Trenutno, jedina supersila u svetu su Sjedinjene Američke Države, a takva država ima svoje strateške interese, čije podrivanje ne toleriše. Ali, to ne znači da je i svaki segment spoljne politike SAD odraz njenih strateških interesa.
Sjedinjene Američke Države su u ratu sa "globalnim terorizmom", kao čijeg su inicijatora i ideologa označili radikalnu islamističku terorističku mrežu, sunitsko-selafitsko-vahabističke provinijencije, Al Kaidu.
U julu 2012. godine, list "Gardijan" je citirao tvrdnje sirijskih pobunjenika da ih predvode borci Al Kaide. Fotografije pokazuju da veliki broj njih na odeći nosi motive Al Kaide. Snimci na You Tube prikazuju da se među opozicionim snagama viore zastave Al Kaide, kakve su u septembru 2012. godine snimljene među demonstrantima protiv SAD u više islamskih zemalja. Postoje snimci na kojima se vidi kako neki sirijski pobunjenici pale američke zastave. Nedavno je emitovana izjava anonimnog sirijskog opozicionog borca, da želi da vidi Al Kaidinu zastavu iznad Bele kuće nakon što ostvare pobede širom regiona.
Uprkos ovim javno dostupnim informacijama, najuticajniji američki spoljnopolitički think tank "Savet o spoljnim odnosima", blizak Stejt dipartmentu, objavio je nedavno dokument u kome se pohvalno izražava o prisustvu boraca Al Kaide u Siriji. Ubrzo nakon toga, i predsednički kandidat Republikanaca Mit Romni pozvao je da se pobunjenici protiv Bašara al Asada u Siriji opreme naoružanjem neophodnim da se sukobe sa vladinim snagama.
Administracija Baraka Obame do sada je sirijskim pobunjenicima uputila preko 200 miliona dolara na ime “humanitarne” i nevojne pomoći, a Centralna obaveštajna agencija je aktivno pomagala da zemlje poput Saudijske Arabije, Turske i Katara kanališu naoružanje pobunjeničkim grupama u regionu.
Obećanjem, da će se naoružati "sirijski" pobunjenici, od kojih veliki deo nije iz Sirije, Mit Romni je praktično najavio politički kurs da će novac američkih poreskih obveznika biti trošen na Al Kaidine militante.
"RAND korporacija", bliska Demokratama, objavila je u izveštaju 2010. godine da je teroristička mreža Al Kaide odgovorna za samoubilačke napade i auto bombe koje su prouzrokovale smrt 200 i ranjavanje oko 1.000 ljudi, a imajući u vidu akcije od tada ovaj broj žrtvi se najmanje udvostručio.
Francuski hirurg Žak Ber, koji je radio u bolnici u Alepu u Siriji, javno je izjavio da je najmanje polovina ranjenih kojima je pružao medicinski tretman bila iz redova terorista Al Kaide i da je njihov cilj bio da nametnu šerijatsko pravo u Siriji i celom regionu. Nemački izveštač procenio je da broj stranih boraca u redovima sirijskih opozicionih snaga prelazi 95 odsto. U mnogim izveštajima navodi se da brutalnost pobunjenika u Siriji bar jednaka svemu onome a šta se optužuju snage režima Bašar el Asada.
Američki konzervativni establišment kritikuje predsednika Baraka Obamu da nije dovoljno podržao militantne pobunjenike u Libiji, iste one koji su nedavno oružano napali američki konzulat u Bengaziju. Koliko god Romnijev pristup predstavljali kao novi, radi se o intenziviranju iste spoljne politike.
Teško je poverovati da pred kraj izborne kampanje bilo koji kandidat, pa i Mit Romni, istupa sa ličnim stavovima. Za očekivati je da su mesec i po dana pred izbore uveliko artikulisani stavovi moćnih grupa, koji kandidati prisvajaju sami ili preko svojih savetnika. Izgleda da Romni u izborni finiš ulazi kao blizak neokonzervativcima.
Njegov radikalizovan spoljnopolitički pristup ima smisla samo u kontekstu politike prema Iranu, povodom kojeg neokonzervativni establišment, blizak radikalnim jevrejskim elementima, ispoljava spremnost da uvuče SAD u neposredan oružani sukob. Da li je poriv u strateškom suzbijanju širenja uticaja Kine ili u podršci Izraelu, nazire se iz činjenice da je opstanak Izraela, kao strateškog partnera SAD, trenutno neugrožen.
Mnogi u Srbiji nameću doktrinu da je nužno prilagođavati se svemu što nam se servira kao interes SAD i to obrazlažu površnom percepcijom o odnosu političkih snaga u SAD. Da li je moguće razumeti interese SAD, kao doduše i bilo koje druge ozbiljne sile, ako u međusobnoj korelaciji nemamo principielno svoj interes? Samo ako ga razumemo, možemo da se povijamo. U suprotnom, ko sme da tvrdi da naše povijanje neće biti iskorišćeno protiv nas samih.
Za nauk bi mogao da nam posluži primer političkog pristupa Izraela koji se, za razliku od Srbije, ne uzda u spoljnu politiku velike sile, već aktivno deluje da realizuje sopstvene strateške interese, u trenutku dok je u mogućnosti.
Iran i Libija, kao pre njih Nikaragva, Vietnam i mnoge druge zemlje, primer su da sa supersilom nema stalnih političkih korelacija, ukoliko nisu zasnovane na strateškom interesu supersile. Pred Srbijom je prost izbor, ili će biti za NATO i prestati da bude tampon unutar južnog evropskog krila, u kom slučaju ne bi iritirala stratešku postavku SAD, ili neće. Povijati se i tražiti druge oslonce možemo samo ukoliko ne bodemo oči i nismo na udaru. U suprotnom, ko sme da pomisli da ubrzo nećemo postati meta, što ne i Al Kaide.
Нема коментара:
Постави коментар