Protesti širom arapskog sveta protiv SAD, nameću se sumnju u racionalnost američke spoljne politike na Bliskom istoku. Beloj kući je sve teže da održi celovitost i logiku svojih priča o tome koga podržavaju SAD i zašto.
Ako je neracionalna u delu sveta koji smatra vitalnim za svoje nacionalne interese, zašto bi bila bolja drugde. Kad državna sekretarka ispoljava duple standarde nakon što su u eksteritorijalnom objektu SAD ubijeni diplomate, ne čude dupli standardi prema Srbiji u slučaju Kosova i Metohije, gde se takođe pokrivaju prethodne spoljnopolitičke improvizacije.
Film o proroku Muhamedu, koji osnivača Islama prikazuje kao poročnog, bio je povod za proteste u Kairu (Egipat), tokom kojih su demonstranti nasrnuli na zgradu ambasade SAD i pocepali američku zastavu. Usledili su napadi na konzulat SAD u Bengaziju (Libija), u kojima je ubijeno četiri diplomate, među kojima i američki ambasador, koji je na dužnost stupio tokom ustanka protiv Moamera Gadafija i, kako je državna sekretarka SAD naglasila "rizikovao život da se zaustavi tiranin"...
Državna sekretarka SAD je ubistvo američkih diplomata u zgradi konzulata osudila, ocenivši ga samo kao "čin bezumnog nasilja". U izjavi nakon napada na teritoriju njene zemlje, koji je mogla da kvalifikuje kao teroristički, ona se više bavila osporavanjem motiva, kao da postoji opravdanje za terorizam: "Neki su pokušali da opravdaju tako divlje ponašanje, zajedno sa protestima kod naše ambasade u Kairu juče, kao reakciju na zapaljiv materijal pušten na internetu... Američka posvećenost religijskoj toleranciji seže do samog početka naše nacije. Ali, da budem precizna. Nema opravdanja za ovo..."
Reakcija državne sekretarke govori o stanju svesti u kom se spoljna politika SAD igrala islamističkim osećanjima u cilju obnavljanja dominacije na Bliskom istoku. Ona je naglasila da se pita kako se takav napad mogao desiti "u zemlji kojoj smo pomogli da se oslobodi, u gradu kome smo pomogli da se spase razaranja". Minimizirajući događaj, istakla je da su ljudi koji su napali konzulat samo "mala i divljačka grupa", zanemarujući da je i napad na kule bliznakinje u Njujorku izvela mala grupa, što je to bio razlog za vojni napad na Avganistan, osumnjičenog za ideološku podršku terorizmu.
Istog dana, Nacionalni centar za uzbunjivanje i reakciju na teror (National Terror Alert Response Center) Departmana unutrašnje bezbednosti (DHS) izdao je upozorenje, prema kojem se raspolaže obaveštajnim podacima sa tajnog sastanka koji potvrđuju da Muslimansko bratstvo u Kairu deluje u dogovoru sa iranskim agentima i "da bi moglo da počne prikriveno da podržava globalni terorizam".
Nakon tog praktičnog priznanja da nema neposrednih terorističkih pretnji po SAD, sekretar odbrane SAD Leon Paneta je izjavio da bi SAD krenule u rat protiv Irana ako bi vlada potkrepila tvrdnje da je ta zemlja u procesu izrade nuklearnog oružja.
Izjava Panete usledila je i nakon što su iz Obaminog tima iznete tvrdnje o snažnim vezama sa novim bliskoistočnim režimima. Arapsko proleće je bilo navodno "prodemokratsko" i bivši egipatski i libijski lideri su svrgnuti da se građani tih nacija "oslobode" od opresivnih diktatura, međutim ispostavilo se da su SAD pomogle da se finansira, obuči i vodi sprega Al Kaide i Muslimanskog bratstva povezanih sa tim prevratima, da bi bili u funkciji američkog prisustva u tim zemljama.
Ubistvo američkog ambasadora u Libiji deluje ironično posebno nakon izjave predsednika SAD da je pokojni ambasador "gradio partnerstvo sa libijskim revolucionarima i pomogao im u planovima da izgrade novu Libiju".
Muslimansko bratstvo, koje je na vlast u Egiptu došlo uz pomoć administracije SAD, sa kojom je zaključilo sporazume o dobijanju preko milijardu dolara vojne pomoći, nije odmah osudilo napad na konzulat SAD u Libiji i ubistvo američkih diplomata. Uprkos razvoju događaja, SAD još uvek podržavaju pobunjenike u Siriji, uglavnom pristalice Al Kaide, i pozivaju na svrgavanje tamošnjeg režima, a sve to isključivo u nastojanju da prošire kontrolu u regionu.
Нема коментара:
Постави коментар