Od 2008. do 2012. godine, Srbija je dospela blizu dužničke krize, nije učinila ništa na planu izgradnje strateške infrastrukture, rasipništvo javnih institucija i korupcija porasli su do nivoa da su čak iritirali i EU, tradicionalno naklonjenu DS-u koja je bila stub vlasti u tom periodu, a pri svemu tome kabinetska spoljna politika je dovela do faktičkog prihvatanja gubitka KiM i do neuspostavljanja strateškog partnerstva sa bilo kojom moćnom zemljom.
Nakon što je DS, nakon osam godina, ispustila učešće u vlasti, Glavni odbor je dobio izveštaj predsednika stranke Borisa Tadića. Radi se o čoveku koji je tokom izrade Ustava parlamentarnom sistemu nametnuo neposredne predsedničke izbore, koji je protivno ustavno bio predsednik države, stranke, Nacionalnog saveta za infrastrukturu i navodno profesor političkog marketinga na Fakultetu dramskih umetnosti i, najgore, koji je uzurpirao vlast tako što je prvo formirao neustavnu Narodnu kancelariju, zatim preko svog šefa Kabineta kontrolisao službe, te lično vodio spoljnu politiku i instrumentalizovao predsednika Vlade.
Predstavljajući svoj izveštaj Glavnom odboru stranke kojom predsedava, isti Boris Tadić je istakao da DS nije formirao novu Vladu Srbije, iako je bilo članova Predsedništva stranke koji su insistirali da DS bude deo vlasti, zato što ON NIJE HTEO da dozvoli da Mlađan Dinkić kontroliše ceo finansijski i ekonomski sistem u državi: "Ako zbog odluke da Dinkić ne dobije svu kontrolu nismo napravili vladu, smatram da je to ispravno. JA vam garantujem da bi posledica takve odluke bila gubitak poverenja građana i vrlo brzo DS-a ne bi bilo ni u lokalnim vlastima".
Ako se zna da je pod njegovom upravom DS tokom vršenja vlasti u predizbornu kampanju ušla sa oko 20 odsto procenjene podrške u biračkom telu, svaki komentar o destruktivnosti bivšeg predsednika partije i države i vrhovnog komandanta oružanih snaga (a ne radi se o Titu) je izlišan.
Boris Tadić je izjavio da je njegova krivica što nije odlučnije "SMENJIVAO ONE KOJE JE TREBALO SMENJIVATI", što je bio "BOLEĆIV PREMA NEDELOTVORNIM MINISTRIMA" i NIJE SMENJIVAO FUNKCIONERE KOJI SE VEZUJU ZA KORUPCIJU", naglasivši: "Ako budem izabran kao predsednik DS to neću ponoviti i nemam više razlog za popustljivost. Verovao sam da su svi razumni i odgovorni i da im nije lični interes iznad svega, već zajednice Srbije, njenih građana i stranke i uloge u društvu... Uvek sam na svaku insinuaciju na korupciju obavio razgovor sa najvišim funkcionerima. Imao sam vrlo teške razgovore i dobijao uveravanje da nije istina."
Da ne bude zabune, čovek priznaje da je upravljao korumpiranom i nespisobnom administracijom, koju je inače sam oktroisao, ali da oni koje je zadužio pislovima bezbednosti nisu bili sposobni da prikupe podatke te je sve obavljao samovoljno i proizvoljno. Dodao je i da je njegova odgovnornost što nije korigovao politiku koja nije bila delotvorna na Kosovu i što nije inicirao sveobuhvatniju rekonstrukciju vlade i tako priznao da je spoljnopolitičko mešetarenje njega i Vuka Jeremića bilo neuspešno, što takođe znači i da su nas njih dvojica i svi mediji svesno lagali o njihovoj uspešnosti.
Čovek koji je priznao krivicu za sve ovo i koji je propustio je priliku da sebe i svoje, kako ih označava korumpirane, nespisobne i preambiciozne kadrove, očuva na vlasti, umesto da se povuče iz politike kojoj nije dorastao, osim kao egzibicionista, posejao je razdor i u svojoj stranci.
On je istakao da se nije obračunao sa tendencijama konfederacije stranke na prošlim izbornima: "Bilo je neprincipijelnih sukoba MOJIH potpredsendika. Ispod površine vođena je bitka koja je bila otvorena borba, koja bi mogla biti razrešena neposrednim izborima i greška je što nije bilo tih izbora jer bi izbegli lobiranje i ono što se desilo. Tolersiao sam bezobzirne ambicije, a to je opasno".
Ispada da potpredsednici nisu izabrani i da nisu stranački funkcioneri, nego njegovi. Dobro je da je ta stranka, ovakva u šta ju je pretvorio Boris Tadić, van vlasti. Šteta bi bilo da iko od onih, baš onakvih kakvim ih njihov doskorašnji mentor opisuje, ostane u politici, ali je sramota da hiljade aktivista ove stranke koji su je gradili u bazi, a koje je Tadić svojim kadrovima marginalizovao, ostanu bez ozbiljne političke sredine za svoj aktivizam. Raspad DS značio bi jačanje SPS i LDP, a prodor Đilasa, sudeći po njegovim kadrovima i manirima, značio bi izrastanje novog Tadića.
Ostaje nada da će normalni ljudi iz DS, koje smo upamtili kao ozbiljne i nekorumpirane funkcionere, smoći snage da se izbore za stranačke pozicije i očuvaju dignitet DS, kao opozicione partije sa realnim kapacitetom, kako bi se sprečilo stvaranje novog mulja na političkoj sceni Srbije u vidu oslonca za preambiciozne, nedoučene, nezasite i obesne, kojima je samovlasni Tadić dao krila ali kojima je, kao i Slobodan Milošević nekada svojima, danas nepotreban.
Нема коментара:
Постави коментар