prikupila $1,8 milijardi dolara gotovine. Bank of America je pristala da vansudski plati $22 miliona dolara na ime naknade za optužbe da je nepropisno poslovala sa računima pripadnika oružanih snaga na dužnosti u inostranstvu. Ova banka je regrutovala 3 firme da kompjuterski napadnu sajt WikiLeaks, ali je hakerska grupa Anonymous uspela da hakuje te firme. Protiv Bank of America podneta je tužba za $31 milijardu dolara zbog gubitaka u vrednosti nepokretnosti tokom 2011. godine, kao i veliki broj drugih sudskih postupaka. Bank of America je u tajnosti dobila $1,344 triliona dolara od Federalnih rezervi radi spašavanja od propasti. - Citibank je izložen derivativima u vrednosti od $52.102 triliona dolara. Klijenti Citibank koji su pokušali da ugase svoje račune bili su prinudno zadržavani, a u Indoneziji je u "sobi za ispitivanje" ove banke lice "ispitivano" do smrti. Tokom 2011. godine Citibank je platila kaznu od $285 miliona dolarazbog preprodaje investitorima obveznica izdatih na osnovu nelikvidnog pokrića u privatnim kućama, pri čemu su računali da će nepokretnosti izgubiti vrednost. Čovek koji je u Citibank bio nadležan za ove poslove postao je Obamin šef Kabineta i dve nedelje pre nego što ga je Obama otpustio dobio je $900,000 dolara od Citibank, i to nakon što je ova banka dobila $45 milijardi dolara za spašavanje od nelikvidnosti. Citibank je svesno puštala rizične zajmove na osiguranje Saveznoj stambenoj administraciji na osiguravanje. Citigroup je u tajnosti dobila $2.513 triliona dolara od Federalnih rezervi.  -JP Morgan Chase je izložen derivativima u vrednosti od $70.151 triliona dolara, a vrednost celokupne svetske privrede je oko $70 triliona dolara. JP Morgan navodno drži 50->80% tržišta bakra i na tom tržištu manipuliše masivnim kupovinama. JP Morgan takođe manipuliše i na tržištu srebra, na kome zarađuje milijarde. Tokom 2010. godine, JP Morgan je ostvarila gubitak u trgovini samo u 8 radnih dana. Veliki broj tužbi podnet je protiv JP Morgan zbog kreditnih poslova sa kućama klijenata. Cene aluminijuma JP Morgan manipuliše zahvaljujući velikom vlasništvu sirovine i mogućnosti da stvara uska grla u transportu. Ova banka je bila među finansijskim institucijama umešanim u prevare povezane sa finansijskim derivatima kojima je zaplenjena imovina u vrednosti od $620 miliona dolara. JP Morgan je dobila $25 milijardi dolara novca od država za spašavanje od nelikvidnosti, ali ne ispoljava nameru da obavlja svoju delatnost i plasira novac, već ga koristi za gušenje konkurencije. Ova banka je najveći akcionar kompanije BP i tokom izlivanja nafte u Meksičkom zalivu oglasila se tezom da je to dobro za ekonomiju. JP Morgan Chase je u tajnosti dobila $391 milijardi dolara za podršku likvidnosti od Federalnih rezervi. Ista situacija, samo u nominalno manjem iznosu, je i sa vodećim evropskim bankama, među kojima su se u primerima Grčke, Irske, Portugala, Španije i Italije posebno eksponirale španska Banco Santander i italijanska Intesa. Zbog same sume i njihove znatno manje uloge u globalnim monetarnim tokovima, možda je bitnije sagledati stanje zaduženosti vodećih svetskih zemalja, bez kojih ni vodeće banke ne bi mogle da čine šta hoće: - Rusija, u odnosu na svoju veliku ekonomiju, skoro i nema državni dug, koji trenutno iznosi samo 2.5% bruto društvenog proizvoda (BDP) ove zemlje. Rusija ostvaruje koristi iz velikog izvoznog suficita, koji joj omogućava da lako podnosi troškove svoje administracije. Izvozni suficit uglavnom je zasnovan na prirodnim resursima, a posebno nafti i gasu. Kamata:9mlrd$; Otplata: 13Mlrd$; Ukupan dug: 23mlrd$; Dug 45Mlrd$ - Kanada ima ekonomiju od $1577 milijardi dolara, i relativno beznačajan trgovinski deficit od 9 milijardi dolara.  U 2012. godini Kanada mora da otplati i/ili da refinansira 42% svog duga. S obzirom da od januara 2012. godine ima kreditni rejting AAA, malo je verovatno da joj neće biti omogućeno refinansiranje duga. Kamata:14mlrd$; Otplata: $221mlrd$; Ukupan dug: 298.1mlrd$; Dug: 535.3mlrd$ - Kina ima nominalno zastrašujući dug, ali zbog veličine ekonomije i stanovništva dug Kine iznosi ~17.5% ekonomije. Kina je druga najveća privreda i još uvek ima privredni rast, a ima i najveće devizne rezerve u svetu sa oko 3200 milijardi dolara. Najveće rezerve spoljnotrgovinske razmene znače da Kina mora da izvrši promenu vrednosti sopstvene monete. Takođe, to znači i da je Kina u boljoj situaciji da svoju monetu zaštiti od spekulativnih napada. Kamata: 41mlrd$; Otplata: 121mlrd$; Ukupan dug: 907mlrd$; Dug: 1069mlrd$ - Brazil je zadnjih godina postao ekonomska sila i uključen je u sastanke grupe najrazvijenijih zemalja G7. Privreda je trenutno procenjena na 2517 milijardi dolara. Brazil ima stopu nezapslenosti od 4.7% u 2011. godini i izvozni suficit, tako da se procenjuje kao ekonomski stabilna. Kamata: 31mlrd$; Otplata: 169mlrd$; Ukupan dug: 873mlrd$; Dug: 1073mlrd$ - Indija je siromašna po prihodu po glavi stanovnika, ali je zbog velike populacije značajna ekonomska sila. Dug Indije je na nivou od 71% ekonomije za 2011. godinu, što iznosi više od 60% odnosa duga i ekonomije koji Evropska unija postavlha kao standard ekonomske stabilnosti.  Kamata: 39mlrd$; Otplata: 57mlrd$; Ukupan dug: 1115mlrd$; Dug: 1211mlrd$ - Velika Britanija ima veliku ekonomiju od $2480 milijardi dolara, ali trenutno ima dug na nivou 75% ekonomije, što je iznad 60% maksimalnog odnosa koji EU postavlja kao kriterijum ekonomske stabilnosti. Od januara 2012. godine, Velika Britanija ima kreditni rejting AAA, ali ima neverovatan bruto spoljni dug od 8981 milijardu dolara. Osim toga, privatni sektor u Velikoj Britaniji je visoko zadužen, odmah iza SAD. Visok dug usporava ekonomski razvoj i to se odražava na spori privredni rast od samo 0.9% u 2011. godini, što je ispod inflacije od 4.2%, što znači da stanovništvo Velike Britanije siromaši.  Kamata: 67mlrd$; Otplata: 165mlrd$; Ukupan dug: 1379mlrd$; Dug 1611mlrd$ - Francuska je među zemljama koje su po lošem ekonomskom ponašanju blizu evropske dužničke petorke (Grčka, Portugal, Španija, Italija, Irska) i sve je bliže da se nađe u njihovoj situaciji. Kreditni rejting Francuske snižen je sa AAA na AA+ a odnos zaduženja je 83.5% u 2011. godini. Francuske banke se ubrajaju u finansijski slabe i procenjuju se kao rizik po francusku ekonomiju. Kamata: 54mlrd$; Otplata: 367mlrd$; Ukupan dug: 1772mlrd$; Dug: 2193mlrd$ - Italija ima ekonomiju koja se smatra slabom i prezaduženom za sprovođenje bezbednih finansijskih operacija. Italija ima odnos duga od 118.1%  u odnosu na ukupnu ekonomiju 2010. godine, što je daleko iznad limita od 60% koji je EU uspostavila kao granicu stabilnosti. Italija je suočena sa ogromnom otplatom/refinansiranjem svog duga od $428 milijarde dolara u 2012. godini, suočena sa realnim strahom da će imati problem da pronađe zajmodavce/investitore koji bi finansijski slaboj zemlji pozajmili novac. Agencije za kreditni rejting procenjuju da je perspektiva Italije negativna, što je naznaka za snižavanje kreditnog rejtinga, pošto dug preti da uzme ozbiljan danak na ekonomiji koja grca da otplati obaveze. Ovo će dodatno uplašiti čak i retke zainteresovane ulagače/investitore i uticati na kamatne stope, što će dodatno isisavati pare iz zemlje.  Kamata: 72mlrd$; Otplate: 428mlrd$; Ukupan dug: 2000mlrd$; Dug: 2500mlrd$ - Nemačka se smatra vodećom evropskom ekonomijom. Ova zemlja ima 78.8% odnos duga u odnosu na ekonomiju i suočena je u 2012. godini sa $285 milijardi dolara otplate/refinansiranja duga, ali s obzirom da se radi o moćnoj privredi procenjuje se da neće imati problema da pronađe zajmodavce/ investore i da će ostati stabilna industrijska sila.  Kamata: 45mlrd$; Otplate: 285mlrd$; Ukupan dug: 2304mlrd$; Dug: 2634mlrd$ - SAD su daleko najzaduženija nacija u istoriji. Ukupan dug, uključujući i sve oblike privatnih dugova, dostiže $47,992 milijardi ($47.9 triliona) dolara. SAD su samo u 2011. godini pozajmile $1229 milijardi dolara, a budžetska politika je sa projektovanim deficitom od ~35%, što je daleko iznad granice od najviše 3% koju je EU uspostavila kao standard ekonomske stabilnosti. Zbog aktuelne krize svetskih privreda, SAD nemaju problem da finansiraju svoj budžetski deficit u 2012. godini jer se novac sliva iz celog sveta, jer investitori pokušavaju da nađu bezbedno utočište za novac, pošto ni Evropa ni banke nisu sigurni. Dokle god SAD budu imale pristup jeftinim kreditima, a inače same diktiraju stopu, od uplašenih investitora koji im predaju novac u ime sigurnosti, SAD će plaćati kamate daleko ispod normalne cene novca. Od 12. februara 2012. godine situacija je: Kamata: 212mlrd$; Otplate 2783mlrd$; Ukupan dug: 12532mlrd$; Dug: 15527mlrd$ U tom i takvom svetu režim u Srbiji opredelio se za put zaduživanja i tercijarnih delatnosti čije ishodište vidimo iz primera Grčke, Španije, Italije, Portugala i Irske, jer ono što smeju veliki ne važi i za male. Čak ni praksa nije dovoljna da se zamisle i promene svoj naum, zato što žele da budu isključivi tumači stvarnosti. Mere uštede su, kako nameću ideolozi globalne propasti, redovno usmerene na krađu fondova građana i zakidanje radnika. Kako ni jedan čovek nije svemoguć i ni jedna ideja večna, normalno je da se greši i greške ispravljaju. Problem je kada neko umisli suprotno i ne može da uvidi i ispravi greške. Tada, čak i ako se uguše demokratski mehanizmi, neumitno dolazi do nagona za samoodržanje. Da li moguće da je to put u koji režim u Srbiji i onaj koji ga personifikuje nameravaju da se upuste? S druge strane, da li je moguće da postoji normalan čovek koji će ravnodušno podnositi srljanje u propast? Onaj ko se davi spašava se tako što se izvuče iz vode, tako i država koja ide u propast se može spasiti samo izvlačenjem iz kandži ideološkog obrasca i politike koja je vuče u propast.