Ne bi smeli olako da držimo da nas ne bi mogla snaći sudbina nerazvijenih zemalja. Srbija ima obradivog zemljišta, dovoljno za proizvodnju hrane, pa čak i za investiciju u biogoriva. Srbija je u ekonomskoj krizi, a bez razvijenog institucionalnog mehanizma kontrole vlasti. U toj situaciji, svi zajedno bi trebalo da ispoljimo odgovornost i civilizacijsku svest, kako bi izbegli da nikad ne izađemo iz siromaštva, u čemu bi kako se vidi imali pomoć podmuklih i nezajažljivih tzv. globalnih investitora koji u našoj zemlji nisu bez uticaja.
Međunarodni investitori kupili su širom sveta obradivo zemljište na kojem bi moglo da se proizvede hrane za ishranu milijarde ljudi. Međutim, analize eksploatacije zemljišta koje su kupili pokazuju da je ogromna površina ostala neobrađena ili se koristi za uzgoj bilja za proizvodnju biogoriva za vozila.
Tokom protekle decenije, Svetska banka je utrostručila sredstva za zemljišne projekte na 6-8 milijardi dolara godišnje. Prema podacima Međunarodne koalicije za zemljište, u periodu od 2000. do 2010. godine strani investitori su pribavili 106 miliona hektara zemljišta u zemljama u razvoju, ponekad sa devastirajućim rezultatima. Tako je u zadnjih 5 godina skoro 30% Liberije predato kroz koncesije velikih razmera, a oko 63% obradivog zemljišta Kambodže je predato privatnim kompanijama.
U izveštaju "Oxfam", konfederacije organizacija protiv siromaštva i nepravde u svetu, objavljenom septembra 2012. godine, ocenjuje se da se globalna pomama za obradivim zemljištem otela kontroli i apeluje se na Svetsku banku da zamrzne investicije u projekte vezane za sticanje velikih zemljišnih poseda kako bi se globalnim investitorima poslao signal da prestanu sa "otimanjem obradivog zemljišta".
U pomenutom izveštaju se, između ostalog, navodi:
"Više od 60% stranih investicija u poljoprivredno zemljište u periodu od 2000. do 2010. Godine bilo je u zemljama u razvoju koje imaju ozbiljne probleme u prehrani stanovništva. Ali, dve trećine tih investitora planiraju izvoz svega što se uzgoji na zemljištu koje su kupili. Skoro 60% tih poslova odnosio se na uzgoj bilja pogodnog za korišćenje u proizvodnji biogoriva... Veoma mali broj ovih investicija, ako ijedna, doprinose lokalnom stanovništvu ili borbi protiv gladi. Umesto toga, zemljište se bilo zapušta, dok investitori čekaju da poraste njegova vrednost... ili se uglavnom koristi za uzgoj bilja za izvoz, često da bi se koristilo za proizvodnju biogoriva."
Od 2008. godine, podnet je 21 formalni prigovor od strane lokalnih zajednica koje su bile pogođene investicijama Svetske banke, u kojima se navode kršenja zemljišnih prava pojedinaca i zajednica. U dostupnim evidencijama Svetske banke nema podataka koliko je od odobrenih zajmova uloženo u akvizicije zemljišta, niti o eventualnim vezama između tim zajmova i nastalih sporova.
"Oxfam" je odbacio tvrdnje Svetske banke i pojedinih investitora da se velike površine dostupnog zemljišta ne koriste zato što se čeka njegov razvoj, i o tome u izveštaju navodi: "To je mit... veliki deo zemljišta je prethodno bio korišćen za obrađivanje na maloj skali i druge tipove eksploatacije prirode."
Studija Nezavisne grupe za evaluaciju, zvaničnog tela Svetske banke za monitoring i evaluaciju, izvršena 2010. godine, konstatuje da je oko 30% projekata banke povezano sa nedobrovoljnim raseljavanjem. Ovo telo je iznelo procenu da će u okviru realizacije projekata koje finansira Svetska banka, uskoro, nedobrovoljnim preseljenjem biti pogođeno više od milion ljudi.
Prema podacima Međunarodne koalicije za zemljište, u periodu od 2000. do 2010. godine strani investitori su u zemljama u razvoju pribavili 106 miliona hektara zemljišta, ponekad sa devastirajućim rezultatima. Tako je skoro 30% Liberije u zadnjih 5 godina predato kroz koncesije velikih razmera, oko 63% obradivog zemljišta Kambodže je predato privatnim kompanijama.
"Oxfam" je pozvao organizaciju G8, da 2013. godine uvrsti hranu i glad u središte globalne agende i da se u okviru toga pozabavi otimanjem obradivog zemljišta... takođe da izvrši pritisak na EU da obrne pristup proizvođača biogoriva, što je ključni "pokretač otimanja zemlje".
Da zamerke "Oxfam"-a nisu bez osnov, ukazuje i potreba Međunarodne finansijske korporacije (IFC), zajmodavnog ogranka Svetske banke, da izda saopštenje u kome navodi:
"IFC ne finansira akvizicije zemljišta za spekulativne svrhe. Mi investiramo u produktivno poljoprivredno i šumarsko preduzetništvo koje može biti zemljišno intenzivno da doprinese da se obezbede hrana i vlakna koja su potrebna čovečanstvu. IFC ima portfolio od otprilike 4.85 milijardi dolara investicija vezanih za poljoprivredu, od čega je oko 600 miliona u one sa zemljišnom komponentom. Ukupni posed zemljišta vezan za te investicije je 0.7miliona hektara... Nadmetanje za nedostajuće zemljišne resurse dovela je do rastućeg investiranja u zemljište. Ovo nadmetanje može da pokrene sukob u narednim godinama sa aktuelnim korisnicima. Neumitno, učešće banke u šumarstvu i poljoprivredi nije bez rizika, posebno s obzirom da radimo u okruženjima sa neizgrađenim administriranjem, ali ukupan broj primedbi koje smo dobili ne ukazuje da je taj rizik validan."
Нема коментара:
Постави коментар