Lekcija nakon šumskih požara

Informativni organi Srbije profilisani su zadnjih decenija kao oportunistički i inertni i zato učesnici u donošenju političkih odluka ne osećaju pritisak realnosti, a politika Srbije ne uspeva da podržava strateške interese naše države.

Od januara do avgusta 2012. godine u Srbihi je izgorelo 3.582 hektara šuma, žbunastog rastinja, pašnjaka i livada, ili 1 odsto šumskog potencijala naše zemlje. Evropski informacioni sistem šumskih požara objavio je da je tokom prvog kvartala ove godine u EU izgorelo oko 100.000 hektara šuma. Da je 3,58% udeo Srbije u EU u nečemu korisnom, to bi bio razlog za sreću, ali kad je toliki udeo u poljoprivrednoj i ekološkoj devastaciji tla na kome i od koga živimo trebalo bi da smo zabrinuti.

Šumski požari su zadnjih godina učestali širom Evrope, a najviše su pogođene Španija, Portugal, Italija, Crna Gora, Grčka i Srbija, zemlje na Pirinejskom, Apeninskom i Balkanskom poluostrvima, kojima Evropa izlazi na Mediteran. Naš establišment nije se oglašavao, izgleda zato što nadležne stručne nisu o tome imale ništa relevantno.

Početkom oktobra 2012. godine, bugarski list "24 časa" citirao je radikalnog islamskog lidera povezanog sa Al Kaidom, Omara Bakrija:
„...Kada islam uđe na neku teritoriju, ona postaje islamska, pa je islam obavezan da je kad-tad oslobodi... Španija je muslimanska teritorija. Istočna Evropa - takođe. Rumunija, Albanija, Makedonija, Srbija, Kosovo, Bosna... Ali zbog slanja trupa u Avganistan i Irak, kao i zbog vojne saradnje s Izraelom, i Bugarska je legitimna meta..."

Na sastanku bezbednosnih organa Rusije i partnerskih zemalja, 2. oktobra 2012. godine, direktor ruske FSB, Aleksandar Bortnikov je ukazao:
"Šumske požare u zemljama Evropske unije trebalo bi sagledati kao novi trend u okviru Al Kaidine strategije 'hiljadu rezova'. Ovaj pristup im omogućava da nanesu značajne štete ekonomijama i moralu bez ozbiljnih priprema, tehničke opreme ili finansijskih izdataka." U prilog ovoj tvrdnji, ukazao je na sadržaj veb sajtova asociranih sa Al Kaidom, na kojima se koristi izraz "šumski džihad" i objašnjavaju načini za podmetanje šumskih požara.

U Srbiji, o šumskim požarima i eventualnoj pozadini niko javno ne progovara.To ćutanje ima i političku dimenziju. Ako je istorijsko nasleđe Turske u osnov na koji se poziva jedan od ideologa Al Kaide da bi Srbiju označio kao metu, pitanje je da li je neko i zašto omogućio Turskoj prodor u Srbiju i da li taj prodor prevazilazi okvir uobičajene međudržavne saradnje.Nesporno je da Turska nije teroristička zemlja, ali je u sukobima u bliskoistočnim zemljama na strani snaga koje čine radikalni sunitsko-selafitsko-vahabitski elementi bliski Al Kaidi čiji jedan od ideologa, Omar Bakri, zagovara ofanzivan nastup u Srbiji.

Nisu ni SAD teroristička država, ali trenutno na Bliskom istoku podržavaju iste sunitsko-selafitsko-vahabitske snage protiv čijih metoda su ratovali na globalnom nivou, a koje bi svoje aktiviranje rado iskoristile za prodor u neke regione u Evropi.Znamo li cenu koju su moćnici spremni da prihvate radikalnim sunitsko-selafitsko-vahabitskim elementima asociranim sa Al Kaidom za usluge na severu Afrike, na Bliskom istoku i protiv Irana. Da li Srbija može biti partner SAD u borbi protiv globalnog terorizma, ako SAD podržavaju ogranke Al Kaide, čiji ideolog preti našoj zemlji?

Iran nije teroristička zemlja, ali podržava Hezbolah. Radi se o većinski šiitskoj zemlji protiv koje su sunitsko-selafitsko-vahabitski elementi asocirani sa Al Kaidom. Iran je podržavao bosanske Muslimane u BiH i albanske pobunjenike na KIM, ali ne priznaje samoproklamovanu nezavisnost albanskih institucija na KiM i ne ispoljava ofanzivne pretenzije prema Srbiji. Iran je Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju predložio da se pre pokretanja konferencije o Bliskom istoku bez nuklearnog naoružanja u važeći Sporazum o neproliferaciji uključi i Izrael.Naime, Izrael raspolaže sa preko 250 bojevih glava, ali smatra pretnjom za svoju bezbednost tehnološki napredak Irana koji bi ovu zemlju osposobio da može da proizvede nuklearno oružje. Pri tome, kao rizik za svoj opstanak ne potencira i oružane aktivnosti radikalnih sunitsko-selafitsko-vahabitskih elementa u svom okruženju, ni podršku tim snagama od strane svog glavnog saveznika SAD. U prećutnom prihvatanju tuđih stavova protiv Irana, Srbija nema stav povodom predloga koji bi doprineo stabilizaciji odnosa na Bliskom istoku i delimično pacifikovao snage koje trenutno predstavljaju potencijalni bezbednosni rizik za Srbiju.

Politika nije jednostavna ni jednostrana.Politika Srbije, kao siromašne i male zemlje, mora biti principijelna. Principijelnost po opštim temama omogućila bi nam da se opredeljujemo u sopstvenom interesu umesto prema interesu sile. U svom interesu, mi se jednako moramo zalagati za pravo Izraela na bezbednost i opstanak Izraela kao i za princip poštovanja suvereniteta i nemešanja u unutrašnje stvari zemalja poput Libije i Sirije, pogotovu što smo potencijalna meta za podkusurivanje.

Politika ne bi smela da se vodi u anonimnim interesnim kružocima, nego u institucijama, u interesu države i građana. Dobra politika bi trebalo da bude principijelna i aktivna u svemu što doprinosi državi, njenom položaju i ugledu. U tom kontekstu, suštinski preduslov je da obaveštajni organi blagovremeno prikupe, analiziraju i dostave podatke relevantne za odlučivanje, kao i da identifikuju nosioce procesa odlučivanja koji eventualno imaju druge motive.

Preduslov racionalne politike je raspolaganje kvalitetnim i blagovremenim informacijama. Kako da očekujemo od naših političara racionalne odluke, ako su njihovi izvori informacija isti organi koji javnost do danas nisu obavestili o saznanjima o uzrocima šumskih požara. Nakon alarmantnih vesti, neverovatno je da ih niko ne propita zašto nisu.

Dobrog političara prepoznaćemo upravo po tome što onima koji su plaćeni da saznaju neće tolerisati mudro ćutanje.