Trenutak je da se suočimo sa bolnom istinom, da je ulazak u informatičko doba u Srbiji doveo do potpunog otuđenja birokratije.
Javnost u Srbiji bila je uljuljkana nadom u efikasnost demokratskih procedura, koje je savremeni globalni politički poredak, na žalost, pretvorio u fasade birokratskih mehanizama. U našoj zemlji o pitanjima kontrole i slobode informatičkih mreža, koje su postale moćno oruđe samovlašća mnogih apartčika, nije bilo ozbiljnije rasprave.
Zadnjih dana suočeni smo sa nizom informacija o zloupotrebi vlasti i vladavini mimo zakona od strane onih koje smo dočekali kao vesnike obnavljanja demokratskih institucija u Srbiji. Ne boli toliko činjenica da su se tokom vršenja vlasti bezobrazno obogatili, već da su to radili uzurpacijom i izigravanjem ovlašćenja na našu štetu, mimo bilo kakve kontrole.
U uslovima krhkih demokratskih institucija, u Srbiji je neophodno precizirati kontekst globalnog informatičkog trenutka. Ono što se dešava jeste pojava da predstavnička tela više nisu u stanju da vrše ovu svoju društvenu ulogu. Mašinerija uspostavljena podčinjavanjem informatičkih kapaciteta prevazilazi potencijal kontrole koji mogu da sprovode predstavnička tela svojim klasično administrativnim potencijalima.
Praktična posledica urušavanja suštine građanskog društva je, zbog težnje upravnih aparata za sveobuhvatnom kontrolom, dovelo do trenda da savremeni politički sistemi u mnogim oblicima ispoljavanja liče na izborima vremenski oročene tiranije.
Borba za dominaciju nad internetom prostorom u svetu je u fazi kulminacije. Protesti protiv akata SOPA (Zakon protiv onlajn piraterije) i PIPA (Zakon o zaštiti internet provajdera), kojima se pokušava ustrojiti centralizovan nadzor nad informatičkim mrežama, uzdrmali su evropsku i američku javnost. Ti protesti segment su šireg sukoba, u kome su već formirane dve suprotstavljene interesne strane. Linija razdvajanja ovih strana zasniva se na moralnoj dilemi - da li će se dozvoliti kontrolorima da zanemaruju i dezavuišu ciljeve ljudske vrste, zarad uspostavljanja viših nivoa kontrole.
Urušavanja vrednosti građanskog društva na globalnom nivou, građane Srbije će, ukoliko se ne predupredi, pogoditi daleko teže nego stanovnike zemalja razvijene demokratije, zbog slabijih institucija i zbog manjeg uticaja javnosti.
Upravo zato što su demokratske institucije u Srbiji manje razvijene, mi prvi ne smemo da dozvolimo da nas kontrolori odvrate od stremljenja ka funkcionalnom demokratskom civilnom društvu.
Građani Srbije morali bi, lično i kolektivno, da budu posebno aktivni protiv svakog oblika ispoljavanja tiranije. Za nas, borba protiv korupcije, zahtev za transparentnost rada administracije i zaštita prava čoveka moraju biti više od proklamacija.
Ostvarivanje vladavine prava mora postati merilo kvaliteta rada onih koje plaćamo, a koji su zbog neadekvatnog institucionalnog sistema u prilici da nekontrolisano upravljaju našim životima i sudbinama.
Medijski prostor je već pod kontrolom onih koji imaju pare da izdržavaju sredstva informisanja. Verovatno je da i da angažman propagandista na onlajn mrežama mogu da priušte samo najbogatiji. Pitanje je ima li nam spasa ako se svesno organizujemo, ili će neka sledeća generacija morati da se izbori za sopstveno dostojanstvo i pravo da za svoje pare bude bezbedno od delovanja trovača uma?
ОдговориИзбришиTeško je, a verovatno i nemoguće, da se narod organizuje oko tema ovako apstraktnih za svakodnevni život. Ali, ono gde bi svest mogla da se ispolji jeste svakodnevna aktivnost pojedinaca i grupa na ostvarivanju ličnih i građanskih prava, kojima bi se administracija primoravala na pistupanje u okviru važećih propisa. Opštim stvarima ipak mora da se bavi društvena elita, a po našem mišljenju građani mogu da vrše smisaon pritisak.
ОдговориИзбриши