Poslovica "čovek se drži za reč, a vo za rogove" prenosi iskustvenu spoznaju naroda da onaj kome se ne može verovati na reč nema jednu od osobina koje bi imanentno trebalo da odlikuju ljudsko biće.
Kad se nekome kome se ne može verovati na reč upriliči javni nastup, sumnjiva je ljudskost i onoga koji to upriliči. Tako nešto mogao bi da uradi neko ko je naivan ili bez časti ili sa skrivenim motivom, bilo sopstvenim bilo u funkciji nekoga ili nekih koji plasiraju priče preko ljudi nekompletnih ljudskih osobina.
Vuk Bojović je poznat kao nesmenjivi direktor beogradskog Zoološkog vrta. Da je moćan svedoči i to da je svojevremeno pokrenuo medijsku kampanju protiv legalne i legitimne namere Dragana Đilasa i gradskih vlasti da ga smene sa čela ovog javnog gradskog preduzeća i u tome uspeo.
Vuk Bojović je otac punoletnog sina, izgleda vaspitanog u sličnom samoživom duhu, ali ostvarenog u drugoj delatnosti, zbog koje je osumnjičen da je vođa organizovane kriminalne grupe i odgovoran za više likvidacija.
U televizijskoj emisiji prevejanog novinara Milomira Marića, Vuk Bojović je plasirao tezu o vezi između državne bezbednosti i njegovog sina Luke Bojovića.
Štampa je prenela da je mlađi Bojović, prilikom hapšenja u Španji, tamošnjim policajcima između ostalog rekao: "Ja sam vojnik.", a njegov otac danas tvrdi da mu je sin tajni agent. Jedan od njih, ili obojica, ne mogu se držati za reč.
Insinuirajući da su njegovog sina, ovakvim kakav je danas, stvorile država i njene službe bezbednosti, Vuk Bojović navodi: "sam je otišao kod Arkana, a zatim i na ratište", uz to naglasivši da je od odlaska na ratište u Hrvatskoj pa sve do danas tesno sarađivao sa službama bezbednosti.
Pokojni Željko Ražnatović jeste asociran kao saradnik organa bezbednosti, ali Staneta Dolanca i Savezne državne bezbednosti bivše SFRJ. U njegov kamp u Erdutu su, osim uglednih kriminalaca, odlazila i deca iz uticajnih beogradskih kuća kojima je taj boravak priznavan kao odsluženje vojnog roka u Vojsci Jugoslavije. Da li su iz tog miljea službe koje su navodno "stvarale" Luku Bojovića, njegov otac nije objasnio, niti ga je iskusni novinar pitao. Bilo im je dovoljno insinuirati povezanost Srbije.
Moralni sistem Vuka Bojovića vidi se iz njegovog afirmativanog stava prema povezanosti njegovog sina sa Arkanom, osim ako i pokojnik nije bio u funkciji pomenutih nekoga ili nekih sklonih da za sopstvene ciljeve koriste ljude nekompletnih ljudskih osobina, u kom slučaju bi ti stavovi mogli da budu iz dnevne zapovesti nekoga ili nekih.
Javni nastup Vuk Bojović je iskoristio da o svom sinu plasira tvrdnju:
"Nudili su mu da radi za DB, on je odbio. Ne znam da li je ovo odmazda za to".
Kao i svako ko se ne može držati za reč, Vuk Bojović izvrće stvarnost. Posao službe bezbednosti je da kriminalce privodi pravdi, osim ako oni ne pomažu da se dođe do još krupnijih kriminalaca, te hapšenje kriminalaca nije odmazda, već zakonska obaveza.
Njegov sin je punoletan i odgovoran za svoje postupke, te ako nije radio za tajnu službu, od ove tvrdnje njegovog oca nema koristi za odbranu, čak ni moralnu. Ako nije u interesu sina, deluje da je njegov otac ovo izgovorio pre u interesu nekoga ili nekih koji za ostvarenje sopstvenih ciljeva koriste ljude nekompletnih ljudskih osobina.
Teško da je njegov sin, kome nije bilo mrsko da naručuje ubistva, trguje narkoticima, bude u paravojnoj formaciji lica iz kriminalne sredine poznatog kao saradnika DB SFRJ, kako insinuira Vuk Bojović, žrtva svog stava da neće da sarađuje sa službom zemlje čiji je državljanin.
Da je Vuk Bojović gostovao u emisiji Milomira Marića da bi u javnost uneo zabunu u vezi kriminalne aktivnosti svog sina, koji je morao uživati nečiju podršku, ukazuje i zanimljiv odgovor koji je dao na pitanje zbog čega je njegov sin bio na suđenju Miloradu Ulemeku Legiji, rekavši:
"Tog dana je, kao i ja, bio u Palati pravde, pa je navratio na suđenje. Jedan drugome su klimnuli glavom jer se poznaju".
Ne deluje razumno da se pristojni građani asociraju sa atentatorima, a Luka i njegov tata ne spadaju u stručnu javnost niti u dokone ljude, pa deluje da su tamo bili da izraze stav - protiv države u kojoj žive, a za grupu kojoj pripadaju.
Da nastup Vuka Bojovića baš kod Milomira Marića ima pozadinu, koja je zasnovana na političkom intrigantstvu svedoči njegova sledeća izjava:
"U Zoološki vrt dolazio je Boris Tadić i upravo je on rekao Tomi Nikoliću da Luka sprema njegovu likvidaciju po nalogu Vojislava Šešelja!"
Teško je oteti se utisku, koji će mnogi kvalifikovati kao teoriju tavers, da iza Milomira Marića, Luke Bojovića, Vuka Bojovića, pa zaključno sa Legijom i pokojnim Arkanom stoje isti neko ili neki skloni da za sopstvene ciljeve koriste ljude nekompletnih ljudskih osobina, na našu žalost i uprkos njihovoj retorici uvek protiv interesa ostalih građana Srbije.
04.10.2012. Njegovan Slijepčević, esejista iz Beograda
Нема коментара:
Постави коментар